Kako je osnovana Sloboda

Најважније предузеће које је подигнуто у Чачку после Другог светског рата била је војна фабрика „Слобода”, званично основана 10. јула 1948. године, у селу Јездина испод планине Јелице (данас предграђе Чачка). „Слобода” је била једна од 15 потпуно нових војних фабрика које су изграђене у Југославији. Изградња фабрике започела је у другој половини 1948, према упутствима Централне управе војне индустрије, а завршетак радова планиран је најкасније за 1952. годину. Радови су поверени војном грађевинском предузећу „Ратко Митровић” основаном због подизања војних фабрика у Лучанима, Трстенику и Чачку, у коме се и налазила дирекција ове фирме.

Нова војна фабрика повезана је железничком пругом са станицом у граду, ископани су бунари и постављени водовод и канализација, што ће касније знатно утицати на развој града. Редован јавни превоз, канализацију, водовод, хотел и нова стамбена насеља Чачак је добио захваљујући „Слободи”. Радови на подизању фабрике каснили су због сукоба са СССР-ом (1948). Машине и опрема требали су да стигну из Пољске, Чехословачке и Мађарске, али је због блокаде највећи број машина добијен из репарација.

Мотив за подизање „Слободе” на локацији поред Чачка темељило се на војно-стартешком положју који је могао лако да се брани од евентуалних напада из ваздуха. Према првобитном плану фабрика овог типа требало је да се гради у североисточној Србији. После раскида односа са СССР-ом (1948) донета је одлука да се фабрика пресели на просторе око Бугојна или Горњег Вакуфа у Босни. Због дејства заосталих усташа („крижара”) ова одлука је ипак одбачена и „Слобода” је подигнута у Чачку.

На градилиштима је од 1948. године повремено било и 23.000 људи.  Прва производња покренута је новембра 1949. године и то су били столарски и браварски производи за цивилно тржиште, иако предузеће није добило никакве производне планове. Током 1950. године оспособљавани су кадрови за специфичне потребе војне фабрике, што је настављено и у наредним годинама (просечно 124 радника годишње), пошто постојеће школе у то време нису биле у стању да обезбеде неопходан кадар. Када је основано, предузеће је имало 16 запослених, 1949 – 301, 1950 – 1.252, 1951 – 1.450, 1954 – 1.897, 1957 – 1.327. „Слобода” је званично отворена 1. маја 1951, али серијска је производња почела у првом кварталу 1952. године, када је фабрика примила пет инжењера, три технолога, 12 висококвалификованих и 69 квалификованих радника. Основу фирме чинио је војни део који се бавио производњом и ремонтом муниције разних калибара (највише противавионске), упаљача за гранате и алата за друге војне фабрике.

Смањене потребе ЈНА за производима из „Слободе” условиле су да се 1955. године део предузећа усмери на производњу противградних ракета и пиротехничког материјала (ватромет, петарде, прскалице), као и делова за радио-индустрију. Прелазак на рад за цивилно тржиште изазвало је прву кризу предузећа, отпуштање 29% радника (1956), као и несналажење са тржишним условима привређивања. Током 1956/1957. године почела је производња решоа, воденица за кафу, стоних лампи, емајлираног посуђа, спојница за пумпе и апарата за прскање биља разним хемикалијама (у сарадњи за Западном Немачком). Масовни програм за цивилно тржиште почео је да се производи тек од 1958. године (усисивачи). Војни део фабрике почео је 1957. године да по лиценци производи противавионску муницију (за борбу против млазних авиона) коју је успешно извозио у свет. Предузећем су све до шездесетих година руководила војна лица (углавном са чином пуковника).

Милош Тимотијевић, историчар