Korona virus: Kovid-19 možda nikad neće nestati – kako da naučimo da živimo s njim

Objavljeno 22/07/2021

A young woman wearing protective gear and a face mask

Više od 185 miliona ljudi zaraženo je Kovidom-19, a preminulo je više od četiri miliona ljudi otkako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju.

Polažu se velike nade u to da će vakcinacija uspeti da vrati svet u neku vrstu normalnosti, popustivši ograničenja koja oblikuju naše živote u poslednjih 16 meseci.

Naučnici su, međutim, sve više uvereni da korona virus ne ide nikuda.

U januaru je vodeći naučni časopis Nejčer pitao više od 100 imunologa, virusologa i zdravstvenih eksperata iz svih krajeva sveta da li Sars-Cov-2 može da se iskoreni.

Skoro 90 odsto ispitanika odgovorilo je Ne: postoje dokazi, tvrdili su oni, da će korona virus najverovatnije postati endemski i nastaviti da cirkuliše u džepovima sveta.

To nije neuobičajeno u borbi čovečanstva protiv raznih bolesti, ali ovaj virus predstavlja neke konkretne izazove.

Kako, dakle, nauka predviđa da ćemo morati da živimo sa Kovidom oko sebe još godinama?

Zašto, kao prvo, ne možemo da se rešimo Kovida-19?

Historic picture of a child with measles

Iskorenjivanje zaraznih bolesti nije nešto što se dešava svaki dan. Ili uopšte.

Štaviše, do danas je SZO proglasila zvanično iskorenjivanje samo dve viralne bolesti: velikih boginja i goveđe kuge.

A samo velike boginje – drevna bolest koja je izazivala epidemije tokom čitave ljudske istorije i izazvala i do 500 miliona smrti u 20. veku, sve do njenog iskorenjivanja osamdesetih – mogu da se uporede sa Kovidom-19 u pogledu geografske raspodele i dometa.

Jedinstveni sklop okolnosti pomogao je da se iskorene velike boginje, uglavnom putem izrade vakcina koje su zaustavile prenošenje virusa velikih boginja.

Nažalost, vakcine protiv Kovida-19 načinjene do sada nisu postigle isti efekat.

„Vakcine koje imamo danas u nekim situacijama ne sprečavaju zaražavanje.

One samo modifikuju infekciju i smanjuju težinu bolesti. Vakcinisani ljudi i dalje mogu da prenesu virus na druge“, kaže Dejvid Hejman, profesor Epidemiologije zaraznih bolesti iz Londonske škole zdravlja i tropske medicine.

Pol Hanter, profesor medicine sa Univerziteta u Istočnoj Angliji (Velika Britanija), odlazi još dalje.

On smatra da vakcine neće sprečavati da se zarazimo od Kovida u budućnosti.

„Kovid nikad neće otići“, anticipira on.

„Neizbežno je da ćemo ga dobijati iznova ostatak naših života, bilo da smo vakcinisani ili ne.“

Šta će se onda desiti sa korona virusom?

Profesor Hejman je jedan od mnogih eksperata koji veruje da će Kovid-19 postati endemska bolest, što znači da će još mnogo godina nastaviti da cirkuliše u džepovima svetske populacije.

To nije ništa novo: virus gripa i četiri korona virusa koji izazivaju prehladu, na primer, endemske su bolesti.

SZO procenjuje da svake godine širom sveta umre između 290.000 i 650.000 ljudi od uzroka povezanih sa gripom.

Ali ove bolesti mogu da se kontrolišu i imaju očekivanu smrtnost.

Naučnici očekuju – a političari se nadaju – da će to biti slučaj i sa Kovidom-19.

Prema ovom scenariju, virus ostaje, ali ljudi razvijaju neku vrstu imuniteta na njega preko vakcinacije i prirodnih zaražavanja.

Otud teži oblici bolesti postaju sve ređi, a hospitalizacija i broj smrti nisu na nivou koji smo viđali do sada.

Problem s ovim je što mi još uvek ne znamo da li će se virus ponašati baš na taj način.

Profesor ga naziva „veoma nestabilnim virusom“.

„Kad se ovaj virus umnožava u ljudskim ćelijama, on s vremena na vreme mutira. A neke od tih mutacija izazivaju zabrinutost.“

Ali ovaj ekspert kaže i da Kovid-19 može da postane razlog za manju zabrinutost nego što je danas putem drugih sredstava.

„Virusima može i da opadne virulencija (težina), ili preko mutacija ili zato što je većina populacije vakcinisana.“

Da li to znači da ćemo morati iznova i iznova se vakcinišemo, kao sa gripom?

Virus ima „misiju“: da se proširi na što više ljudi, zbog čega dolazi do mutacija.

„Sa evolutivne tačke gledišta, virus mora da mutira da bi mogao da se raširi na što više ljudi. Uspešan virus je onaj koji se lakše prenosi“, objašnjava Trudi Leng, profesorka globalnog zdravlja sa Univerziteta u Oksfordu.

Promene u virusu gripa toliko su uobičajene da mreža zdravstvenih agencija svake godine revidira sastav vakcina protiv gripa.

Postoje i druge bolesti, kao što je tetanus, koje zahtevaju buster doze tokom čitavih naših života.

Kao što znamo, korona virus se razvio u najmanje četiri velike varijante.

Tu spada i izuzetno zarazni Delta soj, prvi put identifikovan u Indiji a trenutno zaslužan za skokove broja slučajeva u Evropi, Aziji i SAD.

Statistika sugeriše da vakcinacija funkcioniše dobro protiv Delte.

Na primer, najskorije brojke Javnog zdravlja Engleske pokazuju da je 82 odsto svih slučajeva zaražavanja ovom varijantom između februara i juna koji su završili u bolnici bili ili nevakcinisani ili su primili samo jednu dozu.

A ipak je britanski Nacionalni zdravstveni sistem (NHS) počeo pred zimu da planira treću dozu ili „buster“, koju će primiti više od 30 miliona ljudi.

U SAD, Nacionalni instituti zdravlja počeli su klinička testiranja na potpuno vakcinisanim ljudima kako bi videli da li buster injekcija povećava broj antitela i produžava zaštitu.

Realnost je da naučnici još uvek ne znaju koliko će dugo trajati imunitet od vakcina protiv Kovida-19.

To je zato što su ove vakcine relativno nove i istraživači još uvek analiziraju imunu reakciju na različite tipove dostupnih injekcija.

„Niko još ne zna da li ćemo morati da primimo još vakcina“, kaže profesor Hejman.

„Ovaj virus razlikuje se od gripa i pogrešno je čak i ubacivati to u glave ljudi u ovom trenutku.“

Mogu li zaključavanja da postanu redovna pojava?

Two Bangladeshi children hold food parcels given away during the country's most recent lockdown

Nekoliko zemalja i regiona moralo je ponovo da uvede ograničavanje putovanja i kretanja jer se stopa zaražavanja i hospitalizacija povećala.

Iako su ove mere pomogle da se uspori širenje bolesti i umanji pritisak na zdravstvene sisteme, one su i nanele štetu privredi, uključujući porast nezaposlenosti.

Mogu li zaključavanja i dalje da budu deo endemskog scenarija?

To će zavisiti od uspeha programa vakcinacija i smanjenja broja hospitalizacija u svakoj zemlji, kažu eksperti.

Proteklih nekoliko meseci viđali smo širom sveta istovremeno lokalizovane i nacionalne intervencije.

Dok je Australija imala sedam zaključanih gradova, Bangaldeš se odlučio za mere zaključavanja na nivou čitave zemlje.

„Dok god to bude moguće, zaključavanja će postati deo osnovnih alatki vlada u borbi protiv epidemija“, rekao je za novinsku agenciju Blumberg Nikolas Tomas, vanredni profesor zdravstvene bezbednosti sa Gradskog univerziteta u Hong Kongu.

Hoću li i dalje morati da nosim masku?

A woman and a child walk the promenade in Long Beach, California while a discarded face mask can be seen on the floor

Malo je mera bilo toliko kontroverzno tokom pandemije kao obavezno nošenje maski – to je čak postao i vid političke borbe na američkim predsedničkim izborima 2020. godine.

Ali naučnici u ogromnoj većini podržavaju njihovu upotrebu kao način da se zauzda širenje Kovida-19 čak i u oblastima sa visokom stopom vakcinisanih.

„Očigledno je da ne možemo da imamo zaključavanja svaki put kad dođe do novog skoka“, kaže bihevioralna naučnica Kristina Grejvert, sa Univerziteta u Kopenhagenu.

„Ali deluje zdravorazumski nastaviti sa preporukama da ljudi koji se osećaju loše izbegavaju javni prevoz i rade od kuće ili da makar nose masku kad su u blizini drugih ljudi“, dodaje ona.

Nošenje maski široko je rasprostranjeno u nekim azijskim zemljama, ali ne i u drugim delovima sveta.

Ankete o budućim namerama ne obećavaju.

U SAD, na primer, obavezno nošenje maski na otvorenom za one koji su do kraja vakcinisani ukinuta je u aprilu, a stopa vakcinisanih koji kažu da je nose u svakoj prilici opala je od tada sa 74 na 63 odsto, prema Indeksu o korona virusu Aksiosa-Ipsosa.

Anketa je pokazala i da se nošenje maski smanjilo čak i međi nevakcinisanima.

Iako neki tvrde da vlade treba da podrže nošenje maski u zatvorenom u sklopu svojih kampanji javnog zdravlja, drugi veruju da će sve zavisiti od pojedinaca.

Neki ljudi će se možda odlučiti da je nose kao znak pažnje prema drugima, naročito u javnom prevozu ili u gužvama.

Šta je sa međunarodnim putovanjima?

EU Digital Covid certificate on a phone screen

Trenutno su vlade rastrzane između ekonomskih posledica zatvorenih granica za nenužna putovanja i potrebe da zaštite svoju populaciju od virusa.

Različite zemlje imaju različita pravila i eksperti poput profesora Hejmana kritikuje ono što doživljavaju kao loše koordinisane globalne napore.

„Uz neravnomernu raspodelu vakcina, SZO neće preporučiti ‘vakcinalni pasoš’, ali ja očekujem da će ih neke zemlje koristiti“, kaže on.

„Svakako nije etički imati potvrdu o vakcinaciji ako ljudi ne mogu da putuju zato što nisu mogli da dođu do vakcine ili imaju razlog da ne budu vakcinisani.“

Ipak, Evropska unija već uvela je digitalnu Kovid potvrdu.

Ona omogućuje njenim građanima i državljanima da se kreću po kontinentalnom bloku bez izloženosti ograničenjima ukoliko su vakcinisani, imaju validni negativni test ili su se nedavno oporavili od bolesti.

Vakcinalni pasoš priznaje svih 27 zemalja članica EU, kao i Island, Norveška i Švajcarska.

Ali ostaje da se vidi kako će ostatak sveta da se ponaša prema prelasku ljudi iz drugih zemalja preko svojih granica.

Međunarodna putovanja doživela su strmoglavi pad od marta 2020. godine.

UNCTAD, telo Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj, procenilo je da će pandemija koštati i do 1,4 biliona dolara izgubljenih prihoda od turizma tokom 2021, sa zemljama sa niskim primanjima koje će poneti najveći teret tog gubitka.

Hoćemo li nekad imati „vakcinalnu demokratiju“ – i da li ona igra bilo kakvu ulogu?

Zaključno sa 5. julom, potpuno je protiv Kovida-19 vakcinisano malo više od milijardu ljudi – to je manje od 15 odsto globalne populacije.

„Naš svet gubi, kao globalna zajednica mi gubimo“, izjavio je na skorašnjoj konferenciji za štampu Tedros Adanom Gebrejesus, generalni direktor SZO-a.

Pored humanitarnog pitanja, „vakcinalna demokratija“ važna je i zbog zaustavljanja varijanti Kovida-19.

U skorašnjem otvorenom pismu, lideri SZO-a, Međunarodnog monetarnog fonda, (MMF), Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije (STO) upozorile su da oskudica u vakcinama u siromašnim zemljama stvara uslove za pojavljivanje novih varijanti.

„Pandemija se sve više odvija na dva plana. Neravnopravna raspodela vakcina ne samo da ostavlja nebrojene milione ljudi izložene virusu, već i omogućuje pojavljivanje smrtonosnih varijanti i da one rikošetiraju širom sveta“, napisali su oni.

„Čak i zemlje sa naprednim programima vakcinacije morale su ponovo da uvedu strože mere javnog zdravlja. Ne mora da bude tako.“

Tokom najskorijeg samita G7, lideri sedam najrazvijenijih ekonomija sveta (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD) obavezale su se na slanje jedne milijarde doza vakcina u siromašne zemlje.

To je mnogo ispod 11 milijardi doza za koje SZO procenjuje da su neophodne da bi se pokrila siromašnija populacija sveta.

A stići do svakoga biće ključno za proširenje imuniteta ako će virus zaista biti u opticaju u doglednoj budućnosti.

„Postoji odgovornost javnog zdravlja i humanitarna odgovornost da se postaramo da dođe do ravnopravne raspodele vakcine širom sveta“, kaže profesor Hejman.

Da li životinje i dalje predstavljaju rizik?

Borba protiv Sars-CoV-2 zavisi i od toga kako će se virus ponašati u životinjama.

Do danas, naučnici su podržavali ideju da je korona virus potekao od slepih miševa i da je mogao da pređe na ljude preko neke životinje posrednika.

Studije su pokazale da on može da zarazi mačke, zečeve i hrčke, a posebno je zarazan među lasicama – naučnici iz Danske pronašli su dokaze o prelasku virusa sa lasica na ljude.

Eksperti kažu da dok god postoje životinje u prirodi koje mogu da se zaraze ovim virusom, postoji i rizik da bi one mogle da zaraze ljude.

„Bolesti su tamo napolju. Ako dobiju priliku, preći će na ljude“, kaže za BBC Don Cimerman, veterinarka za divlje životinje iz Globalnog zdravstvenog programa Smitsonijanovog instituta za biološku konzervaciju.

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet