VALIE EXPORT: “Prošireno kino”

VALIE EXPORT: “Prošireno kino” – projekcija filmova i razgovor

Sreda 28. i četvrtak 29. jul od 19 do 22h
Galerija – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića 
Pre projekcije filmova sa početkom u 19h biće održani tematski razgovori o umetničkoj praksi VALIE EXPORT. Učesnici u govornom programu: Brigitta Burger – Utzer (suosnivačica i direktorka sixpackfilm (1990 – 2020), kustoskinja i autorka), Dagmar Schink (direktorka VALIE EXPORT centra  u Lincu), Dejan Vasić (nezavisni kustos i urednik likovnog programa CZKD-a), Miroslav Karić (kustos MSU)

Projekcije filmova

Sreda 28. jul:

• Syntagma, 1984, 20 min
• Raumsehen und Raumhören / Space Seeing – Space Hearing, 1973-1974, 6 min
• Facing a Family, 1971, 5 min
• Adjungierte Dislokationen / Adjunct Dislocations, 1973, 10 min
• Elfriede Jelinek: News from Home 18.8.88, 1988, 30 min
• The voice as performance, act and body, 2007, 11min 34 sec

Četvrtak 29. jul: 

• Unsichtbare Gegner / Invisible Adversaries, 1977, 110 min

Događaj je realizovan u saradnji Muzeja savremene umetnosti, Austrijskog kulturnog foruma Beograd i distributerske kuće sixpackfilm iz Beča.

Nakon što se na početku karijere suočavala sa osporavanjima VALIE EXPORT se danas smatra jednom od najvažnijih i najuticajnijih umetnica koja u umetničkoj praksi spaja i integriše multimedijalna dela i teoriju sa feminističkim pristupom. Godine 1967. namenski je izabrala pseudonim da bi se na simbolički način distancirala od identiteta i uloge koja joj je dodeljena kao ženi – umetnici koja radi u društvu u kom dominiraju muškarci. Forme i mediji koje je koristila za izražavanje svojih ideja uključuju crteže, skulpture, konceptualnu fotografiju, instalacije i performanse.

Pokretne slike na filmu i videu igraju centralnu ulogu u radu VALIE EXPORT, a slike i način na koji su iste predstavljene kroz medije, bile su glavne teme kojima se bavila od samog početka. Njeno interesovanje za strukturu, tehnologiju i efekat pokretnih slika jukstapozicionirano je sa ljudskim telom kao delom podeljenog postojanja između stvarnosti i reprezentacije. (Barbara Burger – Utzer).

Izbor kratkih i jednog dugometražnog, igranog filma predstavlja preko četrdeset godina umetničkog delovanja VALIE EXPORT. U selekciju su uključene eksperimentalne filmske i video studije, video performansi, feministička kritika medija kao i prakse proširenog kina i to u rasponu od 16 mm filma, prvih video sistema do istraživanja slika medicinskim tehnikama snimanja.

Bilo da su  koncipirani za bioskopsku salu, izložbeni prostor ili televiziju izabrani video radovi i filmovi VALIE EXPORT  pokazuju specifičnost njene poetike i pristupa kada je reč o promišljanjima  formi pokretnih slika i mogućnosti njihovih ekstenzija u prostoru i vremenu: “Film uvek doživljavam kao skulpturu koja za mene ima različite nivoe načina posmatranja… Našla sam, takođe, način da nastavim sa praksom proširenog kina i u svojim telesnim performansima u kojima, kao središnje mesto izvođenja, postavljam ljudsko telo kao znak, kao kod za društveni i umetnički izraz.”  VALIE EXPORT “Expended Cinema as Expanded Reality”

VALIE EXPORT (Waltraud Lehner 1940. Godine, Linc) započinje svoju umetničku praksu tokom šezdesetih godina u Austriji, i njeni rani performansi i akcije u javnom prostoru na provokativan način su preispitivali načine na koje je telo, naročito žensko, predstavljeno u konvencionalnim filmovima i medijima.

Ime VALIE EXPORT koristi od 1967. godine kao umetnički koncept i gest suprotstavljanja patrijahalnim strukturama, i tokom karijere putem različitih umetničkih medija, kao i u okviru teorijskog i pedagoškog rada, dalje ukazuje na značaj feminističke perspektive. Baveći stvarnošću ženskog tela u svojim performansima i filmovima EXPORT je pomerala granice izabranih medija i umetničkih izraza a posebno mesto u njenom radu zauzima koncept “proširenog kina” (expanded cinema) i, u tom smislu, intezivna istraživanja potencijala interaktivnih i intersubjektivnih iskustva filma.

VALIE EXPORT je suosnivačica Asocijacije austrijskih filmskih stvaralaca (1968), učestvovala je na brojnim video i filmskim festivalima širom sveta kao i na velikim međunarodnim izložbama poput Venecijanskog bijenala (1980, 2009) i Dokumenta (1977, 2007). Predavala je na Institutu za umetnost u San Francisku, Univerzitetu u Viskonsinu – Milvoki, Univerzitetu umetnosti u Berlinu a do 2005. godine je bila profesorka za Multimediju i Performans na Umetničkoj akademiji u Kelnu.

Za svoj rad dobila je mnoge nagrade i priznanja, uključujući nagradu Roswitha Haftmann za izvanredna dostignuća u vizuelnim umetnostima (2019), Austrijsku nagradu za životno delo za 2015. godinu, Veliko zlatno odlikovanje časti grada Linca za zasluge u kulturi, zatim Yoko Ono Lennon Courage Awards for the Arts (2014, zajedno sa Laurie Anderson, Marianne Faithfull, Gustav Metzger), Austrijsko odlikovanje časti za nauku i umetnost (2005), Nagradu Alfred Kubin (2000), Nagradu Oskar Kokoschka (2000) i Nagradu Gustav Klimt (1998).
https://www.valieexport.at/

FILMOVI

Syntagma, 1984
20 min

Moj rad na polju kratkog filma se fokusira na utvrđivanje onoga što je od suštinskog značaja za film, kako bih ga definisala kao samodovoljan i zatvoren umetnički sistem; tako da mogu da koristim elemente poput slike i zvuka pojedinačno i da proširim njihove kreativne mogućnosti udruživanja. Istinski značajni elementi kao što su filmska traka, kadriranje, sadržaj i kompozicija slike, montaža, kretanje kamere, vizuelni efekti, interakcija vizuelnog i zvučnog itd., kombinuju se sa kulturnim kodovima kako bi se stvorila sintaksička konstrukcija iz koje se rađa film. Takve ideje takođe objašnjavaju određene strukture mojih igranih filmova. Same filmske sekvence su stvarne jedinice koje su semantički povezane jedna s drugom. (VALIE EXPORT)

Upečatljivo insistiranje u Syntagma-i na fragmentisanom telu žene, većinom nemom, ima dvostruk i naizgled kontradiktorni efekat. Fragmentacija se prvo čini kao ponavljanje traume sve dok se njen frenetični tempo napokon ne pretvori u promišljenu kompoziciju. U traumatičnom smislu, fragmentacija oslikava oličenje objektifikacije, svojevrsno sortiranje robe: ruku, nogu, ramena, grudi, lica — depersonalizovani pregled ocena pokretne imovine. Poenta je u tome da, iako se žene mogu objektivizovati, one ne postaju nužno objekti. (Roswitha Müller)

https://www.sixpackfilm.com/en/catalogue/72/

Raumsehen und Raumhören / Space Seeing – Space Hearing, 1973 – 1974
6 min

Video nepomične figure u prostoriji korelira četiri različita položaja kamere sa četiri različita sintetizovana tona. Vidimo umetnicu i to kako se mirno suočava sa kamerama direktno. Prividno kretanje nastaje tehnološki izvedenim cepanjem slike, tokom samog snimanja. Zaustavljanje (stazis) tela u prostoru je tako suprotstavljeno dinamičkim kapacitetima tehničkog aparata. (Patricia Grzonka)
Kao i u radu Split Reality, ličnost koju medij prenosi na ovom performansu izgleda šizofreno.

Dve video kamere i mikser omogućavaju akciju zatvorenog kruga koja pokazuje, ne samo razlike u načinu na koji gledaoci opažaju osobu koja je fizički prisutna u prostoriji i koja se istovremeno elektronski reprodukuje, već i kako se slikom manipuliše kroz elektronski prenos. Kamera zumira i kontrazumira, izlažući lik performerke – kakav je na monitoru – trajnim promenama. Specifični sintetički zvukovi povezani su sa slikom: optički bliski = glasan zvuk i brzo ponavljanje tonova, optički daljinski = tihi zvuk i sporo ponavljanje tonova. Rad je raspoređen u 6 delova: 1. prostorni položaj, 2. razdeljene slike, 3. kompozicija prostornog položaja, 4. kompozicija razdeljene slike, 5. telo, 6. kompozicija tela. (medienkunstnetz.de)
Jednostavan i elegantan video performans u kojem se umetnica, dok stoji potpuno mirno u studiju, kreće u prostoru i stvarnom vremenu pomoću višestrukih tehnika kamere. Zvuk se sastoji od originalne elektronske partiture koju je komponovala umetnica. Komad je izveden u sekcijama sličnim sekcijama u muzičkoj kompoziciji.

https://www.sixpackfilm.com/en/catalogue/1644/

Facing a Family, 1971
5 min

U Facing a Family posmatra se porodica koja gleda televiziju. Gledalac postaje objekt porodičnog pogleda, u meri u kojoj je i porodica predmet pogleda gledaoca. Citat Rozvite Muler: „Elektronski i stvarni pogledi se ukrštaju bez interakcije.“

Facing a Family je prvobitno emitovan na austrijskoj televiziji 2. februara 1971.
U svojevrsnoj TV intervenciji Facing a Family, dve porodice sede jedna nasuprot drugoj. Jedna je na televiziji, druga kod kuće. Kamera superponira reakcije porodice koja je u dnevnoj sobi na onu koja je na ekranu, tako da obe porodice ne gledaju emisiju, već reakcije druge porodice. U ovom radu EKSPORT ne istražuje samo reprodukciju stvarnosti na i putem medija televizije, već u vrlo ranoj fazi uključuje i reakcije publike u ovom procesu konstituisanja. (Jens Kastner)

https://www.sixpackfilm.com/en/catalogue/1656/

Adjungierte Dislokationen / Adjunct Dislocations, 1973
10 min
16mm, 2 S-8 (trostruka projekcija na Beta SP)
(iz kolekcije fondacije Generali)

Ovaj film se bavi istraživanjem čovekovog okruženja pomoću tela i njegove bliske okoline. U ovom filmu ne samo da je nešto prikazano, već je prikazano i prikazivanje samo; ne samo da je nešto predstavljeno, predstavlja se predstavljanje samo. Osećaj prostora se stvara na način koji je moguć samo filmom: viđenje sebe spreda i otpozadi istovremeno, odozgo i odozdo i izvana u središtu prostora. Film kombinuje suprotne delove prostora, koji tvore neprimetno prostor-vreme tela…

https://www.sixpackfilm.com/en/catalogue/1659/

Elfriede Jelinek: News from Home 18.8.88, 1988
30 min

Književnica Elfride Jelinek je više puta davala izjave o svojim navikama gledanja televizije. Gleda mnogo, gleda najrazličitije emisije, mada retko iz ličnog zadovoljstva ili radi sticanja znanja. Ipak, TV program joj je jedan od omiljenih predmeta proučavanja. U tri zasebne prilike određenog dana, dok je sedela u udobnoj TV stolici, komentarisala je austrijske TV vesti za VALIE EXPORT. (Brigitta Burger-Utzer)
https://www.sixpackfilm.com/en/catalogue/1653/

The Voice as a Performance, Act and Body, 2007
11 min 34 sec

Na Bijenalu u Veneciji 2007. godine sam izvela 12-minutni nastup u Arsenalu koji je pokazivao glasne žice dok sam govorila. Naziv je bio Glas kao performans, akt i telo.

Nakon što mi je kamera intubirana kroz nos, slika se prikazivala na velikim monitorima, tako da ste mogli da vidite moje glasne žice prilikom procesa govora. To što sam pročitala bio je moj tekst na nemačkom, pesnički tekst o poreklu jezika. “Šta je anatomija jezika?”, pitala sam. Moj odgovor je bio jednako telesni performans kao i bilo koji od mojih ranijih radova.

Kad god o telu razmišljamo kao o prenosniku umetničkih ideja, nekako se uvek fokusiramo na površinu tela. Ali istina je da ne postoji površina tela nezavisna od njegove unutrašnjosti. Očigledno je da je spoljašnost tela uvek povezana sa unutrašnjošću, sa misaonim procesima i sa unutrašnjom anatomijom. (VALIE EXPORT)
https://www.sixpackfilm.com/en/catalogue/2419/

Unsichtbare Gegner / Invisible Adversaries, 1977
110 min

Ana, umetnica, opsednuta je invazijom vanzemaljskih dvojnika koji imaju misiju potpunog uništenja. Njena šizofrenija ogleda se u jukstapozicioniranju dugih kadrova filmske kamere sa frenetično montiranim kadrovima: privatnih sa javnim prostorima; crno-belog i u boji, fotografije sa video zapisima, zvukova koji “cepaju” uši sa remetilačkim uglovima kamere.

Ana koristi svoje telo poput mape; nakon razorne svađe sa ljubavnikom, crta crvene šavove na sebi. Gledajući njihove scene zajedno, shvatamo koliko su retko, ako su ikada ranije, detalji seksualne intimnosti bili prikazivani na filmu sa stanovišta žene. EXPORT akcentuje razjedinjenost nad jedinstvom i nikada se ne miri sa jednodimenzionalnim rešenjima. (Artforum, Nov. 1980)

Ana, fotograf i video-reporter u Beču, čuje radio-prilog o invaziji nevidljivih vanzemaljaca – Hiksosa – koji nameravaju da zavladaju Zemljom i njenim stanovnicima. “Ali aspekti filma VALIE EXPORT koji nas zanimaju ne potiču samo iz teme šizofrene mlade žene i njenog odnosa sa paternalističkim muškarcem već i iz estetike koju je istovremeno razvila. Film se estetski ne podređuje čistoj podeli između normalnog, objektivnog okruženja i abnormalnog, šizofrenog izobličenja i projekcije.

Ovo delo niti filmski razdvaja projekcije i snove od njihovog okruženja u kvazi-objektivnosti, niti se gubi u prikazivanju subjektivnog gledišta žene pretvarajući se da ga je preuzeo u svrhu pričanja priče. Naprotiv, film svoju estetiku crpi iz same činjenice da uključuje različite nivoe.” (Gertrud Koch)
https://www.sixpackfilm.com/en/catalogue/719/

_________________________________________________________________________________