Maturantski defile gimnazijalaca
Čačanska Gimnazija ispratila je još jednu generaciju učenika koji su 2011. godine zakoračili u jednu od najprestižnijih škola u Srbiji. Ovoga puta reč je o generaciji 1996.
To je 178 generacija ove prestižne škole koja je osnovana daleke 1837. godine. Gimnaziju su 2011. godine upisala 304 učenika, a do maturske večeri stiglo je njih 286. Tradicionalno maturanti su se okupili u malom dvorištu Gimnazije odakle su, kao i obično, prošetali centralnom gradskom ulicom – od Gimnazije do Doma kulture pod budnim okom nekoliko stotina Čačana koji su sa uživanjem gledali i komentarisali modne detalje naših mladih sugrađana. Mnogi su se podsetili na svoju mladost, a nije bilo retko videti i po koju suzu.
– Želim vam srećan ulazak u svet odraslih. Želim vam da taj svet menjate tako što ćete pre svega menjati sebe kroz dalje učenje i usavršavanje. Nadam se da ćete se uvek rado sećati svojih gimnazijskih dana. Oni koji će večeras biti malo setni što se na neki način rastajemo, mogu samo da kažem da u stvari ne odlazite iz Gimnazije nego zauveke ostajete gimnazijalci. Hvala vam za sve i srećno, rekao je direktor škole maturantima Ivan Ružučić.
Maturantima se obratio i đak generacije Nikola Zarić, kao što je to učinio njegov brat pre par godina na istom mestu. Kako je rekao nije bilo teško postići dobar rezultat jer je voleo to što radi.
– Želeo bih pre svega da maturantima čestitam na ovako velikom postignuću. Svima želim mnogo sreće u nastavku školovanja. Svi imate visok potencijal za nastavak školovanja, samim tim jer ste bili učenici jedne od najuspešnijih škola. Siguran sam da će posle nekog vremena većina vas pomisliti da su ovo bile najlepše četiri godine života. Bilo je tu loših ocena, konflikata, sekiracija, ali sve to ostaje iza nas. Loše stvari se brzo zaboravljaju nego dobre, ali i loše stvari vas nečemu nauče. Zamolio bih sve maturante da se držimo zajedno i da se nikada ne rasturimo. Nadam se da ćemo se sretati na jubilejima u istom ovolikom broju. Zahvaljujem se profesorima koji su zaslužni za moj uspeh kao i mojim drugarima koji su mi bili velika podrška, rekao je Nikola, koji će, kako nam je rekao, upisati Elektrotehnički fakultet u Beogradu.
U kraćoj izjavi za Ozonpress, direktor Ružičić je podsetio da je i ova generacija učenika postizala odlične rezultate u nastavi, ali ono što ih je posebno izdvojilo jesu vannastavne aktivnosti, kao što su humanitarni koncerti, ali i brojne nagrade na književnim i likovnim konkursima, a dva učenika su bila pobednici u besedništvu.
Kao i prethodnih godina, defile maturanara pratio je veliki broj građana, što je još jedna potvrda da škola živi zajedno sa gradom.
– Nama je stalo da svi ti događaji koje realizujemo budu nešto što će biti uključen i grad. Više od 10 godina pravimo ovakvu vrstu maturske svečanosti. Osnovni razlog je to što se učenicima dopada, a oni su i zaslužili da im se napravi takav događaj. Kada smo prvi put počinjali bio sam u dilemi kako će to prihvatiti. Sada me često pitaju i ugostiteljske ustanove zašto u Domu kulture, a ja im odgovaram da je to tradicija koja se prenosi. Stalo nam je da živimo sa gradom, da budemo deo grada i da podignemo kriterijume koliko možemo. Naši učenici su to zaslužili, kaže direktor Ivan Ružučić.
Inače, sa maturantima Gimnazije mature su zajedno proslavili i maturanti Muzičke škole koji su protekle četiri godine imali nastavu u Gimnaziji.
Ideja za proslavu Mature ucenika Gimnazije u Domu kutlure potekla je od organizacionog odbora generacije 1995. godine, ali je u poslednjem trenutku stopirana od strane jedne profesorke engleskog jezika koja se sa tim nije slozila, verovatno zbog svojih finansijskih interesa.
Tako da nije fer da se kitite tudjim idejama, gospodine Ruzicicu, i red bi bio da ponekad pomenete i od koje godine je poceo da se prenosi Kljuc mature koji i danas postoji.
I pitanje: zasto se proslava 20 godina Mature generacije 1995 organizuje na Ibarskoj magistrali umesto u nekom civilizoanom objektu u gradu…zar su Ginazijalci zasluzili da svoj jubilej proslavljaju na takvom mestu?! Upravo iz tog razloga pola generacije nema nameru da dodje na proslavu svog jubileja…
Jedan je bio gospodin Sinisa MIiosevic koji je disao i ziveo za sve Gimnazijalce, a posebno za maturante, ali se sa oportunistima na kraju nije mogao izboriti.
Maturantima srecno.
Jedna je Gimnazija!
Za ponos 🙂
Ja koliko znam (pod uslovom da me sećanje ne vara) moji su roditelji slavili matursko veče u Domu kulture još sedamdesetih godina. Tako da je nemoguće da je inicijativa za proslavu mature u Domu kulture nastala 1995. godine.
Omiljeni hobi komentatora – trolovanje i zamena teza :))
Гимназијалац,кад си већ толико паметан/на ,мање греши у правопису!
Velika slova na pojedinim recima su namerno i sa razlogom tako napisana.
Man’ se ti mog pravopisa i nemoj da trolujes 🙂
Pozdrav i svako dobro!
Дана 19. маја моја генерација гимназијалаца прослави 49. годишницу од матуре у Борковој кафани у Кривој Паланци. Веселје било на нивоу, а у част матурирања посветио сам песму Некадашњи гимназијалац.
НЕКАДАШЊИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ
Нагазило ме неко красно време зрело,
научио све што нисам дотле знао,
наивно сам избегао оно што ме хтело,
срећом, можда несвесно, нисам стао.
Кроз гимназију, надмено, прошетао
моје гимназијалке нисам заборавио,
гимназијалцима оданост не штедео
сваког весеља нашег, из душе, славио.
Она тада носише име „Моша Пијаде“,
демократија измени сасвим другачије,
ново име „Ђорче Петров“ јој после даде,
мени је драга, а име нека буде било чије.
Сећам, се професора својих, радо
научише ме на дисциплину, ред и рад
ех, кад би се вратио у то време „младо“
поклонио бих планету своју сад.
Но идем напред, што бих стао,
искуство моје несебично преносио,
једина ми је жеља, када бих све то знао
да многима жељени успех доносио.
Као будући пензионер млади
активности, без моје воље, ћу смањити,
али радо ћу желети да ме наслади
сваки успех нове генерације које ће настати.
Своју драгу гимназију сањам мирним сном,
њу сам уградио у професионалном раду,
несебично је величам што сам био „друг“ с њом
и то „другарство“ подстиче ми сваку наду.