Prethodni članak
Godišnjica gašenja Sloboda aparata, usisivači iz Slobode i danas rade (VIDEO)
Objavljeno 12/06/2021
Pre 11 godina ugašen je civilni deo kompanije Sloboda – Sloboda aparati. Olako je čuveni brend SFRJ zauvek otišao u istoriju, a sa njim i usisivači po kojima su najviše bili poznati a koji se i dan danas nalazeu velikom broju domova, što svedoče brojni serviseri.
Civilni deo Slobode osnovan je 1958. godine. Prvi proizvod bio je usisivač „minor g” po licenci nemačkog „Progresa”. Dve godine kasnije napravljen je prvi štednjak na butan „ kn-3” („Injis”) i za 24 meseca prodato je čak 20.000 tih uređaja. Proizvodnja frižidera („Injis”) osvojena je 1961. godine, a 1964. i izrada poluautomatskih mašina za pranje rublja („Riber”), dok je istovremeno izrada emajliranog posuđa ustupljena „Metalcu” iz Gornjeg Milanovca. U Moskvi, 2. aprila 1970, „Sloboda” je potpisala ugovor o isporuci čak 50.000 štednjaka za kupce iz SSSR-a.
Do 1999. godine fabrika je držala korak sa svetom. Medjutim, nakon NATO bombardovanja, kada je civilni deo fabrike potpuno uništen, civilni deo nije mogao da stane na noge. Na Slobodu su pala 52 projektila, a civilni deo je ostao bez 83 odsto radnog prostora.
-Proveo sam radni vek u Slobodi. Radio sam sa usisivačima 38 i po godina. Usisivač je bučam zato što se nepravilno koristi, kada se nekoristi prava kesa ili kada se kesa probije pa vuče prašinu u motor, ili kada padne radno kolo. Zato dolazi do velike buke, ali se to može popraviti. Stari usisivači koji su imali kartonske kutije i koji su napravljeni po starom modelu taj nije bučan i taj može da radi dva sata u probnom radu. Taj prvi koji smo napravili 1958. kod mene još radi i služi. Novi ne mogu toliko d arade, a tajna je u samoj konstrukciji motora, usisivača i u pravilnoj upotrebi. Morate imati dobru platnenu kesu, dobar motor, dobra usisna moć i normalno korišćenje. Pravljeni su sa dobrom tehnologijom, sa velikom kontrolom, sa dobrim i stručnim majstorima. Radili smo 22.000 usivača mesečno, a pre nego što izađu pred kupce radili su po dva sata na traki radi probe. Malo je šta otpadalo, malo je bilo reklamacija, kaže penzioner Sloboda aparata Aco Simović.
Sloboda najjaci usisivaci, odlicna reportaza tv nove i Nese. Bravo za sve radnike Slobode koji su napravili giganta a partijski paraziti su na putu da uniste celu fabriku !
Onda su sišli razni dođoši sa Zlatar planine i sve uništili. Došli divlji, oterali pitome.
Mo žete li da pišete o godišnjici gašenja CERA,kakva je ta fabrika bila u evropskim razmerama
NE MOŽE MO, nažalost, o CER-u nekom drugom prilikom.
Gluposti, na usisivače koji su išli u izvoz stavljani su uvozni ležaji najboljeg kvaliteta, a za domaće tržište domaći ležaji osrednjeg kvaliteta. Potom, za domaće tržište motori su prvo balansirani, a potom je preko namotaja stavljan zaštitini lak, čime se remetio balans, i motori su zato bili bučni, a ležaji su uglavnom trajali nekoliko godina do 5-6 godina, a potom kad krenete da ih menjate, nikad kraja.
Te priče o kvalitetu su mogli da pričaju dok nije počeo uvoz, narod je tek tada video šta je kvalitetna roba. Druga je stvar što se ovde uvozio Samsung kada je tek počinjao sa aparatima i kada su bili relativno nekvalitetni, kao i Tošiba televizori čiji su ekrani bili gori nego na Ei Niš televizorima, ali sećam se da su u drugoj polovini 90-ih Samsung televizori koštali isto kao Ei Niš (i pored transporta i carine) i svako normalan je kupovao Samsung, evo kod mene stoji u vikendici još uvek Samsung iz 1997. godine koga roditelji neće da odnesu ovima što recikliraju elektronski otpad, žao im pa stoji kao rezerva ako se LCD pokvari.
Privreda u SFRJ je bula uspešna dok smo imali strogu kontrolu uvoza, visoke carine i političku situaciju da možemo da izvozimo u zemlje Nesvrstanih. Danas samo nekoliko firmi koje su preživele mogu da dobiju poslove u inostranstvu, kao npr. institut „Jaroslav Čarni“. Ovi naši su čak i Energoprojekt upropastili, naravno propasti su najviše kumovale sankcije i javašluk 90-ih, posle je bilo šta je moralo biti, jer država nije imala novca da pomaže te firme, plus uslovi Zapada za tržišnom ekonomijom i povlačenjem države iz tih preduzeća.
Neko iznad pomenu CER… oni su umesto u nove tehnologije ulagali u stanove, koje je uglavnom dobijala administracija, 90-ih krenulo propadanje, izgubili poslove, direktore menjali 2-3 puta godišnje, ali svaki direktor je sa inženjerima imao dil da projekte daju privatnim firmama, a za radnike ih bololo uvo. Već je postao anegdota slučaj kako je jedan portir otpušten, jer kasno u noć nije hteo da pusti šleper pun mašina bez ijednog papira, a po usmenom naređenju tadašnjeg direktora.
Sve je opljačkano što se moglo opljačkati do 2000. godine, ovi DOS-ovci kad su došli, čak i ako su hteli nešto da pomognu, videli su da od toga nema ništa, i rešili da i oni obezbede prvo svoje praunuke, pa će posle videti. Utom izgubili većinu, DS morao ponovo da vaskrsne SPS, SPS 2012. im okrenuo leđa i doveo SNS na vlast, i eto…
Nisu nama krivi ni Milošević, ni Đilas, Tadić ili Vučić, krivi smo mi samo što nismo uzimali motke svaki put kad na kraju meseca na bude redovna plata i oterali bagru sa vlasti.
U tom CER-u su ljudi godinama dolazili na posao bez ikakve plate, i onda se čudimo što nam je danas ovako, a većina tih ljudi su još živi, u penziji, i glasaju upravo za ovu vlast, PUPS ili SPS. I njima je kriv Đilas što CER ne postoji, a nikoga ne pitaju zašto su 1999. godine tenkovi za rashod i drugi otpad od tehnike i opreme smešteni upravo u hale CER-a, kao da NATO ne zna za i neće gađati te hale?
A usisivači… pa, jesu bili dugotrajni, ali su i koštali, sad sa 70-100€ kupiš mnogo tiši usisivač, jedino što EU nameće nisku snagu motora pa ne usisavaju ni blizu kao oni stari, ali bolji je sada Samsung ili Gorenje za 100€, da ne pominjem za 200€ odlične usisivače sa filterima za najsitniju prašinu, a novinari neka se malo raspitaju koliko je koštao Slobodin usisivač. Nisu oni trajali 20 godina tek tako, nego su ljud imenjali ležaje, četkice i sve što treba, jer su bili skupi i kupovao se usisivač jednom u životu.
Ne kažem da je sada bolje, ipak je bilo bolje da naši radnici nešto proizvode i primaju plate, ali posle 2000. godine smo uslovljeni da otvorimo tržište, i kad je tržište otvoreno, ni jedna Nemačka više nema računicu da proizvodi kućne aparate, sve su prodali turcima ili kinezima, pre neku godinu je zatvorena i poslednja fabrika TV uređaja u Nemačkoj. Ako oni nemaju računicu, mi ćemo sa našom lošom organizacijom i kvalitetom rada da budemo jeftiniji od korejanaca i kineza.
Inženjeru sve ste u pravu u vezi Cera,osim ništa vojno Remontovo nije bilo u halama,Remont je koristio prolaz kroz Cer da istera vojno naoružanje,pred bombardovanje u fabriku Cer je ušla finasijska policija..kada je gadjata upravna zgrada Cera,to je više osoba slavilo jer više nema dokaza,ali da se vratimo o Ceru,pred početak bombardovanja,znalo se da će biti bombardovan,šleperi kamiona isteravaju opremu,materijal itd. iz Cera,nigde nije napisato šta je isterano,bombardovanje prošlo,onda vraćaš u fabriku drage volje,šta hoćeš,sve se zna koje šta radio
Za TV nisi u pravu!
Moji roditelji su kupili ’80-ih nov Toshiba tv u boji bez daljinskog upravljača. Original oz Japana. Po ceni je bio kao EI Niš u boji sa daljinskim upravljačem. Koristili ga 39 godina, samo jednom servisiran (zamena nekog dela na tranzistorskom kolu-sitan kvar). Slika i boje bile čiste. Prodali ga u reciklažu kada je ukinut analogni signal i umesto njega postojao samo digitalni signal.
Moj ujak ’90-ih kupio nov Samsung tv u boji sa daljinskim, proizveden u Koreji, trajao svega 10 godina.
Kad su nam uveli sankcije ’92 god. i posle sedam godina nas bombardovali dosta dobrih kompanija su unistene.Posle 5oktobra Osmanlije svojom cuvenom privatizacijom sa kriznim stanovima na celu sa Dinkicem završili su sto zlotvor nisu uspeli.Pitajte cuvenog Cacanskoj privrednika Cana kako je privatizovano jednu od najboljih fabrika u to vreme na Balkanu Filip Kljajić iz Kragujevca i za dve godine totalno unistio sa njegovim pokojnim ortakom.Sad je samo dilema ko je veci zlotvor Klinton ili Cane to pitajte Kragujevca ne.
Rade jos neki usisivaci ali u vojnom delu Slobode…
Dok je ovog rukovodstva, samo ćemo obeležavati godišnjice „gašenja“ i propadanja nečega, teško da ćemo slaviti neki uspeh s njima na čelu.
Što neko reče u komentaru, neka premeste fabriku kod njih na Zlatar, pa neka se igraju, ali da puca eksploziv ovaj put kod njih u komšiluku, dosta se kod nas „šenlučilo“.