Азијска мушица поново претња за домаће воћњаке

Домаћи произвођачи поново се суочавају са проблемом који постоји већ неколико година и угрожава домаћи род и извоз воћа. Према подацима Прогнозно-извештајне службе заштите биља (ПИС), протеклих дана дошло је до наглог повећања присуства азијске воћне мушице у воћњацима. Постоји ризик од настанка штета у засадима малина, купина, боровница и касних сорти бресака и нектарина, упозорили су заштитари биља.

Стручњаци су раније поручили да сада треба појачати мере контроле како би се смањио ризик од настанка штете. Азијска мушица је ситна, брзо се размножава, напада плодове који су неоштећени и то пред само зрење.

Како је за „Политику” изјавио Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство ово је велики проблем за све воће са танком покожицом. У Чилеу је ове године на појединим подручјима 80 одсто плодова малина било неупотребљиво, а још већи проблем је био код купине. Кренули су са озбиљним државним пројектима. Наш саговорник наглашава да се у Србији азијска мушица ове године појавила на неколико локалитета, а има је и на засадима боровнице.

– То би могао да буде врло велики проблем ако се рашири, у једном плоду може да се нађе и по 15 до 20 ларви. Те јединке храњењем испуштају излучевине које омекшавају плод, потом долази до труљења и такво воће није за употребу – објашњава наш саговорник и додаје да с обзиром на то је време бербе и да се мора водити рачуна, врло је мали број пестицида који могу да се употребе. Користе се неки из органског концепта, али је велики проблем с роком трајања препарата на тржишту. Такви инсектициди солидно делују на мушицу, али после истека рока трајања њихов ефекат је готово никакав. Од класичних препарата употребљавају се они на бази активне материје спиносад, коме је каренца два дана, али поступак мора да се понови бар два третмана.

– То је непремостив проблем уколико се појави, такво воће не може да се продаје и извози. Код „виламета” и „микера”, сорти малина, мање је изражен због учесталости бербе. Зато је проблем код купине, вишње… где период сазревања траје већи број дана – наводи Лепосавић.

Струњаци скоро читаву деценију прате азијску воћну мушицу. Како је „Политика” раније писала, претпоставља се да је на територију Србије азијска мушица стигла преко Хоргоша, вероватно током транспорта воћа у ЕУ јер се многе европске државе попут Шпаније, Француске, Италије, Португалије боре против ове штеточине. У Србији је, рецимо, 2016. године дошло до наглог погоршања када су купинари, незадовољни понуђеном откупном ценом, зауставили бербу што је утицало на брзо размножавање и повећавање броја ове штеточине. Ти засади су постали такозване велике клопке. Још тада су заштитари упозорили да сви произвођачи воћа у Србији морају да буду свесни овог проблема јер не могу да се спасавају само појединачне парцеле.