Zagorka i smena vlasti

Piše: Aleksandra Bulatović

Postoji jedna teorija liderstva koja počiva na pojmu takozvanih „pragova“ sposobnosti. Ona objašnjava zašto neko može obavljati političku funkciju godinama i biti neprikosnoveni lider, a onda, odjednom, u nekom trenutku, potonuti i nestati. Upravo na osnovu te teorije je Henri Kisindžer, čije ideje se smatraju klasikom diplomatije, govorio da je „vek trajanja političara kao život jednog psa, otprilike 7 do 10 godina, pa se zato za političare ne treba emotivno vezivati„. Kisindžerova formulacija je brutalna, ali je teorija iza nje ozbiljna.

Teorija pragova podrazumeva da lider, u nekom trenutku, prosto pređe prag svog zdravog rasuđivanja i sposobnosti za ispravno donošenje odluka, kao što voda prelije neki nivo i počne da se razliva okolo. Tada, preko noći, dolazi do odlivanja autoriteta lidera i njegovog pada.

Za Aleksandra Vučića, prag njegovog liderstva je Zagorka Dolovac i pravosuđe u celini. Oni će ga oboriti, jer nije dovoljno ozbiljno shvatio stepen revoltiranosti građana Zagorkom Dolovac lično, i pravosuđem u celini, i jer je dozvolio da nedovoljno ozbiljni partijski kadrovi upravljaju pravosuđem. Za rešavanje problema pravosuđa bili su mu potrebni ljudi koji su „pravne ajkule„, dakle ne ponavljači, ne administrativni službenici, nego oni ljudi koji bi sproveli „blic krig“.

Imao je Stepanovića, koji je sposoban čovek.

Izgubio je Stepanovića, jer je umesto njega favorizovao drugoligaše i trećeligaše, a gubitkom Stepanovića je izgubio i ceo Viši sud, u kome postoji jedna atmosfera nezavisnosti i integriteta, i u kome, delimično i zbog Stepanovića, postoji otpor opštoj sluzi korupcije i nemorala koja guši sve ostale sudove.

Zagorka Dolovac, reimenovanje po hitnom postupku

Kada je tužilačka organizacija pokazala kakva je i koliko vredi predlaganjem kandidata za Državno veće tužilaca, koji su, onda, poslušno, ponovo predložili „Zagu“ za republičkog tužioca, Vučić je imao priliku da pokaže sposobnost i odlučnost, da kaže „ne može!“ i da stekne stotinak hiljada glasova samo na tome. Umesto toga, on je, neprincipijelno, pustio da se puzajućom procedurom, ista kandidatkinja ponovo uvuče na mesto republičkog javnog tužioca.

Sličnu neodlučnost i strah Vučić pokazuje i kada je reč o rasulu koje vlada u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i u Trećem osnovnom sudu u Beogradu. U prvom sudu bukti afera prostitucije jedne sudije, teških i potpuno neskrivenih moralnih prekršaja i narušavanja zakona i integriteta sudijske funkcije. U drugom sudu bukti teška afera korupcije, uzimanja mita, najstrašnijih zloupotreba u poveravanju maloletne dece. Umesto da te dve afere budu presečene mačem, oštro i principijelno, manje od 12 meseci pred izbore, Vučić pušta da one smrde i truju javni prostor, ostavljajući pravosudnim vlastima prostor da pokažu koliko nisu u stanju da budu nezavisni i da očuvaju minimum integriteta sudijske profesije.

Nezadovoljstvo ovim aferama u javnosti je toliko da je grupa studentskih organizacija najavila proteste u septembru ispred Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (u istoj su zgradi), i protestnu štenju do Predsedništva Srbije. Valja očekivati da će se tim protestima priključiti i opozicione stranke. I Vučić će imati „grudvu koja postaje lavina„, a koju će započeti jedna afera sa prostitucijom u sudu i jedna afera sa korupcijom, sve simbolički predstavljeno procesom puzajućeg postavljanja „Zage“ na mesto republičkog tužioca. Tu sliku vode koja preliva prag sposobnosti lidera upotpunjuju i postupci Višeg tužilaštva u Beogradu, pod nadležnošću iste te Zagorke Dolovac, koje je odbacilo sopstvenu krivičnu prijavu zbog silovanja Danijele Štajnfeld, a na šta su reagovale brojne organizacije za ljudska i ženska prava.

Kada je Vučić dolazio na vlast, imena koja su određivala njegov identitet bila su Vojislav Šešelj, Slobodan Milošević, Mirjana Marković. U drugoj njegovoj političkoj inkarnaciji, imena koja su opisivala socijalni i politički prostor oko njega i njegovog dolaženja na vlasti bili su Boris Tadić, Tomislav Nikolić, pa čak i Angela Merkel.

Vujčićev pad desiće se u opticaju imena poput Mihailović, Dimovski, Stevović, Vasović, Pap…

A sve zbog nedelovanja.

O tome je pisao Kisindžer.

Izvor: Građanska inicijativa za lustraciju

______________________________________________________________________