Prethodni članak
Ovako se školuju budući vlasnici farmi prepelica
Objavljeno 29/05/2021
Nikola Draganić, uzgajivač japanskih prepelica i proizvođač inkubatora za izleganje ovih ptica, rešio je da pokloni učenicima jedne poljoprivredne škole jaja i inkubatore, kako bi đaci vežbali i naučili ovaj posao. Srednjoškolci bi praktično odmah po napuštanju školskih klupa mogli da postanu vlasnici farme prepelica, skoro bez rizika od neuspeha u poslu.
Ovakav potez privrednika je malo neobičan, uzevši u obzir prosečnog srpskog preduzetnika, ali Draganić zapravo ni po čemu nije prosečan. Podsećanja radi, reč je o čoveku koji zapošljava i bivše osuđenike, a svoje proizvode prodaje i za kriptovalute.– Poljoprivrednoj školi sa domom učenika Futog, kraj Novog Sada, pokloniću 260 prepeličjih jaja i ustupiti im inkubator, kako bi đaci vežbali izleganje i uzgoj prepelica. Možda neće izleći nijedno pile, pokloniću im opet, spreman sam na to. Ideja je da nauče i to je tek početak naše saranje- najavljuje Draganić.
Profesor Goran Milošev i Nikola Draganić
Ta saradnja je počela nakon što je uzgajivač prepelica saznao da je škola u Futogu počela da koristi inkubator koji on proizvodi jer su nastavnici procenili da je odličnog kvaliteta. Draganić je pozvao školu i stavio se na raspolaganje đacima i nastavnicima ako bilo šta zatreba. A onda je, upoznavši zaposlene i direktora škole Dušana Gagića, rešio da pomogne.
– Moram da priznam da me fasciniralo kako ta škola radi, kako obrazuju decu kroz praksu, koliko se trude. Oduševila me predanost nastavnog osoblja, inovativnost direktora. Škola ima svoju mlekaru, prave prelepe sireve, rade na promociji, ma sve od proizvoda do etikete. Imaju voćnjake, vinograde, vinariju i ono što rade je vrlo kvalitetno. Ta deca se ne „igraju“ nego uče ozbiljan posao. Bio sam oduševljen i poželeo da budem deo te priče. Ali, nije samo to u pitanju- zagonetan je Draganić.
Profesor Goran Milošev, direktor Dušan Gagić i Nikola Draganić
Za sada, đaci škole u Futogu uvežbavaju izleganje pilića u inkubatoru od jaja koje su sami doneli. Zahvaljujući profesoru Goranu Milošev. Jaja su obeležena, svako odeljenje ima svoja, a oni koji budu najbolji počeće, uz Draganićevu pomoć, nešto „ozbiljniju“ obuku.
– Plan je da deci poklonim 260 jaja japanske prepelice. Piliće koje izlegu otkupiću od njih. Ako im krene dobro, doneću im još jaja i još inkubatora. I opet otkupljivati piliće. Za sve to vreme biću im na raspolaganju za savete, odlaziću na predavanja, odgovarati na pitanja, o izleganju, čuvanju pilića, temperaturi u kavezima, vlažnosti, o isplativosti posla, ukratko reći ću im sve što znam- objašnjava Draganić.
Na pitanje- a šta ako đaci ne izlegu ništa, Draganić odgovara da je spreman na to i da bi čak i voleo da prva tura bude lošija od očekivanja.
– Tada bi učili na greškama i više naučili nego u slučaju da prvi put imaju sreće. Takođe, ove greške ih ne bi ništa koštale. Ja sam sve učio iz sopstvenih omaški, što me je mnogo koštalo. Oni će po završetku škole imati znanje kao da godinama rade taj posao. Ono što je ovde bitno je da niko tu decu ne uslovljava da moraju izleći određeni broj jaja, nema presije. Poenta je da nešto nauče, vide kako se to radi. I ako broj izleženih pilića bude nula, videćemo gde su grešili, pa ćemo svi zajedno greške ispraviti. Ovaj posao se teško uči iz knjiga, mora kroz praksu- objašnjava Nikola Draganić.Na pitanje gde je logika u priči da jedan preduzetnik ulaže svoj novac, vreme i rad kad postoji mogućnost da ne zaradi ništa, Draganić uzdiše. Kaže da mora da se posluži ilustracijom da bi objasnio poentu.
– Ponekad, kako bi bio dobar preduzetnik, moraš da odeš korak unazad, da bi napredovao dva unapred. Najjasnije je kod skoka u dalj. Takmičar se često vrati tri ili četiri koraka unazad da bi mu zalet bio bolji i skok duži. Ja kao privrednik gledam malo drugačije od ostalih i zbog toga sam i uspešniji od ostalih. Evo sada i konkretno, ta deca će naučiti posao, pa vremenom mogu izlegati veći broj pilića, što je meni jeftinije nego da sam to radim. Neka na svakom piletu koje oni othrane kroz školsku praksu uštedim jedan evro, meni je dovoljno- jasan je Draganić.
Dodaje da postoji još jedan razlog zbog koga nikada neće zažaliti ni ulaganje ni vreme ni što iz Guče treba da putuje u Futog.
– Ne vidim kako bi ova ideja mogla da propadne, ali i kad bi propala, ne bi mi bilo žao ni para ni truda, ako bi đaci nešto naučili. Voleo bih da mom sinu jednom neko kaže- zahvaljujući tvom ocu sada imam farmu prepelica, on me naučio. Neke stvari koje iza sebe ostavljamo su vrednije od para i traju duže od para, a naučiti nekoga kako sebi hleb da zaradi je jedna od tih stvari- razjašnjava Nikola Draganić.
I dodaje da je škola u Futogu samo prva kojoj će ponuditi saradnju i pomoć.
Svaka vam čast Nikola. O ovakim ljudima treba da pišete svaki dan a ne o Bati Jugoviću i Bošku Obradović.
Ali o Milunu Mozgonji mora da se piše. Ako niste znali, Mozgonja je magistrirooo.
Nikolu postaviti za predsednika Mesne Zajednice Guca.
Zola, ako nisi znao Milun je gradonačelnik grada Čačka. To što se tebi ne sviđa to je tvoj problem.