Pravi lideri Rumuni i Bugari

Samo po jednom od 10 parametara Srbija je najbolja u regionu. Čak i ako naš rast bude sedam odsto, a komšije ostanu na nuli, Srbija u 2021. po ukupnom BDP-u neće dostići Hrvatsku, kao što tvrdi predsednik Vučić. Na stranu to što je BDP po stanovniku za 6.436 evra veći s desne strane Dunava nego s leve

Iako je Srbija 2020. završila sa ubedljivo najnižim padom bruto domaćeg proizvoda u regionu, po NIN-ovom indeksu ekonomske snage nije uspela da se probije dalje od trećeg mesta, koje deli sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom. Ništa čudno, budući da je to bio i jedini od 10 ekonomskih parametara po kome je Srbija bila bolja od ostalih sedam zemalja iz regiona, za koje se NIN-ov indeks izračunava od 2016.

Za razliku od Srbije, Hrvatska je prva u tri „kategorije“ – najveći BDP po stanovniku od 14.072 dolara (Srbija je peta sa 7.636 dolara), najveća prosečna plata od 889 evra (Srbija opet peta sa 511 evra) i jedina sa pozitivnim saldom u platnom bilansu. Severna Makedonija je prva po najvećem realnom rastu plata (za 9,7 odsto) i udelu investicija u BDP-u, Bugarska i Rumunija imaju najnižu stopu nezaposlenosti (samo 5,2 odsto), s tim što Bugarska ima ubedljivo najmanji javni, a Rumunija najniži spoljni dug, dok BiH nije imala inflaciju, jer su potrošačke cene bile za 1,6 odsto niže nego 2019.

Dve zemlje sa najnižim NIN-ovim indeksom, Crna Gora i Albanija, ni po čemu nisu bolje od komšija, s tim što je prva prikovana za dno jer je imala najdublji pad BDP-a od 15,2 odsto, najveću stopu nezaposlenosti, najveći javni i spoljni dug i deficit u platnom bilansu, dok Albanija ima najmanju prosečnu platu i najniži BDP po stanovniku, 2,7 puta manji nego u Hrvatskoj.

Ako je za utehu, to što sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom deli treće mesto za Srbiju je i najbolja pozicija, jer je po NIN-ovom indeksu za 2017. bila poslednja, 2016. sedma, 2018. šesta i 2019. četvrta. Indeks se, inače, izračunava tako što se zemlje rangiraju po svakom od 10 parametara, najlošije pozicija donosi jedan, najbolja osam poena, a kada se svi poeni saberu množe se sa 1,25 i dele sa 10. Teoretski, da je neka zemlja najgora po svim parametrima njen indeks bio bi 1, a da je najbolja u svemu bio bi 10.

Rumunija već treću godinu zaredom sa indeksom 7,12 drži prvu poziciju, druga je Bugarska (6,75), a iza Srbije, Hrvatske i Severne Makedonije (6,12), slede Bosna i Hercegovina (5,12) i Albanija (4,37). Ubedljivo poslednja je Crna Gora (3,62 poena), a tako nizak indeks imala je još samo Srbija za 2017. Do sada rekordan indeks od 8,5 poena imale su Rumunija za 2016. i Bugarska za 2017.

Osokoljeni što je Srbiju zapljusnuo devet puta manji talas recesije nego Hrvatsku i 15,2 puta manji od onog koji je pogodio Crnu Goru, ovdašnji zvaničnici podigli su letvicu za 2021. na još veći nivo. „Srbija će do kraja 2021. prestići Hrvatsku po ukupnom BDP-u, kao što će Кina za dve i po ili tri godine prestići SAD“, obećao je predsednik Aleksandar Vučić 2. jula 2020. On je izneo i procenu da će te godine BDP Hrvatske biti 48,3 milijarde, a Srbije 46,1 milijardu evra i da ćemo taj zaostatak od 2,2 milijarde evra nadoknaditi već 2021, bržim privrednim rastom od komšija. Кasnije je u više navrata to ponavljao, ali se lako može ispostaviti da je to bio – račun bez krčmara.

Srbija 2020. sa padom BDP-a od jedan odsto jeste bila najbolja u regionu, ali ne, kako je dugo tvrdio Vučić, najbolja i u Evropi. Prema podacima MMF-a, ubedljivo najbolja na Starom kontinentu bila je Irska, koja je i u godini pandemije povećala BDP za 2,5 odsto, a u stopu ju je pratila Turska sa rastom od 1,8 procenata. Za nijansu blaži pad od Srbije, u rasponu od 0,8 do 0,9 odsto, imale su Norveška, Litvanija i Belorusija. Svetski šampion sa rastom od čak 43,4 odsto bila je Gvajana, a i za ovu godinu MMF joj predviđa rast od 16,4 odsto.