Avramović: Za sve je „kriv“ najbolji svih vremena

Nikad ne reci nikad, tako i sa Aleksom Avramovićem, jednim od pojačanja Partizana za predstojeću sezonu. Poput bumeranga, košarkaškom reprezentativcu vratila se rečenica da ne želi da obuče dres večitih. Ako se bude vratio jednog dana u Srbiju, biće to jedino čačanski Borac. Reče ne tako davno, prežive i, ovog leta stiže među crno-bele. A najveći „krivac“, onaj koji ga je naterao da uskoči u spostvena usta, zemljak Čačanin, Željko Obradović.

„Sve je tačno, ne mogu da poreknem. Bio sam još u Estudijantesu, nije mi do skoro na pamet padao povratak, pa ni da su me tada zvali srpski večiti rivali. Iza mene je bilo italijansko iskustvo, tri godine u dresu Varezea, pa španski izazov, Unikaha, koja me je pozajmila madridskom klubu. Samo sam razmišljao da zaigram u nekom evroligašu, dok me služi karijera, a povrede zaobilaze“, pošteno će Avramović za Sport Klub.

Nije teško pogoditi šta je 27-godišnjeg kombobeka zavrtelo za 180 stepeni, da (makar) sledeće dve sezone ne razmišlja o novoj evropskoj avanturi.

„Kada te pozove najbolji trener svih vremena, to je trenutak kada se sve menja. Bez obzira na ono što sam razmišljao i, izjavio ne tako davno. Sve se preokrenulo posle razgovora sa Obradovićem. Nisam više imao šta da vagam, ma to i nije dolazilo u obzir. Sve što mi se motalo po glavi, momentalno je palo u vodu. Spakovao sam se i, evo me u dresu Partizana“.

Dolazak – povratak Obradovića u Humsku izazvao je vibracije skoro tri meseca pre oficijelnog starta sezone. Budno se prate njegovi potezi, a tek pojačanja (za sada šest), koja bi trebalo da omoguće sezonu „berbe trofeja“. A kako se čini da lista novih članova nije „parafirana“, tek sledi borba za minutažu, računajući i starosedeoce, koji bi da poprave prošlosezonski bledi utisak.

#KKPartizan počeo pripreme za sezonu 2021/22

📑https://t.co/HCMWrxLVc4#ABALiga #7DaysEuroCup pic.twitter.com/PKSOK7KiGB

— KK Partizan NIS (@PartizanBC) August 16, 2021

„Od momenta kada se opredeliš za timski sport, to je neminovno. Ništa se ne dobija na poklon i minuli rad. Nemam problem sa tim, posebno što sam svestan svojih mogućnosti. U godinama sam kada u novu sredinu stižem kao gotov igrač, kao i jedan Ledej, Panter ili Kurucs. Imamo dovoljno iskustva da pomognemo klubu u pohodu na trofeje. Pre toga su ove pripreme, da budemo maksimalno spremni za što više minuta na parketu“.

U periodu kada se čini da do starta sezone ima dana (kraj septembra), ni treneri, ni igrači ne vole da obećavaju „kule i gradove“. Pa i u crno-belom, koji su uvek u fokusu favorita bez obzira na okolnosti.

Joj, još me bole Italijani

„Joj, znao sam da ćete da me ’nagazite’ porazom u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Iskreno, meni je još teško kada pomislim na tu utakmicu protiv Italijana. Ne znam ni sada kako sve to da objasnim. Jednostavno, nismo pokazali pravo lice, a njih sve išlo kao nikada ranije. Nije bila sporna naša želja, valjda je to svima jasno, ali smo posustali“, priseća se Avramović, koji je više nego uspešno popunjavao „rupe“ u sastavu, izazvane famoznim FIBA „prozorima“, ali i izborio reprezentativno mesto u ozbiljnoj konkurenciji.

„Opušteno je sada pričati koliko se pehara ’cilja’, to ništa ne košta. A istina je jednostavna, nijedna titula se ne osvaja lako, posebno ako postoji pritisak javnosti. Ovaj klub ima mnogobrojne navijače, pa je sve nekako uvezano. Kao što crno-beli dres obavezuje da budeš mnogo više od proseka. Ne možeš da igraš za Partizan i okreneš glavu od vrha. Ali, naša je sreća da sa nama radi Željko, koji ima znanja i strpljenja da svakom do najsitnijih detalja objasni šta od njega očekuje, kako će nešto da popravi i mnoge druge stvari. A sa sobom, kroz celu karijeru, nosi šampionske ambicije, koje je uspešno prenosio na sve ekipe sa kojima je radio. Uz veliki rad, požrtvovanje i odricanje, to je sasvim dovoljno. A crtu ćemo podvlačiti na kraju, rano je još…“.

Novi stručni štab, nova igračka lica, pun koš ambicija, koja se glasno ne izgovaraju, ali i te kako plamte, bačena je rukavica onima, koji već sedam, osam godina vladaju Srbijom, regionom i, uredno igraju Evroligu.

„Šta bi radili da nema rivalstva sa Crvenom zvezdom? Ne bi bilo pravo. Iz reprezentacije poznajem veoma dobro Lazića, Dobrića i Davidovca, prijateljski funkcionišemo van terena. Mislim da će ovosezonski, jači Partizan, obezbediti zdravu atmosferu, puno energije, žara i rivaliteta. Ne kažem da neće možda biti neke varnice, ali sigurno neće biti vatre. Sve će ostati u okvirima utakmica, a posle, pa kao i do sada. Većina se poznaje, neki i druže“.

Jedno takvo prijateljastvo olakšava Avramoviću adaptaciju na crno-belo.

„Sačekao me je moj Danga (Dangubić), kao i kada sam 2019. stigao u Estudijantes. Tada mi je mnogo pomogao dok nisam rešio osnovne stvari u Madridu, kao što je pronaći brzo adekvatan smeštaj. Primio je u stan i mene, i suprugu, i kuče. Možda je to nekom smešno, ali mi je pomogao kao da sam mu brat. Zaslužio je da ga zovem kumom“, duhovit je Avramović.

U Partizanu jer već skoro kao u rodnom Čačku.
„Pored Dangubića, od ranije, odlično znam asistenta Aleksandra Matovića, mog Čačanina, sa kojim sa nekoliko leta individualno radio u rodnom gradu. Od poznatih lica, naravno, Rade Zagorac, kao i Dušan Miletić“.

Zagorac: Bio bi „podvig“ da budemo gori

Kada bi mogao Rade Zagorac bi gumicom izbrisao sezonu 2020/21, timski, ali i individualno.

„Kada bi se desilo da budemo lošiji, bio bi to pravi ’poduhvat’. Zato očekujem jedan mnogo bolji Partizan, a isto se odnosi i na moje partije. I niko ništa ne može da garantuje, ako ne damo sve od sebe. Ipak, radujem se novim ljudima u sastavu, posebno treneru Obradoviću. Bio sam u grupi onih, koji su započeli pripreme nedelju dana pre zvaničnog starta. Sve mi deluje obećavajuće, sa konkretnim zadacima za svakog igrača. Svi ćemo bit na velikom ispitu koncentracije, posvećenosti, a nadam se i napretka“, poručio je povremeni reprezentativac.