Унапред продато око 20.000 тона српске малине

Овогодишња сезона малине још није почела а извозници су већ унапред продали око 20.000 тона овог воћа из Србије. До овакве ситуације на тржишту, месец и по дана пре почетка нове бербе, дошло је делом због мањих количина расположивих малина прошле сезоне али, како незванично сазнајемо, и због лоших уговора одређених фирми које се баве извозом и откупом са иностраним купцима из Француске, Немачке, Шведске…

– Поједини извозници закључивали су неповољне уговоре, тако да им је продајна цена била нижа од оне за коју су овде куповали малину. У међувремену су неки од њих успели да одложе слање готово 20.000 тона и накнадно договорили да испоруке буду од овог рода. Тако су ове количине унапред продате и то од почетка априла до данас – каже за „Политику” др Александар Лепосавић, један од највећих стручњака за малинарство.

Он сматра да страни купци сигурно неће одустати од уговора и да ће та количина смрзнуте робе бити испоручена. С обзиром на то да „стање у засадима није обећавајуће” предвиђа да слободних, непродатих количина из наредне бербе неће бити много.

– Онај ко је имао малину и ко је другачије пословао тај ће, као и у претходној години, имати изузетно успешну сезону. Захваљујући познавању стања и сачуваним количинама квалитетне малине неколико извозника остварило је веома велику добит, незабележену у последњих 25 година, колико пратим ситуацију на тржишту – наводи наш саговорник.

Због подбачаја рода у конкурентским државама и великој тражњи на светском тржишту недавно је објављено како малинари из ариљског краја добијају понуду до 250 динара и више. Прошле године малина је у откупу коштала од 215 динара до 235, у зависности од сорте.

Наш саговорник указује да је о цени још незахвално говорити али да је оваква ситуација на тржишту очекивана, јер у свету постоји дефицит. Залихе су мање у Америци и Чилеу који је имао знатно мањи род у берби.

Генерално, наглашава, сировине и храна прошле године су у свету поскупели од 10 до 15 одсто.
С обзиром на актуелну ситуацију он очекује прегруписавање фирми које се баве откупом и извозом малина у Србији. Добар део се не сналази јер су имали огромне губитке и препуштају тржиште онима који су годинама били у другом плану. Прилике на тржишту утичу на то и да се поново повећавају засади малина у нашој земљи.

Оно што није добро, сматра Лепосавић, јесте то што се мења структура сорти у Србији. Како упозорава, то није оно што наши купци очекују и траже. Тако да је поред стандардних проблема с квалитетом и количинама садница сортна структура такође проблем који већ постоји.

– Ми смо препознати и од нас се траже „виламет” и „микер”. Све друго у далеко мањим количинама. Ипак, произвођачима је доступан садни материјал и неколико других сорти који је често упитног квалитета. Али, те малине су отпорније на земљиште, на климу, што није случај са ове две најтраженије врсте на тржишту – објашњава Александар Лепосавић.
Он додаје да већ сада има купаца који изричито траже да таквих сорти не буде у испорукама малине из Србије.