Željko Obradović o povratku u Partizan, odlasku u NBA…

Najbolji evropski trener Željko Obradović je večeras bio gost u emisiji “360 stepeni” na televiziji N1. Slavni Čačanin je govorio o brojnim košarkaškim temama, a povod je bila nagrada Nikoli Jokiću za MVP igrača sezone u NBA ligi.

Za Jokića je imao samo reči hvale.

„On je neverovatan dodavač. Mislim da je najbolji visoki dodavač koji se ikada pojavio u istoriji. Bili su igrači koji su igrali na tim visokim pozicijama i u staroj Jugoslaviji, to je bio Krešimir Ćosić, da ima kvalitet da proigrava saigrače i da bude prvi visoki igrač koji se izvlačio napolje. Posle njega čovek koji je imao te sposobnosti bio je Vlade Divac, koji je bio dominantan u tom segmentu igre, kao i Dejan Tomašević, koji je znao i da povuče kontranapade i doda loptu. Jokić ima sve to, ali ima i ono što je veoma važno u modernoj košarci – šut za tri poena. „Verujem da iznenadi i svog trenera, i svoje saigrače, i sve koje prate košarku. Nikola je ekstratalentovan u svakom pogledu. Uglavnom MVP nagrade dobijaju igrači koji dominiraju u napadu. On je jedan od njih. To je takav napadački talenat da bude proglašen za najboljeg na svetu. Naravno, ima i mana, pre svega u odbrani… Dobro je da ih je on svestan, a njegov trener to vešto pokušava da sakrije”.

Kako komentarišete to što se Jokić često bavi i organizacijom igre kao centar?

“Nije ništa novo da imate petorku gde svako može da igra svaku poziciju. To je taj trend. Traže se igrači iste visine, brzine, građe, šuta za tri poena, trkačkih predispozicija, atletskih sposobnosti… Na sreću, Jokić je pokazao da to ne mora tako. On brzo misli što je važnije od svega. Verovatno će sad mnogi pokušati da ga kopiraju”.

Podsetio je Obradović na Jokićev put do MVP titule.

“On je došao u ligu kao 41. pik na draftu što otvara pitanje koliko je ga je generalnih menadžera i trenera propustilo. Sigurno stoji da je njegov trener prepoznao šta može da uradi njim. Ako vidite strukturu napada u Denveru, videćete da Nikola mnogo toga počinje. To je zasluga trenera Melouna. Nikola jeste strelac ali on više uživa da dodaje i to su saigrači i trener prepoznali. Velika je tu sličnost između njega i Janisa. Trener Milvokija je je nešto slično dozvolio Janisu koji je brži i skočniji od Nikole, ali započinje napade, daje prve pasove, uručenja, igra sa loptom…. To isto radi i Nikola u Denveru”.

Dotakao se Obradović još jednog Srbina u NBA ligi. Mladog Alekseja Pokuševskog.

“Pokuševski praktično nije igrao ni u Srbiji, ni u Olimpijakosu, ali je otišao u sredinu gde veruju u njega. Dečko je pokazao neverovatan talenat i da ima neverovatne domete ako se bude razvijao kako treba. Odlazak u NBA i igranje tamo je nešto sasvim drugačije nego u Evropi. Ovde je imperativ rezultat. Ne možete pružiti šansu mladom igraču često i dati mu vremena. Dobro je da Jokić može i bez toga i bez ekstra tela da bude MVP”.

Ša biste sada savetovali Jokića?

“Ne bih ja da savetujem Nikolu. Pametan je igrač i dečko. Zna šta treba da radi. Ispričaću sad jednu priču. Godine 2013. nisam radio, bilo je SP za juniore u Češkoj i pozvali su me da držim neko predavanje. Gledao sam četvrtfinale, polufinale i finale u kojem je naša reprezentacija izgubila od Amerikanaca. Za nas su tada igrali Jokić i Micić koji su imali po desetak poena. Igrali su u egalu sa Amerikancima koji igraju sličnu košarku u svim selekcijama. Tad se video talenat kod naših momaka. Igrali su protiv najboljih. Pre par godina, njihov trener Donovan me je sreo i prvo što me je pitao je bilo gde je naš tadašnji trener Dejan Mijatović. Ta utakmica je između ostalog uticala na naše momke da shvate koliko je reprezentacija bitna za razvoj karijere”.

Očekujete li da se NBA liga otvori za naše trenere?

“NBA liga se već otvorila za igrače. Evropski igrači poput Nikole, Luke i Janisa dominiraju. Ima još dosta dobrih igrača koji su „neamerikanci“. Ja imam dosta prijatelja i trenera iz NBA koji su dolazili kod mene na treninge da gledaju i da pričamo. Oni tačno znaju da igrač iz Evrope dolazi uglavnom spreman. Naravno, oni dalje imaju svoj način kako da tog igrača ubace u NBA mašinu i da rade sa njim. Nije slučajno Luka Dončić rekao da mu je u NBA lakše da poentira nego u Evropi. Ja verujem da je to tako. Nijedan trener u Evropi ne bi njima dozvolio da toliko igraju jedan na jedan i da mu da 40 ili 45. Gledao sam utakmicu Filadelfije i Atlante gde je Embid svaki put laktom primio loptu na gornjem postu. Ali vidim i da su neki treneri poput Atlantinog ili Čikagovog počeli da primenjuju lako pokretljivu 2-3 zonu i da u nekim delovima igraju evropsku košarku. Ušlo je tamo dosta toga iz Evrope jer je danas sve dostupno. A kad je dostupno, onda ga koristite. Nekad to nije bilo tako… Meni je rodbina iz Čikaga slala kasete NBA i ja sam tad mislio da je to drugi sport. ‘

Da li vas je neko zvao u NBA?

“Ne. Jedne godine mi je stigla ponuda da idem na nekakav intervju, a ja sam se šalio da ja dajem intervju samo novinarima. Iza mene stoje ime, prezime i rad pa ne znam šta bih imao da objasnim na tom intervjuu. Imao sam priliku one godine kad nisam radio da budem kod prijatelja u Detroitu. Bio sam sa Itudisom, proveli smo tamo 40 dana zajedno, pričali smo na treninzima… Mene je generalni menadžer Detroita pitao šta bi mi bilo bitno da dođem u NBA? Rekao sam mu da mi je bitno da baš generalni menadžer veruje u mene. Da njemu bude bitno i da mi kaže šta očekuje. A te priče, da ja na razumem NBA zvezde i to… Pa to je smešno”.

Obradović se nada da će neki Evropljanin uskoro dobiti šansu u NBA.

“Pitanje da li NBA želi evropske trenere. Mesina je sedam godina proveo u NBA kao pomoćni trener, bio na mnogo intervjua i niko ga kasnije nije pozvao. A Kvin Snajder koji danas trenira Jutu je bio Mesinin pomoćnik u CSKA i njega su izabrali. Ja bih strašno voleo da bilo ko od mojih kolega dobije priliku da ode u NBA i da pokaže da je to moguće. Blat i Dantoni su Amerikanci. Igor Kokoškov je dobio šansu ali ga nažalost nisu istrpeli. Nadam se da će dobiti priliku ponovo. To bi bilo fantastično”.

Da li se vraćate u košarku?

“Ideja je da se vratim, a videćemo da li će neko da se seti trenera Željka Obradovića. Odmorio sam se, napunio baterije, desile su se i neke važne privatne stvari. Ono što je meni najvažnije je motivacija. Bez nje ne može da radi. Ako ne idete sa idejom da radite krvavo i da budete bolji, onda bolje da ne radite ništa”.

Priča se o povratku u Partizan?

“Nema nikakve dileme da je Partizan klub koji ja volim. Tu sam proveo igračke i trenerske godine. Partizan i Borac su dva kluba u mom srcu. Odluku gde ću i ako ću nastaviti da radim, doneću do kraja meseca. Naravno, u dogovoru sa porodicom i nekim ljudima čije mišljenje mi je veoma važno. Nikakve pregovore ni sa kim nisam vodio. Imam čoveka koji je zadužen za to pa onda ide moj sledeći potez da se nađem sa tim klubom. Daleko je od toga da sam imao tu situaciju. Ne želim da budem nekorektan prema ljudima i da im uzimam vreme. Znaćemo za dvadesetak dana”.

Vratio se potom prekaljeni stručnjak na trenutno najsjajnije srpske košarkaške ambasadore u svetu, odnosno na drugog od njih – Vasilija Micića osvajača ovosezonske MVP titule u Evroligi.

„Micić igra već nekoliko godina na visokom nivou. Čim je popravio šut za tri poena i njegova igra je bila na drugom nivou. Unapredio je taj segment, poraslo mu je samopouzdanje i imao je izvanrednu sezonu u Efesu. Zasluženo je bio MVP i čestitam mu na tome, takođe i njegov tim je potpuno zasluženo osvojio Evroligu“.

Obradović je naglasio da uspesi poput osvajanja evropske krune doprinose lokalnoj popularizaciji košarke čemu je bio svedok nedavno sa Fenerbahčeom, a uz šampionat turske istakao je i VTB ligu, ali i prvenstva Španije i Italije. Ipak, govoreći o receptu za srpsku košarku, strateg je istakao da ključ leži u razvoju talenata.

„Pregršt puta se govorilo o privatizaciji i to je staro pitanje na koje je teško dati odgovor. Kada se dotaknemo te teme uvek se priča o Realu i Barseloni, ipak, ono što je činjenica je da u ovom trenutku klubovi u Srbiji ne mogu da žive bez pomoći sponzora. Ne može se očekivati da Zvezda i Partizan imaju budžete kao CSKA, Fenerbahče i slični klubovi, ali ono što ipak mogu je da ulaže u mlade igrače, to je suština ukoliko žele uspeh. Veliki broj stranaca koji dolaze u Srbiju nema kvalitet. Ono na šta moraju da se oslone naši klubovi, pre svega Partizan, su mladi igrači. Ukoliko bi pružili šansu svojoj deci ujedno bi i privukli publiku. Međutim, to je proces koji traje. Nartavno da treba da postoji ambicija, svi bismo želeli naše klubove u finalu Evrolige, ali koliko su te želje realne“.

Deo odgovornosti je i na mladim igračima, a iskusni košarkaški strateg naglašava značaj posvećenosti radu na putu do uspeha.

„Za mladog igrača je bitno da ode u sredinu gde će biti prepoznat njegov talenat, da igra, a ne da sedi na klupi. U Feneru sam zbog mladih igrača koji ne dobijaju minute u Evroligi zakazivao prijateljske utakmice da bi mogli da dobiju minute, da im pružim šansu. Čak sam i na tim duelima sedeo na klupi, te sam doživeo da mi saradnnici kažu uspori. Rad nas izdvaja. Daću primer Borca iz Čačka koji je dao detetu od 16 godina priliku da igra, kadetu. sa druge strane, kod igrača je najvažnija stvar da voli svoj posao. Mladi igrač ima vremena za sve, ali ljubav prema košarci mora da mu bude na prvom msetu, da se budi sa razmišljanjem o njoj“.

Upravo svi košarkaški biseri proizvedeni u Srbiji bili su povod da se Obradović osvrne i na status naših klubova na međunarodnoj sceni – na priče o održivosti ABA lige i poziciju u Evroligi.

„ABA liga je zaživela odavno i sada vraćati priču nema svrhe. Naši timovi su se odlično snašli, imamo najviše predstavnika, a Zvezda i Partizan su pregršt puta bili osvajači. Sa druge strane, smatram da dva tima iz Beograda zaslužuju da su učesnici Evrolige. Ne da se bore iz sezone u sezonu za jedno mesto, već da imaju trogodišnje licence jer je doprinos njihov evropskoj košarci ogroman. Zamislite sliku punih tribina na derbiju Partizana i Zvezde u okviru Evrolige. Ne postoji grad koji bi mogao da pruži evropskoj košarci ono što može Beograd“.

Nije Obradović izbegao ni da se dotakne naslednika u struci, odnosno da prokomentariše naše mlade košarkaške trenere.

„Saša Danilović je imao izvanredne rezultate sa reprezentacijom. Obradović je nažalost imao loš period sa Zvezdom. Mi kao treneri znamo da procenimo kvalitet kolega. Na utakmici tačno primetim koliki je udeo trenera. Mi koji to prepoznajemo možemo da im odamo priznanje. Drago mi je da radim sa mladim terenerima i da im ukazujem na sve što vidim tokom saradnje. Ne želim da delim lekcije, ali sam prve godine posle evropske titule imao ponude iz inostranstva, i uprkos njima sam ostao da bih radio sa Aleksandrom Nikolićem. Radio sam bez plate, ali mi nije bilo žao jer me je Partizan napravio. Mladi treneri greše jer misle da mogu sve sami, ali nije tako, potreban im je neko da ih zaustavi i usmeri. U odnosu sa igračima, navijačima, rukovodstvom, protivnikom… Neophodno je imati autoritet, ali se on ne stiče kažnjavanjem i disciplinskim merama već znanjem. Jedino što trener mora da zna je da uvek ima odgovor na eventualno pitanje“.

Kada su u pitanju „naslednici“ među njima je i aktuelni selektor Srbije Igor Kokoškov kojem je Obradović pružio pordšku uoči kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre u Tokiju.

„Spisak pozvanih igrača izgleda fenomenalno i Igor će imati najteži posao na svetu kada bude morao da izabere 12 igrača, ukoliko svi budu zdravi. Postoji veliki kvalitet, samo je pitanje kada će pojedini igrači biti u mogućnosti da se priključe reprezentaciji zbog klupskih obaveza. Mogu samo da im poželim uspeh u Beogradu i da izrazim zahvalnost ljudima koji su našoj zemlji poverili kvalifikacioni turnir“.

Želeći da predupredi eventualne negativne priče oko nacionalnog tima iskusni košarkaški trener iz bogatog ličnog iskustva podelio je savet.

„Zavist i ljubomora vladaju među ljudima i čim dođe rezultat mora da se pronađe neki problem. A suština je da nekada morate da imate i slab dan. U životu se više gubi nego što se pobeđuje. Košarkaška reprezentacija je navikla naciju na slavlja i medalje, ali to nije lako. Želim da svi igrači budu zdravi i spremni za reprezentaciju. Ne treba ih osuđivati ako usled umora budu ispod nivoa na koji su nas navikli. Niko ne dolazi da igra loše. Bio sam igrač i trener i nikad veću čast nisam imao nego u reprezentaciji, to je potpuno drugačije u odnosu na klub“, rekao je Obradović.