Narodna verovanja na Preobraženje
Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, uglavnom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi.
U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
Bio je običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla pomalo, kako bi cele naredne godine bile vredne.
U nekim delovima Srbije su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih čuvaju od uroka.
U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda se “preobražava”, tačnije postaje hladnija, pa nije za kupanje.
U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
То је варовање. Сви наши народни обичаји су примордијални и потичу из далеке прошлости, односно, сви су предхришћански. То је наше право нематеријално наслеђе.
За разлику од већине народних обичаја који су посвећени култу предака, преображење је посвећено природи.