Naprednjačko – narodnjački performans

Cirkuski performans u kome su onomad glavni akteri bili gospodar srbistanski i četiri narodnjačka musketara predvođena Kockalone Jeremićem, definitivna je potvrda da je ovaj i ovakav Srbistan svetlosnim godinama udaćen od uređene države.

Ophođenje prema političkim protivnicima, novinarima, narodu srbistanskom, pa i prema podređenim istomišljenicima o nazadnom gospodaru srbistanskom, koji mnoge asocira na Idija Dadu Amina, ne jednom nas je uverilo da je o gospodaru Vučiću bespredmetno je trošiti reči. Nije li nas uostalom ne jednom “žestoki momak” iz novobeogradskih blokova, kako se gospodar samohvalisavo predstavlja, uverio da se u domu mama Angeline i tata Anđelka nije pridavala pažnja kućnom vaspitanju.

  Ono što izaziva podozrenje svakako je isprazni populizam Kockalone Jeremića, koji je umislio da Vučićevskim manirima, i glumatanjem “žestokog momka” može preoteti deo nazadno – radikalskog glasačkog tela.  Da najavljujući revanšizam, a ne odgovornost, Vučiću, koji u zavisnosti od situacije ulogu žrtve podjednako obožava koliko i ulogu alfa mužjaka, samo daje vetar u leđa. Svesno ili nesvesno smetnuvši s uma će to njegovo blagoglagoljanje o revanšizmu sutra, kada jednog lepog dana ili koji dan kasnije, gospodaru i nazadnoj bulumenti koja je do dna srozala Srbistan budemo videli leđa predstavćati idealan alibi.

Nema sumnje da će, kada se bude pokrenulo pitanje odgovornosti, za urušavanje institucija, rasprodaju i uništanje prirodnih bogatstava, dovođenja nesretnih Srbistanki i Srbistanaca u robovski status, muljanja, krađe, otimačine, nerad, nesposobnost… dojučerašnji nazadni knezovi tvrditi kako se nad njima sprovodi linč. Tvrdiće to, nema sumnje, i čačanski nazadni bašibozuk koji je Čačanima svojim neradom, nezainteresovanošću, nesposposobnošću i u krajnjem slučaju neodgovornošću onemogućio da zamene dotrajalu stolariju i tako povećaju energetsku efikasnost svojih kuća i stanova dok je na drugoj strani nemilice arčio novac tih istih Čačana.

Može biti da će Jeremićevo glumatanje “žestokog momka” populistička nagvaždanja o revanšizmu i kosovsko mantranje narodnjacima doneti neki glas, ali pre će biti da će nas samo dodatno uveriti u ispravnost teze da kao što je vlast ogledalo naroda koga predstavlja, tako je i opozicija, slika i prilika vlasti protiv koje se bespoštedno “bori”.

U suprotnom Vučić i nazadna bratija bi već posle prvog mandata predstavljali političku prošlost.