Vulinove Nevolje

Aleksandar Vulin i njegov Pokret socijalista, za koji verovatno nije čula ni njegova tetka iz Кanade, prevazišli su sami sebe. Najpre je, gostujući na televiziji B92, ministar policije optužio novinara NIN-a Vuka Cvijića da je član Narodne stranke. Nije navodno znao ime „tog novinara“, ali, eto, zna da je baš on član stranke Vuka Jeremića.

Ne znam da li je Vulin samo plagijator, kao neke njegove kolege iz Vlade ili još voli da zaviri u tuđu elektronsku poštu. Prva opcija podrazumeva da je, ne navodeći izvor, ministar unutrašnjih (ne)dela citirao Informer, koji je tu laž prvi objavio, a onda je, posle reakcije NUNS-a, UNS-a i Cvijićevog demantija, povukao. Ako je to uradio u uverenju da neko može poverovati u više puta ponovljenu laž, Vulinov greh je veći od greha Informera, jer je – da se ne lažemo – lako, samo da je hteo, neko iz MUP-a mogao da mu proveri tu „informaciju“, pre nego što ministar nekog „nanišani“.

Šta tek reći o „kolegi“, autoru emisije Fokus, kome ni na kraj pameti nije palo da bar upita „zaboravnog“ ministra kako zna da je novinar NIN-a, čije ime ne zna, član Narodne stranke? Ili ne daj bože, da ga je upitao – da li vi ministre znate sve članove svih opozicionih partija? Ne, samo je gledao da ne prođe kao kolega sa druge TV, koga je predsednik Aleksandar Vučić hipnotisao pitanjima: „Je l` tako bilo Srđane? Pa, jesu (2020) bili neki izbori?“ Šta onda da radi? I šta je bolje, ostati bez tona i časti ili možda bez posla?

S druge strane, šta očekivati od nekog ko nije mogao da smisli bolje objašnjenje odakle mu 205.000 evra za stan? Ili od nekoga ko reaguje na tekst Dragana Šutanovca koji nikada nije ni objavljen, zbog čega je ostala sumnja da je neko nezakonito presretao elektronsku poštu ili Šutanovca, ili glavnog urednika Nedeljnika Veljka Lalića, ili obojice. Biće da, ipak, „tri u jedan“ ministar (sada policije, ranije odbrane i rada) bolje zna kako sistem funkcioniše, bar dok je on deo aktuelne vlasti, jer su nadležni odustali od dalje istrage. Što će reći da su mu poverovali, iako kad ostane sam sa sobom, ni Vulin verovatno u to ne bi poverovao.

Demantujući Vulinovu laž, Cvijić je izjavio da se ministar policije „više bavi nezavisnim novinarima nego borbom protiv organizovanog kriminala“. I na to su ekspresno reagovali Vulinovi partijski drugovi: „Reći za ministra policije… da se više bori sa novinarima, nego sa kriminalcima, može samo onaj ko veruje Belivuku i Miljkoviću da su nevini… Nije potrebno biti ni vidovit, ni obavešten da bi se znalo šta će NIN da piše u sledećem broju. Pa, braniće Belivuka, a napadaće Vučića i Vulina.“

Možda svi članovi Pokreta socijalista nisu vidoviti, ali Vulin izgleda jeste, jer je za novinara NIN-a rekao da je član Narodne stranke 3. avgusta, pre nego što smo u štampariju i poslali novi broj, u kome je jedan od Cvijićevih sagovornika bio advokat Vladimir Gajić, funkcioner baš Narodne stranke. Slučajnost ili stara navika, sa kojom su se suočile i kolege iz Nedeljnika?

I dok se zvanična istraga odnosi samo na zlodela Belivukove grupe posle 2019, Cvijić ih u NIN-u „brani“ više od pet godina, a ovako ih je „branio“ u oktobru 2018: „Država je deklarativni ’rat kriminalu’ objavila nakon ubistva Aleksandra Stankovića oktobra 2016. Ova neuobičajena reakcija države na jedno od 89 mafijaških ubistava u Srbiji u poslednjih šest godina možda se može objasniti posebnim vezama ekipe Stankovića i Belivuka sa vlastima. Pojedini pripadnici ove grupe su viđeni čak i na inauguraciji predsednika Vučića maja 2017.“… „Inače, Belivuk, koji je nasledio Stankovića, u maju 2018. prvostepenom presudom oslobođen je optužbe da je pomagao u ubistvu Vlastimira Miloševića 2017. na tramvajskim šinama u Ulici kraljice Marije. Oslobođen je nakon neverovatnog obrta u veštačenju kada su isti veštaci povukli svoje tvrdnje da je nađen njegov DNК“… Da je država reagovala 2018, a ne 2021, danas bi bar spisak njihovih žrtava bio manji. I za te mrtve neko bi morao da snosi odgovornost, zar ne? Pre svega oni koji su sve ove godine zaista branili Velju i sve druge Nevolje u ovoj zemlji.

Prošle godine Vulinu, vlasnicima i urednicima provladinih tabloida javno sam se izvinio zbog toga što sam u nedostatku prave informacije rekao nešto što nije bilo tačno. Očekujem da se i Vulin izvini Cvijiću. Osim ako nije namerno i svesno slagao. A to je već drugi par rukava.