Складно и шармантно књижевно вече
Док су трубачи – доспевши у Гучу са разних страна – у предвечерје 12. августа врелим дахом расвиравали своје инструменете и бацали на кантар тај првотни саборски штимунг, у склонитом дворишту Градске библиотеке Владислав Петковић Дис у Чачку одржано је једно ефектно књижевно вече. Представљена је књига Јагуари из Ара (роман Братислава Јевтовића, песника, есејисте и мултимедијалног аутора из Чачка).
Пред невеликим бројем посетилаца (стекло их се двадесет пет) одвијао се својеврстан књижевни сусрет. Водитељка Душица Брковић је у име Библиотеке спецификовала програм на неких педесетак минута, а онда се, као одговоран и подстицајан модератор, одговарајућег плана и придржавала, док се у улози интерпретатора неколиких пасажа из романа нашао систематични Никола Пеулић.
Спрам пошире лепезе постављених питања, те у складу са жустрим темпом који је углавном сам себи задавао и наметао, аутор Јевтовић се показао као учесник и говорник који је у стању да живу пажњу присутних држи све време. Наравно, то није никакав псеудотеатар био, никакво провизорно нити траљаво позориште, никаква климава естрада. О лепој књижевности се заподенула реч, а онда, конкретно, о приповестима унизаним у романескну целину Јагуари из Ара се говорило. На квалификован и релевантан начин је то изведено. Ауторове интертекстуалне и интројективне експликације, као и метатекстуалне напомене о генези и обликовању предметног штива, напросто су пљуштале. Кроз репертоар функционално постављаних питања, кроз пишчеве одговоре, и кроз понеку прочитану страницу из предметне књиге, заинтересовани су могли дознати о каквој врсти прозе се говори.
Мотивско-тематске и фабулативно-сижејне аспекте Јевтовићевог приповедања могли су посетиоци изравно довести у везу са историјским, политисторијским, привредно-економским, идеолошким, социјалним и културалним обележјима једног давно прохујалог времена, доживљеног и виђеног из дечачке перспективе (половином педестих година прошлога века збивали су се догађаји од којих је списатељ полазио у својој књижевној интерпретацији и надградњи). Дабоме да, при свему томе, нису изостављени ни естетски и естетички моменти. Штавише, за задржавање Јевтовићево на питањима таквог карактера публика је – према утисцима овога извештача – показала пријемчивост која је ништа мања од оне и онакве каква је показивана за саму садржину књиге. Ваља рећи да је аутор романа – у кључевима импресивне ерудиције и обавештености – о белетристичким приступима оваквим или онаквим темама углавном говорио начелно, књижевнотеоријски, без имало “терања воде на своју воденицу”, то јест без икакве надобудности или самохвале.
Брзопотезно упознавање посетилаца са главним јунацима романа је углавном успело. Дотична књижевна вечер се споменула бејбибумерских именā као што су Мијо Зелембаћ, Дуле Галама, Предраг Пèкија, Раде Ћуша, Ратко Ћуран, Прóко Специјално, Мики Јорганџија… као што се беше повела реч и о мечки из планине Радочело, или о дечаку чије се зачеће збило недуго након што су му родитељи преживели ужасе нацистичког логора Аушвиц-Биркенау… онда, о филмској глумици Ави Гарднер и певачу калипса Харију Белафонтеу, те, на пример, о коралноруменим тролејбусима који се спуштају низ Кумичићеву улицу на ријечком Сушаку…
Без залажења у заводљиве детаље и стилске финесе каквих у Јагуарима из Ара има напретек, мора се путем оваквог једног извештаја истаћи и чврста опредељеност књижевника Јевтовића за што естетичнији, али и логички што конзистентнији, језички израз. Овај се аутор декларише (и) као заговорник и чувалац завичајног говора. Наравно, локални језик са северног старовлашког обода је само један од лингвалних слојева у његовој прози. Притом, писац се држи уверења да се и данас – у оквирима постојеће језичке норме – најузоритији говор на нашем матерњем језику може чути у троуглу Чачак–Ваљево–Ужице. Стога, код мање фреквентних или архаичних речи обавезно Јевтовић у својем тексту користи ознаке за акценте и за постакценатску дужину… е да би што стриктније дочарао (и) донекле архаичан језички звук са овог простора…
М.М.Ј.
_______________________________________________________________
Vidim, ako ne više, bilo je posetilaca koliko za tri dana u Guči.