BANKARSKE USLUGE skuplje i 100%: Pravo banaka ili “pljačka građana”?

Sve više banaka povećava poslednjih meseci naknade koje naplaćuju korisnicima.

Tako je tendencija da su usluge koje su bile besplatne, sada dodate na spisak onih koje se plaćaju, iako klijenti banaka svakog meseca plaćaju i redovno održavanje.

Klijente zabrinjava to što tarife nisu ujednačene, odnosno u nekim bankama su određene usluge niže, a u nekim skuplje. A takođe se pitaju zašto održavanje nije pojeftinilo kada već pojedinačne usluge sada imaju svoju cenu, pa im je mesečni trošak za to što koriste bankarske usluge veći.

I ne samo da održavanje nije pojeftinilo nego je naprotiv i poskupelo, kao i usluge isplate gotovine, SMS obaveštenja, korišćenje bankomata, ali i druge, poput vođenja svih vrsta platnih računa…

“Banke imaju pravo, važno da poskupljenja budu transparentna”

Zoran Grubišić profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže da banke u suštini na povećanja naknada imaju pravo, ali da je važno da to sprovode transparentno, odnosno da na vreme obaveste klijente o tome.

“Da li će to biti porukom, obaveštenjem na sajtu, slanjem obaveštenja mejlom, to sve možemo tretirati kao deo poslovne politike banke, ako se poštuju pravila igre koje propisala NBS, a na korisnicima je da ispitaju tržište i da vide šta je za njih važnije, odnosno kod izbora banke treba da vode računa o tome kakav im je paket potreban”, navodi Grubišić za BIZLife portal.

Ističe da ima i građana koji nemaju kredite, ali da račun u banci imaju isključivo zbog mesečin uplata – plata, penzija, određenih nadoknada…

Kada je reč o tome zašto su se banke odlučile na to da povećaju tarife i može li se tumačiti to kroz poskupljenja koja su trenutno aktuelna, Grubišić smatra da se bankarske usluge sastoje od kamatonosnih prihoda (kroz obobravanje kredita i plan otplate ), ali da takođe imaju pravo i na druge prihode poput ovih naknada za usluge održavanja računa, razne kreditne kartice….

“Banke ovim poskupljenjima tarifa očigledno pokušavaju da kompenzuju relativan pad kamatonosnih prihoda i one na to u suštini imaju pravo jer je ovo transparentno tržište samo to moraju da učine na vreme i da obaveste klijente o tome”, navodi.

Efektiva: Poskupljenje naknada – kažnjavanje klijenata

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača  Efektiva smatra da ovakva poslovna politika banaka, ipak, nije u redu.

Ukazao je da su neke naknade povećane i za 50 do 100 odsto, a najviše su poskupele usluge koje se odnose na održavanje računa i elektronsko bankarstvo.

„To spada u domen naknada koje nisu postojale ranije, a sve kako bi banke nadomestile troškove i zaradile više, to nije usluga nego doslovce kažnjavanje klijenta“, naveo je Gavrilović.

Takođe ukazuje da su neosnovane i naplate reklamacija, kao i opomena koje banke šalju korisnicima.

Gavrilović navodi i da su klijenti pojedinih banaka dobili nedavno obaveštenje da moraju da plate “kaznu” od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici.

Imali smo kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, sada imamo situacuju da korisnik sve sam radi – sam ukucava sa svog računara, interneta, i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen jer radi posao banke, ističe Gavrilović.

„Banke hoće da korisnici koriste nove tehnologije. Imamo situaciju da nas poslednjih godina banke nagovaraju da pređemo na elektronsko bankarstvo kako ne bismo dolazili fizički u banku i zato smanjuju ekspoziture, operativne troškove i radnu snagu, a sa druge strane banke povećavaju naknade, ništa drugo nije cilj nego profit i što veća zarada“, upozorava Gavrilović.

Šta klijenti mogu da urade?

Kada je reč o tome šta klijenti mogu da učine tim povodom, on navodi da mogu da  promene banku, ali da se postavlja pitanje šta ako i ta druga u koju prebace račun posegne za istom metodom.

U poslednjih šest meseci sedam ili osam banaka je povećalo naknade, a do kraja godine može da se desi da to učine i ostale, onda se postavlja pitanje ako su tarife iste ili slične od banke do banke koji onda građani izbor imaju, ukazuje Gavrilović.

„Ovim poslom bi trebalo ozbiljnije da se pozabavi NBS, a posla ima i za Komisiju za zaštitu konkurencije jer postoje naknade koje su identične u svim bankama“, dodaje sagovornik .

Ističe i da nema precizne podatke da li ovakvih primera ima u drugim državama ali da veruje da regulatori bankarskog sistema ne dozvljavaju „ovakve pljačke građana“.

“Online plaćanje poskupelo, ali ipak isplativije od čekanja u redu”

Profesor Zoran Grubišić kaže da je ipak E-banking povoljniji nego plaćanje provizije u bankama i da on ni ranije nije bio sasvim besplatan, odnosno plaćala se minimalna provizija.

„E- banking je i dalje ipak isplativiji od klasičnog plaćanja u bankama, ali ipak je i ranije nešto koštao, minimalno… Na nama je da gledamo kako da najmanje platimo. Mnogi servisi poput komunalnih preduzeća na svojim portalima imaju e-sanduče gde se za plaćanje ne uzima provizija“, dodaje Grubišić.

Izvor: BIZLife/Jelena Andrić