Zvezda, Partizan i fudbal u Srbiji: Počinje Superliga – publika na tribinama, kovid mere na snazi, VAR na terenu

Posle više od godinu dana života sa korona virusom i mnogih uzdfržavanja, pa i odlazaka na fudbalske utakmice, u Srbiji počinje nova sezona Superlige, najvišeg ranga takmičenja.

Uoči početka sezone, najviše se pričalo o dve stvari – kakve će zaštitne mere protiv korona virusa i novog Delta soja biti na snazi i kako će izgledati upotreba video tehnologije (VAR na stadionima u Srbiji.

I sportski i zdravstveni aspekt predstavljaće veliki ispit za klubove, Zajednicu Superligaša, ali i Fudbalski savez Srbije koja prošle sezone nije imala ovu vrstu izazova – bilo je zabranjeno prisustvo gledalaca.

Doduše, bilo je i odstupanja od tog pravila kada je juna 2020. godine, usred talasa pandemije, održan derbi Partizana i Crvene zvezde uz prisustvo gledalaca što je šokiralo celu Evropu iu svet.

„Više od godinu dana nisam bio na stadionu i jedva čekam da počne liga, ne zbog kvaliteta fudbala, već zbog mogućnosti da uživo gledam utakmicu“, navodi za BBC na srpskom Beograđanin Marko Krstić, navijač Partizana.

Za Luku Joksimovića, pristalicu Crvene zvezde, Evropsko prvenstvo je, kaže bilo putokaz da može se ide na stadione.

„U polufinalu i finalu na Vembliju je maltene bio pun stadion, a u prenosima nisam video da je mnogo navijača nosilo maske, niti da se se pridržavali pravila o fizičkom distanciranju“, kaže on za BBC na srpskom.

Titulu prvaka Srbije braniće Crvena zvezda, koja u petak uveče dočekuje Vojvodinu, dok Partizan u subotu gostuje Proleteru u Novom Sadu.

• Kako smo gledali i igrali fudbal u Srbiji 2020. godine
• Crvena zvezda i navijači proslavili fudbalsku titulu na vodi, a onda tuča i krvave glavea
• Zvezdaška žurka u vreme pandemije i Vesićevo izvinjenje

Od početka pandemije, u Srbiji je zaraženo 718.093 ljudi, a od posledica korona virusa preminulo je 7.078 ljudi.

Do sada je u Srbiji izdato 5.409.000 doza vakcine, a revakcinisano je 2.524.621 ljudi.

Pandemija i Evropsko prvenstvo

Evropsko prvenstvo u fudbalu predstavljalo je svojevrstan eksperiment zbog činjenice da se igralo u više zemalja u kojima su važila različita epidemiološka pravila.

Tako su, recimo, u Rimu ili Sevilji, navijači mogli da ispune četvrtinu ukupnog kapaciteta stadiona, dok je u Budimpešti na Puškaš areni bilo gotovo 68.000 ljudi.

Ako je na početku prvenstva veliki broj navijača nosio maske, kako je turnir odmicao, delovalo je da opreznost popušta.

U završnici šampionata, polufinalnim i finalnim utakmicama koje su odigrane na londoskom stadionu Vembli, na tribinama je bilo između 60.000 i 68.000 ljudi.

Doduše, to su bili ljudi koji žive u Britaniji, što domaći što na privremenom radu, a gostujućim navijačima upravo zbog korona pravila nije bilo dozvoljeno da uđu u zemlju.

U Rusiji je, kaoposledica velikog broja ljudi na utakmicama u Sankt Peterburgu, jednom od gradova domaćina šampionata, došlo do rasta broja novozaraženih, tvrdili su stručnjaci krajem juna.

• Fudbalski klub se izvinio zbog „seks igračaka“ na tribinama
• Rasizam u Engleskoj: Ko vređa fudbalere ne može na stadion
• Zašto je naglo porastao broj slučajeva zaraženih korona virusom u Rusiji
• Čiji je Krim, STOP duginim bojama: Šta se sve dešavalo na EURO 2020

Fudbalski korona derbi u Srbiji

U junu 2020. u jeku prvog talasa korona virusa, svetski mediji i javnost bili su iznenađeni, pa čak i šokirani fotografijama sa stadiona Partizana u Beogradu.

Partizan i Crvena zvezda su odigrali utakmicu polufinala Kupa Srbije pred oko 16.000 navijača, fizičke distance nije bilo, maske su nosili retki.

U tom trenutku ova utakmica je bila verovatno jedini sportski događaj sa tolikim brojen gledalaca na tribinama.

Taj meč odigran je 10. juna, a devet dana ranije odluku o otvaranju stadiona za publiku doneo je Krizni štab za borbu protiv epidemije.

Nije to bio kraj, jer, igralo se i finale – u Nišu pred 10.000 gledalaca sastali su se Partizan i Vojvodina.

U tom trenutku, širom Evrope, klubovi su se na razne načine dovijali da pokušaju da nadomeste nedostatak publike.

„Slučaj košarka“

Pažnju dela javnosti u Srbiji skrenulo je i prisustvo publike na utakmicama Crvene zvezde i Budućnosti u mečevima finala košarkaške Jadranske lige u Beogradu i Podgorici maja 2021. godine.

Ovi klubovi su odigrali pet utakmica, tri u Srbiji i dve u Crnoj Gori i na svim mečevima je bilo po više hiljada ljudi, uprkos jasnim zvaničnim zabranama.

Oglušivanje o mere klubovi su platili – novčano, a uprave su tvrdile da je navijačima na ulazu traženo da pokažu potvrde o vakcinaciji.

„To je jasan poziv protiv mera, protiv onoga što je država donela kao odluku“, rekao je epidemiolog Predrag Kon tada za Televiziju N1.

Na pitanje ko je odgovoran, rekao je da su odgovorni bili prekršajno kažnjeni.

Dodao je da je „neobično što se na tome završava cela priča“.

„U ovom trenutku tu odgovornost su platili nekom prekršajnom kaznom“, rekao je Kon.

• Od Miloševića, preko Vidića, do Stevanovića – srpski fudbaleri u Premijer ligi
• Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
• Takmičar „Potere“ naljutio internet: Da li je moguće navijati i za Zvezdu i za Partizan

Kakva su sada pravila na stadionima?

Upravo ovakvi slučajevi bude bojazan o načinu i ozbiljnosti sprovođenja mera i kažnjavanja.

Iako se fudbal igra na otvoren, pa je opasnost od prenošenja virusa manji, pred klubovima Superlige je ozbiljan zadatak.

Zajednica Superlige upozorila je klubove o preventivnim merama, pa je tako jedna od tački i to da je na otvorenom prostoru dozvoljeno prisustvo najviše 50 odsto ukupnog kapaciteta objekta.

Takođe, gledaoci će biti u obavezi da nose i zaštitne maske.

„Klubovi su dužni da obezbede da u svakom sektoru ne bude više od 50 odsto kapaciteta, kao i da svi nose zaštitne maske i drže distancu od najmanje jednog metra.

„Zato je predloženo obeležavanje svakog drugog sedišta“, navodi se u saopštenju Zajednice.

Domaćin meča dužan je da istakne obaveštenje na ulazu o maksimalnom broju gledalaca, dok će redardska služba davati usmena uputstva gledaocima.

Svako kršenje mera donosi kaznu FSS, ističu predstavnici Zajednice Superligaša.

• Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
• Johan Krojf i magija totalnog fudbala
• Heroji, rekorderi, idelan tim – zanimljivi podaci o Evropskom fudbalskom prvenstvu
• Od sreće do očaja, od tuge do radosti – „It’s coming to ROME“

Šta kažu navijači, a šta struka?

Zvezdaš Luka Joksimović i partizanovac Marko Krstić kažu da će se truditi da poštuju pravila, mada imaju određene nedoumice.

„Ako inače ne nosimo maske na otvorenom, kad smo recimo na ulici gde takođe može da bude dosta ljudi, ne vidim baš logiku da je imam na stadionu koji je takođe otvoren prostor“, pita se Joksimović.

Krstić kao primer navodi muzički festival Egzit i pita se kakva je tamo distanca bila među posetiocima.

„Dnevno je dolazilo i po 40.000 ljudi, ako je verovati informacijama iz medija, a toliko nema šanse da bude na našim stadionima.

Ulazak na novosadski muzički festival Egzit bio je dozvoljen ljudima koji su imali potvrdu o vakcinaciji, negativan antigenski ili PCR test ili dokaz da su preležali Kovid-19.

Mišljenja epidemiologa o prisustvu publike na stadionima su podeljena.

„Kada su dozvolili da rade zatvoreni prostori ugostiteljskih objekata, dolazak na stadione je mnogo manja opasnost“, rekao je u maju epidemiolog Radmilo Petrović, kada se prvi put pominjala mogućnost puštanja publike na stadione.

On je tada istakao da postoji velika razlika između gledalaca i navijača.

Gledaoci, tvrdi on, prate utakmicu, na dva metra ostojanja.

„Navijači se skupe na gomilu i neće da poštuju rastojanje od dva metra, oni viču, pevaju pesme.

Tako se okolo širi virus – ja sam za to da gledaoci budu na stadionu, a ne navijači“, objasnio je Petrović.

Član Kriznog štaba Branislav Tiodorović još proletos je govorio o mogućnost da onima koju su imunizovani bude dozvoljen ulaz na stadione.

Virusolog Milanko Šekler tada je bio nešto oprezniji.

„Moj lični stav je da za otvaranje stadiona treba sačekati da se vakciniše barem 50 posto stanovništva“, kaže Šekler.

Šampioni Srbije u fudbalu od 2006. godine

Od osamostaljena Srbije, odnosno razslaza sa Crnom Gorom, u srpskom fudbalu nema neizvesnosti.

Tačnije, pitanje je samo da li će prvak biti Partizan ili Crvena zvezda.

Pred početak ovog šampionata, glavno pitanje u fudbalskim krugovima u Srbiji je da li će Partizan uspeti da prekine dominaciju Crvene zvezde koja je osvajala šampionsku titulu u četiri poslednje sezone.

Kad se pogleda ukupan broj titula od 2006. godine, Partizan je uspešniji – ima ih osam, Zvezda jednu manje.

2006/07 – Crvena zvezda

2007/08 – Partizan

2008/09 – Partizan

2009/10- Partizan

2010/11- Partizan

2011/12 – Partizan

2012/13- Partizan

2013/14 – Crvena zvezda

2014/15- Partizan

2015/16 – Crvena zvezda

2016/17 – Partizan

2017/18- Crvena zvezda

2018/19 – Crvena zvezda

2019/20 – Crvena zvezda

2020/21 – Crvena zvezda

Uvođenje VAR tehnologije u srpski fudbal

Drugi veliki izazov za Superligu biće sprovođenje sistema video tehnologije koja pomaže sudijama u spornim situacijama.

Srbija je druga država bivše Jugoslavije koja uvodi ovaj sistem.

Prva je bila Hrvatska u proleće 2020. godine.

Uvođenje ove vrste pomoći u Srbiji je prvi put zvanično najavljeno krajem februara 2019, ali su se, kako su tvrdili nadležni iz Superlige i FSS, tek sada stekli uslovi za primenu.

Doduše, ova sezona je bila pod znakom pitanja, barem upotreba od prvog kola.

Sedam dana uoči početka sezone, pojavila se informacija da su samo četiri kluba – Crvena zvezda, Partizan, Čukarički i Radnik imali potpuno opremili stadione za VAR.

Ipak, iz FSS su to demantovali i 15. jula potvrdili da je sve spremno za novu eru u srpskom fudbalu.

U teoriji, barem.

Praksa je pokazala da je i u fudbalski razvijenijim i bogatijim evropskim zemljama, bilo potrebno dosta vremena da se svi akteri utakmica naviknu na VAR.

• Da li je VAR u fudbalu pogodak ili promašaj
• Srbi, fudbal, sinus i kosinus – stižu li kamere na srpske stadione

Šta je VAR sistem

• Video assistant referee (VAR) ili „video pomoćnik sudije“ predstavlja sistem pomoću kojeg glavni sudija može da ponovo razmotri bitne trenutke u meču
• Za VAR sistem potrebno je između osam i 12 kamera na tačno označenim mestima na stadionu – u liniji sa golom, kaznenim prostorom…
• Pomoć VAR sistema koristi se za četiri stvari – golove (i sve što dovodi do njih ili ih sprečava, poput ofsajda ili faulova), penale, direktne crvene kartone ili situacije kada je pogrešan igrač dobio žuti ili crveni karton
• Funkcioniše tako što na stadionu postoji VAR soba u kojoj sudije na monitorima posmatraju šta se dešava na terenu. U slučaju sumnjive situacije oni signaliziraju glavnom sudiji, koji prekida meč i rukama pokazuje znak pravougaonika, tj. monitora. Nakon toga, on odlazi pored terena gde na ekranu može da pogleda šta se dogodilo
• Sistem je prvi put testiran u Holandiji, u sezoni 2012/2013, a širom sveta postao je poznat tokom Svetskog prvenstva u Rusiji prošle godine
• Tokom 2018. VAR je i zvanično upisan u pravila fudbalske igre
• Od najjačih liga sveta VAR trenutno koriste Engleska Italija, Španija, Nemačka, Francuska, a ima ga i u Ligi šampiona i Ligi Evrope.

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk