Vidimo se u čitulji 20 godina posle

Kada se pre 20 godina pojavila knjiga „Kriminal koji je izmenio Srbiju“ Vojislava Tufegdžića i Aleksandra Kneževića, prema kojoj je snimljen dokumentarni film „Vidimo se u čitulji„, to je bila prvorazredna senzacija, a sada je Tufegdžić predstavio knjigu „Vidimo se u čitulji 20 godina posle“ u izdanju Oberon media.

Na konferenciji za novinare u Media centru sala je bila prepuna jer su se sjatile brojne kolege autora, pre svega sa B92 u kome je radio i koji mu je objavio prvu knjigu o najviđenijim kriminalcima sa početka 90-tih.
Od 19 glavnih aktera prve knjige od koje je načinjen scenario za dokumentarni film od 32 minuta 2012. bilo ih je devet živih, a sada autor nije bio spreman da „prebrojava“ aktuelno brojno stanje osim što je kazao da su neka imena koja je tada pominjao danas ugledni poslovni ljudi.
O novoj knjizi koja je odmah štampana u tiražu od 30.000 primeraka, pored autora, govorili su njegov kolega sa kojim se kao novinar druži već više od tri decenije, Momčilo Petrović i pukovnik policije Mile Novaković.
Petrović je naglasio da Tufegdžića izuzetno ceni jer nikada nije lagao u svojim tekstovima pa ni u ovoj knjizi jer se poziva na konkretne dokumente i na sagovornike pod punim imenom i prezimenom.
– Ako neko laže to su izvori koje je koristio, a on ne pripada novoj vrsti novinara koji „kite“ po nahođenju ono što pišu – kazao je Petrović.
Petrović je fasciniran Tufegdžićevim poznavanju sveta kriminala u našoj zemlji kao i u bivšim republikma Jugoslavije jer on ne poseduje ta znanja i zato, primetio je Petrović, autor knjige prepoznaje ako neki sagovornik ne govori istinu.
– Knjiga je zaokruženo delo i nije obavezno da se pročita ono što je napisano pre dve decenije, a uz knjigu je dodat CD na kome je dokumentarni film koji može da bude dobar uvod –  konstatovao je Petrović.
On je dodao da je „ovo dokumentaristickco delo ali može da se čita kao kriminalistički roman jer ima svega: novca, oružja, političara, korumpiranih sudija i istražitelja. Samo nema seksa jer ne samo da je autor starovremenski stidljiv već su se i kriminalci više ložili na bicepse nego na cure“.
Ne želeći da prepriča pikanterije iz knjige, Petrović je ispričao da je posebno uživao čitajući kako je Arkan stekao bogatstvo trgovinom nafte uz policijsku zaštitu. Autoru je donekle zamerio što nije bio dovoljno oštar prema kriminalcima ali teško je piscu da mrzi svoje junake.
Pukovnik policije Novaković je kazao da je knjigu video u rukopisu i bio je impresioniran mrežom koju je formirao Tufegdžić i koja ga je obaveštavala o zbivanjima u beogradskom podzemlju.
On je podsetio da u vreme kada se autor knjige upustio u traganje za pozadinom zločina na beogradskim ulicama policija nije bila spremna da sarađuje sa medijima kao danas i jedino mesto gde su se policajci i novinari sretali bile su kafane.
Za njega je posebno zanimljivo kako je opisac opisao uspon sitnih „jajara“ od kriminalaca do ličnosti koje su skoro vladale društvom i organizovale ubistvo premijera koji im je smetao.
Nikolić smatra da je Tufegdžić pokušao da ponudi moguće odgovore na mnoga još nerazjašnjena zbivanja vezana za Đinđićevo ubistvo kao što je pitanjhe sudbine premijerovog ličnog obezbeđenja koje je tvrdilo da je bio ispaljen i treći metak.
Tufegdžić je postavio retoričko pitanje: gde smo danas? On se čudi kako niko od kriminalaca za koje se u javnosti zna puno, nije bio procesuiran već su danas slobodni građani i zato je uveren da će biti još nastavka ove knjige a možda će sakupiti građu i za još jedan film.

Izvor: Media centar Beograd/Tanjug   Foto: Media centar

________________________________________________________________________________________