Највећа до сада спроведена акција откривања лажног меда у Србији показује да је 40 одсто тог производа на домаћем тржишту фалсификат, изјавио је председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић.

Акцију спроводе МУП и Ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде.

Он је у изјави за РТС датој на Светски дан пчела рекао како су анализе показале да фирма „Хани мед” фалсификује мед, јер иако су њени производи до сада пролазили све провере, захваљујући новој технологији која се примењује на Хемијском факултету, доказало се да је тај мед фалсификат.

„Наложено је фирми ‘Хани мед’ да све количине повуче са тржишта, што није урађено. Њихов мед се налази и даље у свим трговинама. Проценили су да је ризик од казне мањи од профита”, навео је Живадиновић.

Он је додао да проблем представља и пекарски мед, који је настао прегревањем меда, па је погодан за употребу у пекарској индустрији, али се продаје као регуларан мед, јер се у декларацији не наводе његова измењена својства.

Живадиновић наглашава да Србије нема закон као ЕУ по коме би кажњавала оне који се баве фалсификовањем хране, пренео је Танјуг.

Навео је пример Холандије, где се фалсификаторима затвара фирма на две године без могућности да је отворе на чланове породице, па зато никоме не пада на памет да се тиме бави.

Живадиновић је напоменуо да пчеларе производња багремовог меда кошта 800 динара по килограму, а оне који фалсификују свега 100 динара, тако да они свесно фалсификују, јер остварују већу зараду.

Он је упозорио потрошаче да ако је откупна цена багремовог меда 800 динара, не може толико да кошта и у трговини, већ 1.200 и 1.300 динара, и скренуо пажњу да у том случају нешто није у реду с тим производом.

Где је нестао увозни мед

Савез пчеларских организација Србије (СПОС) саопштио је да обилазећи маркете у Србији нигде нису успели да нађу мед из увоза. Иако имају податке да су три фирме само ове године увезле из Мoлдавије и Украјине 403 тона меда, јавно су поставили питање где је нестао тај мед из увоза, како то да га нема у маркетима и да ли је тај увозни мед правилно декларисан у даљем промету.

Јавност тражи одговоре. Ми чекамо, наводи се у недавно објављеном саопштењу СПОС-а. Ова организација је, иначе, позвала домаће трговце да доставе понуде за ексклузивну продају меда из њиховог погона који гарантује, навели су, порекло и квалитет меда.

Објашњавајући да је у ери хране све лошијег квалитета, српски мед практично једина намирница која на нашу трпезу стиже без прераде, адитива и конзерванса, онакав каквог су га произвеле пчеле. Међутим, од ове године је, тврде, почео масовни увоз меда из Молдавије и Украјине, често по ценама које једноставно нису могуће. Рецимо, мед из Украјине је увезен по 1,15 евра за килограм, што је нижа цена од оне по којој се откупљује од тамошњих пчелара, подсетили су из СПОС-а.

Ради заштите српских потрошача меда и српских пчелара, Савез пчеларских организација Србије, основан пре 123 године, увео је добру пчеларску праксу као стандард квалитета. Пчелари Савеза, гајећи пчеле према овом стандарду, добијају пчелиње производе гарантованог квалитета. Ниједна држава на свету није спровела овакву следљивост меда као Србија, наводе у овој организацији.

Осим јединствене тегле којој се гарантује да је мед купљен од пчелара Србије, систем је заокружен погоном „Наш мед” преко кога се обезбеђује пласман меда директно од пчелара, без посредника.

Улазне цене меда у маркете крећу се од 300 до 500 динара. И овде се поставља питање како је то могуће. Рецимо, откупна цена багремовог меда је тренутно 770 динара, јер мед има своју производну и тржишну цену. А где су марже трговина од минимум 25 одсто, порез на мед од 10 процената, огромни трошкови откупа, паковања и дистрибуције, питају у СПОС-у и истичу да је због ниског поверења потрошача промет меда кроз трговине мали. Од тога, кажу, штету имају и пчелари, и трговци, и потрошачи, а профитирају само фалсификатори меда.

Они објашњавају да куповина меда испод реалне тржишне цене значи да вероватно нису ни купили мед.

Ако вам је већ стало до мешавине шећера и воде, а не до биолошки активне материје каква је мед, онда лепо купите килограм шећера за 60 динара, додајте му мало воде и кувајте, јер зашто бисте шећерни сируп плаћали папрено, кад је јефтин, наводе у СПОС-у.

Пчелари кажу да трговци имају прилику да покажу одговорност и поштовање према потрошачима и драстично повећају продају меда у трговинама, захваљујући поверењу у стандарде квалитета.

Погон за прикупљање и пласман меда пчелара СПОС-а „Наш мед“ улагаће најмање један одсто од велепродајне цене тегле за лечење деце од ретких болести, а најмање пет процената у маркетинг и промоцију свог производа, што би требало да подигне продају и донесе корист пчеларима и трговинама.