Na današnji dan je usvojen Dušanov zakonik

Na zasedanju Državnog sabora, u Skoplju je 21. maja 1349. godine donet najvažniji zakonik srpske srednjovekovne države.

Zakonik je usvojen kako bi se srpska država uredila propisima koji bi važili za čitavo carstvo i za sve njegove podanike.

Izrađen je na temeljima Zakonopravila Svetog Save, a u određenim delovima Dušan direktno upućuje na ovaj dokument. Pored toga, jednim delom se oslanja na vizantijsko pravo.

Dušan je rad na Zakoniku počeo osmah nakon krunisanja za cara 1346. godine, a do danas je poznato da postoji 24 prepisa.

Najstariji je struški prepis iz 1373. Nije sačuvan ceo, već samo oko 100 članova. Sledeći je atonski prepis (oko 1418), a iz tog vremena je i studenički prepis. Iz 15. veka su hilandarski, bistrički i prizrenski prepis koji ima najbogatiji tekst. U rakovačkom prepisu (oko 1700) se jedino nalazi poslednjih 12 članova i Reč cara Dušana uz Zakonik.

Iako je zapamćen kao veoma strog zakonik, istorijski podaci govore da su upravo takve mere doprinele smanjenju nedozvoljenih radnji u tadašnjoj Srbiji. Ono što je specifično još za ovaj carski akt jeste i činjenica da pored svetovnih prestupa, uređuje i duhovna.

S obzirom na to da smao danas suočeni sa porastom kriminala i neusaglašenim zaknodavstvom sa niskim kaznama, podsećamo Vas na kazne iz Dušanovog zakonika za neke od najčešćih prestupa današnjice – krađe, preljube, povrede ugleda i časti…

Među prvim stvarima koje zakonik uređuje jesu bračni odnosi. Član dva i tri ovog zakonika kažu da niko ne sme da se ženi bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to učini “takvi da se rastave”. Ne samo da su zakonom uređivani bračni, već i seksualni odnosi, te se kažnjavala čak i “blud među supružnicima”. “Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže”, navodi se u ovom zakoniku.

Laž, mito i kleveta smatrali su se takođe velikim prestupima. Falsifikovanje dokumenata, kažnjavalo se oduzimanjem onoga što je se pokušalo prikriti. Za promanje mita,oduzimala se sva imovina, dok se klevetnik poistovećivao sa razbojnikom.

-I ako se nađe crkveni upravnik koji je uzeo mito, da se uništi, stajalo je u jednom članu Zakonika.

Psovanje, sve češći način izražavanja današnje omladine kažnjavalo se novčano. U 55. članu kaže se da “ako vlastelin, ili vlastelinčić, opsuje sebra, da plati sto prepera, ako li sebar opsuje vlastelina, ili vlastelinčića, da plati sto perpera i da se osmudi”.

Oko za oko, zub za zub najbolje se ogleda kroz kazne vezane za najstrašnije zločine ubistva. Kazna za ubice bila je smrt, međutim ukoliko bi se ubili najbliži srodnici, kazna je bivala stroža. “Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju”. Ako bi neko ubio duhovno lice, mogao je da završi i na vešalima.

Dok se alkoholizam danas sam po sebi ne kažnjava, u vreme cara Dušana prestupi načinjeni pod dejstvom opjnih pića kažnjavali su se vađenjem očiju, batinama, ili sečom udova.

“Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne ubije, takvomu pijanici da se oko iskopa, i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.

Zanimljivo je i da su se za razliku od današnjice, kada naša saobraćajna policija jedva čeka da naplati kaznu nekom strancu, a neretko se dešava da strance “opelješimo” do gole kože, pokrademo i ponizimo,  gosti su se u Dušanovoj Srbiji istinski poštovali.

“Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što otimačina, ili lopov ili kakva bila neprilika, svi takvi neka dođu carstvu mi, da im plati carstvo mi, što budu izgubili, a carstvo mi da traži kefalije i vlastelu kojima bude put predan i straže poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin, da dođe prvim stražama, sa svim što ima i nosi, da ga straža straži predaje sa svim; ako li se dogodi te što izgubi, neka bude porota, što reknu verodostojni ljudi po duši da su izgubili s onim porotnicima, to da im plate kefalije i straže”.