Ubice na 4 točka

Neshvatljivo dugo i skandalozno sudjenje Aleksandru Mitroviću zbog ubistva učenice Andree Bojanić na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici 18. jula 2013. i bekstva sa mesta nesreće, kao da je otvorilo vrata seriji ubistava pešaka i potom uvredljivo blagim kaznama za ubice na 4 točka.

Najnovija tragedija, kada je istog datuma, 18. jula 2021, na pešačkom prelazu na Karaburmi, u ulici Marijane Gregoran, gde je Lazar Galić (38)  udario na pešačkom prelazu oca i dvoje dece, a potom pobegao sa mesta nesreće, ponovo je uznemirila našu javnost.

Iako je mlađe petogodišnje dete zadobilo teške povrede, a starije devetogodšnje dete preminulo u bolnici nakon četiri dana borbe za život, sudijka Prvog osnovnog suda u Beogradu Radmila Đerić je ignorisala zahtev nadležnog tužilaštva da se ubici odredi pritvor od 30 dana i pustila ga da se brani sa slobode.

Od sinoć na Karaburbi traju protesti gnevnih gradjana, koji ne mogu više da se mire sa tolikim bezvlašćem i selektivnom primenom pravde u Srbiji.

Takođe, ono što je zajednički imenitelj svim do sada održanim građanskim protestima jeste zahtev za izmenu Krivičkog zakonika u smislu pooštravanja zatvorskih kazni za bahatu i nasilničku vožnju sa smrtnim ishodom. Zato ovom prilikom podsećamo na Peticiju, koju su inicirali advokati i otac pokojne Andree Bojanić, sa sve većim brojem potpisa gradjana Srbije:

Andrein predlog – inicijativa za promenu odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Kao građanka/građanin Republike Srbije svojeručnim potpisom potvrđujem vlastitu saglasnost sa tekstom Andreinog predloga – inicijative za promenu ODREDBI ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA i KRIVIČNOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE, koju su sastavili beogradski advokati Danko Cvejić i Nenad Janković, novinar i književnik Filip Mladenović, priređivač knjige https://andreabojanic.wordpress.com/ i Andrein otac Savo Bojanić.

O B R A Z L O Ž E N J E:

Na žalost, statistike pokazuju da se po broju poginulih lica u saobraćajnim nesrećama, gledano prema broju stanovnika, Srbija uz Rumuniju i Bugarsku nalazi među najnebezbednijim državama u Evropi. Istovremeno, statistika pokazuje da je u našoj zemlji trend da se za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja izriču paradoksalno blage kazne, kojima se evidentno ne ostvaruje pozitivan efekat kaznene politike.
Čak više od 67% svih kazni, koje su izrečene za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, otpada na uslovne osude, zatim slede novčane kazne, dok se u svega oko 10% slučajeva izriču zatvorske kazne. Dosuđene zatvorske kazne uglavnom su blage i često ispod propisanog minimuma.
Nakon što se desio tragičan događaj u Nišu 4. januara 2021, kada su smrtno stradali pešaci dvanaestogodišnji Andrej Prekljušaj i četrdesetosmogodišnji Dejan Ilić, otac troje dece, među građankama i građanima se osetilo veliko nespokojstvo i zabrinutost za svoju decu, kao i nezadovoljstvo povodom blage kaznene politike, kada su u pitanju krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. To je nametnulo potrebu da se izvrši promena određenih članova Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Krivičnog zakonika Republike Srbije.
U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima predlažemo izmenu članova 43 i 44 na taj način što će opšte ograničenje u naseljenim mestima biti 30 km/h umesto dosadašnjih 50 km/h i opšte ograničenje na auto-putevima 100 km/h umesto dosadašnjih 130 km/h.
Koliki je značaj poštovanja ograničenja brzine u naseljenim mestima vidi se već iz same činjenice da se sa svakim kilometrom prekoračenja brzine drastično povećava put kočenja, pri čemu se višestruko smanjuje šansa pešaka da preživi nalet vozila. Najosetljiviji učesnici u saobraćaju jesu biciklisti, pešaci i posebno deca. Ovi učesnici u saobraćaju predstavljaju najvredniju zaštitnu kategoriju, jer su suočeni sa vrlo malom verovatnoćom da prežive nalet vozila koje je prekoračilo brzinu. Gradovi Oslo i Helsinki već su uveli smanjenje brzine na 30 km/h i u ta dva grada za godinu dana nijedan biciklista ili pešak nije smrtno stradao.
Ograničenjem brzine od 100 km/h na auto-putevima, povećala bi se bezbednost putnika i smanjio broj saobraćajnih nesreća pri velikim brzinama.
Mada nepopularne mere ograničenja od 30 km/h i 100 km/h pokazale su se u praksi kao vrlo efikasne, pa kada ih uvode zemlje sa znatno kvalitetnijim voznim parkom poput Norveške, Belgije, Holandije i Španije, tim pre bi morala i Srbija.

Takođe, predlažemo izmenu i člana 330 stav 1 ZOBS-a u smislu da će vozači biti kažnjavani za navedene prekršaje u tom članu i zatvorskom i novčanom kaznom, a ne kao do sada, ili zatvorskom ili novčanom kaznom.

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije predlažemo sledeće izmene u smislu pooštravanja kazni:
– U članu 297, stav (2) umesto od 2 do 12 godina zatvorske kazne, ako je nastupila smrt jednog ili više lica, predlažemo strožiju kaznu zatvora od 5 do 15 godina, kao za ubistvo.
– Kazna za nasilničku vožnju sa smrtnim ishodom – 30 godina zatvora.
– Uvodi se kazna: trajna zabrana upravljanja motornim vozilom.

Uvereni smo da će HITNIM usvajanjem i doslednom primenom ovih izmena zakonskih odredbi biti spaseno mnogo ljudskih života u Srbiji, a naročito dece, i da žrtva Andree Bojanić i mnogih drugih neće biti uzaludna.
U Beogradu, 19. aprila 2021.

KONTAKT za sva pitanja: andreina.inicijativa@gmail.com
LINK za potpisivanje ANDREINE INICIJATIVE:
https://forms.gle/H89iYuokJCKbwjWh9

P.S. Iako je Apelacioni sud još 20. maja 2021. doneo konačnu presudu za okrivljenog Aleksandra Mitrovića, ta presuda još uvek nije saopštena javnosti!? Zakonski rok je 30 dana, dakle 20. jun 2021. Verovatno se čekalo leto, vreme godišnjih odmora, kako bi se uvredljivo niska kazna saopštila javnosti.

Piše: Filip Mladenović

___________________________________________________________