Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova

Telekom Srbija u finansijskom izveštaju koji će se pred Skupštinom akcionara naći krajem juna navodi da je lane ostvario profit od oko 4,2 milijarde dinara (oko 35 miliona evra), na ukupan konsolidovani prihod od 129,5 milijardi dinara (oko 1,1 milijardi evra). Rukovodstvo kompanije je najavilo da će skoro celu neto dobit isplatiti kao dividendu, iako je sve više signala da kompanija ima problema sa likvidnošću. Pošto je države vlasnik preko 58 odsto akcija, najveći deo i ove male dobiti će završiti u republičkom budžetu.

Zaključno sa krajem 2020. godine, kratkoročne obaveze Telekoma, odnosno dugovi i prateće kamate koje treba vratiti u roku od 12 meseci, premašile su obrtnu imovinu (zalihe i potraživanja, na primer od ugovora sa korisnicima) za skoro 17 milijardi dinara (145,1 miliona evra).

Istovremeno, kratkoročne obaveze čitave Grupe, koja pored Telekoma obuhvata i podružnice u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, 19 kablovskih operatora, Arena sport kanale i druga preduzeća, su od obrtne imovine bile veće za oko 41,37 milijardi dinara (353,1 milion evra). 

Dugovi koji na naplatu dolaze do kraja tekuće godine su višestruko uvećani u odnosu na prethodne godine. Primera radi, 2018. godine kratkoročne obaveze bile su veće od obrtne imovine samo za nepunih osam milijardi dinara (66,5 miliona evra).

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da je najveća domaća telekomunikaciona kompanija ostvarila nedovoljno povećanje prihoda kada se u obzir uzmu zaduženja od više desetina milijardi dinara.

Sem kreditima, podseća Petrović, Telekom se zadužio i emitovanjem korporativnih obveznica vrednih 200 miliona evra (oko 23,52 milijardi dinara), koje takođe nisu pomogle povećanju dobiti preduzeća, a koje je uglavnom otkupila Narodna banka Srbije.

„NEKOLIKO MILIJARDI DINARA DOBITI JE ZA ČUĐENJE NAKON ŠTO SU INVESTIRALI SKORO 80 MILIJARDI DINARA U PROTEKLE TRI GODINE. KOMPANIJA SE TRENUTNO DAVI U DUGOVIMA, OD 2018. GODINE SU ONI UVEĆANI ZA SKORO MILIJARDU EVRA, A TO ŠTO SU KRATKOROČNE OBAVEZE ZA TOLIKO NADMAŠILE OBRTNU IMOVINU UKAZUJE I DA JE UGROŽEN NOVČANI TOK PREDUZEĆA“, SMATRA PETROVIĆ.

Kao još jedan negativan signal stanja likvidnosti u Telekomu, Petrović vidi i u činjenici da je kompanija iskoristila moratorijum, kojim je odložila plaćanje tekućih obaveza poveriocima nauštrb povećanja pojedinačnih rata.

„Očekivano je da moratorijum iskoriste kompanije koje su imale značajan pad prometa zbog korone, restorani koji su bili zatvoreni, fabrike koje su smanjile broj smena ili radnika… Telekom, kao i druge slične telekomunikacione kompanije, generalno nisu imale veće oscilacije u poslovanju, ljudi su zapravo još više komunicirali, koristili internet i TV nego obično“, tvrdi Petrović.

Direktor Telekoma Vladimir Lučić nedavno se pohvalio da su međugodišnji prihodi Telekoma veći za 40 miliona evra (oko 4,7 milijardi dinara), uprkos tome što nije bilo rominga. Bogdan Petrović i to smatra upitnim.

„Prihodi od rominga su zanemarljivi za Telekom, pali su sa 500 na 400 miliona dinara, što je ništa kada se pogleda ukupan obrt preduzeća od oko 130 milijardi dinara. Sve telekomunikacione kompanije gube u tom delu poslovanja, zato što se ljudi okreću internetu i aplikacijama za komunikaciju, naročito ka inostranstvu“, kazao je Petrović.

Petrović navodi i da se u revizorskom izveštaju vidi da je kompanija promenila amortizacione stope (smanjenje vrednosti osnovnih sredstava, kao što su zgrade i optička infrastruktura, usled upotrebe) čime se dodatno smanjuju troškovi.

„Pitanje je da li bi Telekom uopšte registrovao dobitak da nije došlo do promene te računovodstvene prakse, gde su se neki periodi amortizacije i duplirali, čime su se godišnji rashodi na tu stavku prepolovili. To je možda opravdano, zavisi od njihove procene amortizacije infrastrukture, ali bi inače kompanija zabeležila nultu dobit ili čak i guibitak, pošto je amortizacija veliki rashod u telekomunikacionim kompanijama“, ocenio je Petrović. 

Ovaj konsultant dodaje i da će Telekom ubuduće potencijalno ugroziti svoje prihode, jer će optičku mrežu iznajmiti Telenoru, koji će postati treći igrač na tržištu i koji će mu možda „oteti deo pretplatnika“.

„Naknade za izdavanje infrastrukture su relativno niske, a postavlja se pitanje šta će se desiti kada Telenor uđe na tržište i stvarno počne da nudi konkurentske usluge multimedije isključivo njihovim korisnicima“, zaključuje Petrović.

Nova Ekonomija