Државна матура – не пре 2024. године
Неупитна спремност просветног система да одложи државну матуру и неспремност најодговорнијих за увођење овог испита да генерацију ученика који ће први и званично полагати ту проверу знања још на почетку средње школе подробно упуте у то шта их чека на крају средњошколског образовања – само су потврђени недавно озваниченим изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању.
Сад је и законом предвиђено да до школске 2022/23. године матурски испити буду као и досадашњи, а да се од школске 2023/24. године полажу стручна, уметничка и општа матура за крај средње школе. Дакле, велику матуру која треба да замени пријемне испите за упис на факултете, под условом да поново не буде одложена, први ће полагати ђаци четворогодишњих смерова који управо, мало онлајн мало у школи, завршавају први разред.
Они појма немају како ће изгледати национално тестирање на крају образовног циклуса којим су већ обухваћени. Како би и могли да знају кад је велика матура и даље стратешки циљ на нивоу плана који се разрађује и подложан је променама. Исто тако, садашњи осмаци, будући средњошколци, немају јасну представу о томе шта ће бити услов за завршетак школе коју сада планирају да упишу.
Могу да наслуте да ће велика матура имати сертификациону, селекциону и евалуативну улогу, које у најкраћем значе – сведочанство о завршеној средњој школи, проходност и рангирање за упис на факултете и огледало квалитета предуниверзитетског школовања.
Први покушај имитације онога што треба да прерасте у обавезан део опште, стручне и уметничке матуре обављен је прошле јесени. Следећег пилотирања велике матуре неће бити пре пролећа 2022. године. Тако је просветни врх решио да редефинише и убудуће корак по корак помно прати фазе настајања и увођења овог испита, а тај задатак поверио је новоформираној комисији. Додуше, њен састав у поређењу с претходном измењен је минимално, у складу с променама на руководећим позицијама у Министарству просвете, откако њим руководи Бранко Ружић.
Нови тим преломио је да нема шансе да се увођење велике матуре настави стриктно по плану који је скројио пређашњи, а који је предвиђао да се она у пуном обиму реализује 2022. године, упркос томе што нису решени кључни проблеми, попут недовољне укључености високошколских установа, непостојања ИТ система за управљање спровођењем државне матуре или системских припрема ученика за нову проверу знања. Уз то, нико се није надао да ће епидемија вируса корона оволико да потраје, а с њом и отежани услови у којима образовање функционише.
Да ли је остало довољно времена да се кључне потешкоће отклоне, а овај процес, најзад, постави на здраве и одрживе темеље који ће осигурати да се спровођење велике матуре више не одлаже? „Одговор који још увек није у потпуности дефинисан јесте на који начин ће високошколске установе интегрисати резултате државне матуре у своје уписне планове и процедуре”, рекли су на то у ресорном министарству, мада с представницима универзитета, најзад, интензивно раде како би се и ово питање решило.
Недавно је, на Ружићеву иницијативу, одржан састанак експерата за увођење велике матуре који је окупио и око 80 ректора, проректора и декана домаћих факултета. Био је посвећен „разматрању тенденција и трендова видљивих из прелиминарне обраде модела вредновања резултата државне матуре код уписа на високо образовање”, како су обелоданили надлежни после тог скупа, иначе затвореног за медије. Навели су и да је до краја априла више од 200 факултета доставило своје предлоге модела како би државна матура могла бити улазница за студије, а да су на скупу представљени најважнији увиди из анализе тих поднесака.
„У њима су конкретни предлози како би који студијски програм убудуће могао да вреднује испите државне матуре и постигнућа ученика током средњег образовања”, прецизирали су упућени, истичући да је важно нагласити да нису у питању усвојене верзије нових уписних правила, већ предлози могућих „формула” према којима би кандидати за студије били рангирани.
Такође, напоменули су да је овај скуп само један од многих корака на путу ка будућем стандардизованом рангирању ученика за упис на академске студије. План је да сви факултети дефинишу, усагласе, усвоје и објаве нова уписна правила до јесени 2021. године како би ученици имали времена да се за те услове припремају и пре него што упишу четврти разред и постану матуранти.