Prethodni članak
Gradivo preteško za IT talente
Objavljeno 14/07/2021
Ambiciozno zamišljen nastavni plan i program za specijalizovana gimnazijska IT odeljenja, odnosno odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u praksi se pokazao kao preveliki „zalogaj“ za značajan broj đaka.
Iako do sada nije rađena analiza koja bi prethodila revidiranju programa, iskustva nastavnika koji predaju informatičke predmete u IT odeljenjima pokazala su da je olakšavanje nužno, pa se sa izmenama krenulo u sklopu reforme gimnazija koja promoviše koncept programa nastave i učenja zasnovanih na ishodima.
Izmenjeni programi već su urađeni za prvi razred IT odeljenja, i po njima se školovala generacija koja je upravo završila prvu godinu. Stručna komisija koju je formirao Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja završila je i revidirani program za drugi razred i on je dobio saglasnost Nacionalnog prosvetnog saveta, a sada se čeka da bude objavljen, potvrđeno je Danasu u Zavodu.
Profesorka Snežana Marković, članica te komisije, podseća za naš list da je prvobitni program pravljen za oko stotinu najtalentovanijih učenika u zemlji, prema kalibru Matematičke i privatne Računarske gimnazije.
Odeljenja su u startu otvorena u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, koji su univerzitetski centri, jer je to omogućilo da u nastavi informatičkih predmeta budu angažovani i profesori sa univerziteta.
Država je posebno forsirala otvaranje IT odeljenja, pa je broj gimnazija koje su nudile ovaj obrazovni profil iz godine u godinu rastao, što je dovelo do toga da se godišnje upiše i oko hiljadu učenika.
Proširivanje upisne kvote pratilo je snižavanje kriterijuma za upis, pa je u međuvremenu olakšan prijemni ispit.
Neki profesori matematike komentarišu da je kriterijum toliko spušten da je danas maltene teže osvojiti visok broj bodova na završnom ispitu iz matematike, nego položiti prijemni iz matematike za IT odeljenja.
Ispostavilo se, međutim, da veliki broj učenika koji se upišu, teško prati gradivo.
– Do nas nije došla informacija da je rađena bilo kakva analiza, ali nastavnicima koji predaju u IT odeljenjima je od starta bilo jasno da, ako se upiše hiljadu učenika, neće svi moći da prate zahtevan program koji je rađen samo za najtalentovanije. Sada imamo situaciju da od tri do pet, od 20 učenika koliko ih je u jednom odeljenju, dostiže sve što se od njih traži, a ako jedan deo đaka ima dvojke iz računarskih predmeta, jasno je da se oni ne mogu smatrati talentima. Zbog toga je doneta odluka da se programi revidiraju i olakšaju – pojašnjava Snežana Marković.
Upis u odeljenja za učenike obdarene za informatiku i računarstvo doživeo je debakl 2017. godine, kada je od 13 gimnazija sa ovim odeljenjima kvotu uspelo da popuni tek pet, a naknadno su odobrena odeljenja u još tri škole.
Izuzetno loši rezultati su tada zabeleženi i u Beogradu, što su neki direktori objašnjavali time da deca nisu bila dovoljno informisana o IT odeljenjima, niti su bila upoznata sa pravilima na prijemnom ispitu.
Tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević je bio izričit da se specijalizovana odeljenja neće popunjavati kvazitalentima.
Na zahtev direktora da se spusti prag za prolaz na prijemnom, on je odgovorio da prag može samo da bude podignut.
Ispravno je rezonovao da se mesta za darovite ne popunjavaju u drugom roku, „jer upis u ova odeljenja nije popravni ispit“.
Međutim, već naredne, 2018. godine, broj IT odeljenja je naglo skočio, kao i broj prijavljenih đaka za polaganje prijemnog i taj trend se do danas održava, kao i pojava da u mnogim odeljenjima ostane slobodnih mesta.
I ove godine je interesovanje za informatička odeljenja bilo veliko – za preko hiljadu mesta u 48 škola prijavilo se skoro 1.800 učenika.
Međutim, upisna kvota u odnosu na lane je prvi put smanjena za četiri odeljenja.
Posle prvog raspoređivanja učenika, sve gimnazije, sem čačanske, uspele su da formiraju odeljenja.
Nedovoljno nastavnika
Snežana Marković kaže da u praksi postoji i problem nedovoljnog broja nastavnika koji mogu da predaju stručne predmete u informatičkim odeljenjima. Otvaranje IT odeljenja je odobravano svim gimnazijama koje su zadovoljavale tehničke uslove u pogledu opreme i najmanje tri nastavnika stručnih, računarskih, predmeta. Sada ima primera, čak i u prestoničkim gimnazijama, da je teško naći nastavnike koji su spremni da predaju najsloženije programerske predmete u četvrtoj godini.
Danas
Ako neko može da bira da radi u IT firmi za 1000e i predaje u školi za 400e, šta biste vi odabrali?
Nije razlog manjak kadra nego se bunari tamo gde god se može. Država je svojom jače brže bolje politikom, koja je namenjena za njihovu decu, odlučila da ako je zrelije ljude rasterala po svetu, da barem napravi podmladak, na silu. Ono što oni ne znaju jeste da ti ljudi, ne rastu na kruškama, da je velika većina sopstvenim angažovanjem i zalaganjem, uz veliko odmaganje države, postigla to što je postigla.
Način da se podigne prosečna plata jeste da se ubaci ogroman broj novih radnika na mesta koja se solidno plaćaju, pa će samim tim i prosek skočiti. Statističko štelovanje podataka. Bedna država, kvarna i korumpriana.
Od te dece, talentima se smatraju oni koji menaju skinove na CSu i umeju da krekuju igru, reinstaliraju Windows. To nije talenat.
Daj malom računar ima da programira, zarađiče brdo para, ima Srbija da bude ko Monako – reko neko na vlasti.
U stvarnosti, kao svaki drugi predmet većina može tek da se provuče, manji broj da bude dobar a malo je talentovanih. Nije ni DIF za svakoga, a svi voleli fizičko. Specijalizovana odeljenja sa naprednim programom su samo za specijalno nadarenu decu iz te oblasti. IT u opšte nije u tako dobrom stanju, domaća industrija je slaba, zbog malog i siromašnog tržišta, skoro sve su strane kompanije koje samo daju dobru platu ali to nikako ne diže standard ostatku zemlje, samo radnicima omogućava da kupe kola i stan na kredit. Toliko o spasonosnom ITu. Samo još uvališe ljudima lažnu nadu da će prekfalifikacijom doći do hiljadu plus evra plate, a da je tako lako bila bi plata 500 evra plafon.
Šta znači „IT talenat“?
Čemu „specijalizovani programi?“
Napravite dobre programe opšteg obrazovanja, omogućite učenicima da steknu temeljna znanja iz različitih naučnih disciplina, da nauče da razmišljaju, da promišljaju, da sintetišu znanja, da nauče da prave razliku izmedju uzroka i neposrednih povoda nekih pojava… pa ćete imati IT stručnjake. IT je, valjda, oblast u kojoj se primenjuju znanja iz različitih oblasti. I računarske tehnologije treba da budu podrška u svim oblastima ljudske delatnosti, ne same sebi svrha. Bez posedovanja informatičke pismenost danas nije moguće raditi u bilo kojoj oblasti i nužna je za svakodnevni život svakog čoveka. Čini mi se da je otvaranje odeljenja za „IT talente“ posledica površnosti: IT sektor je u ekspanziji, u celom svetu, dobro se zaradjuje…specijalizovani programi to donose… Nije baš tako. Treba preispitati sve specijalizovane programe za talente.
Poseban program nije potreban samo za talentovanu decu, već za sve učenike, samo je potrebno da se razlikuje gradivo i zahtevan nivo postignutog znanja i razumevanja gradiva.
Napravili smo ekstremno neefikasan obrazovni sistem, gde nekoga ko će sutra biti konobar ili bravar teramo da uči biologiju, hemiju, fiziku, matematiku, i to po istom programu i sa istim zahtevima kao onaj najtalentovaniji učenik koji ima sve petice.
Treba napraviti isti predmet sa različitim obimom i težinom gradiva, pa neka učenici biraju. Samo, ako uzme elementaran kurs iz hemije i biologije, sutra ne može da konkuriše za upis u medicinske škole.
Ali, svi znamo da će oni sa jedinicama i dvojkama upisivati 3. stepen, i da je najbolje da sve predmete slušaju na elementarnom nivou.
Ovako se nastavnici cele godine bave onima koji imaju jedinice, da li će da ih poprave, kako se ponašaju na času… a odličnim đacima se niko ne bavi, pa im je 12-13 ili čak 16 predmeta omča oko vrata koja im ne dozvoljava da se razviju iz jednog ili dva predmeta koja su im najvažnija za buduće zanimanje.
Zato u Srbiji ni najveći genije ne može do 16. godine da završi srednju školu i da upiše fakultet, a u nekim zemljama takvi sa 21 godnom brane doktorsku disertaciju.
skolski sistem je dno dna.ko su sve profesori u osnovnoj,srednjoj skoli,na fakultetima,ko su ministri prosvete je bruka za drzavu.deca su njihove nazalost zrtve.ranije nije bilo it gimnazija,pa smo dobili vrhunske it strucnjake.utemeljeno osnovno znanje, kursevi jave,solarisa,c-plus,autoceda,ciska i stalno usavrsavanje kroz rad daje it strucnjaka,ali ne it gimnazija,jer profesori deklemuju stalno isto bla,bla bez usavrsavanja i unapredenja znanja.iz drzave su oterani kadrovi,jer su sikanirani od neznalica sa kupljenim diplomama.nazalost ovde je neznanje pobedilo znanje,laz istinu,nerad rad,kriminal postenje i cast. nigde u svetu kriminalci ,lazovi i lopovi nisu stvorili drzavu,vec su razorili sve norme,merila vrednosti,unistili do cega su god dohvatili.vise od 20 generacija je obezvredeno znanjem.trajno je izgubljena nada i vera da ce ovde ikad biti bolje.pametna deca rekla su laku ti noc srbijo,i otisla u beli svet da zive i rade dostojno coveku.ovde bi bili jeftino prodati robovi sa platom od 300evra mesecno.za pametnim su pobegli mladi seljaci,za njima radnici. beznade u kome su se nasla deca,zbog neznanja,prinude i bahatosti drzavnog vrha,trajno ce ostaviti posledice ne samo na generacije vec na drzavu.jer razvoj i domaca privreda ovde su zakonom zabranjeni.uzrok je njeno velicanstvo PROVIZIJA.posledice slede.