Preduzetnice iz nužde

Mada iz godine u godinu interesovanje za preduzetnički poziv raste, žene se i dalje teže odlučuju za ovu vrstu delatnosti, zbog čega se i dalje stiče utisak da je osnivanje firmi čiji su osnivači žene uglavnom posledica nužde.

Žensko preduzetništvo iz nužde se mahom tretira kao socijalna kategorija, jer se njime bavi ono stanovništvo koje nije imalo druge izbore na tržištu rada. Održivost ovakvih preduzeća je diskutabilna, a sâmo poslovanje rizično, jer umnogome zavisi od tržišnih uslova. Žensko preduzetništvo ovog tipa uglavnom pokriva troškove bez prevelike dobiti. Ipak, ovo nije jedini ženski preduzetnički scenario.

Preduzetništvo podrazumeva veću slobodu, kreativnost i samoispunjenje, što su inače i glavni pokretači preduzetnica narednog tipa. Upravljanje poslom koji se voli kod preduzetnica može dati višestruku korist. Zato prepoznajemo i preduzetnice šanse.

Statistički podaci nedvosmisleno ukazuju da su takozvane preduzetnice iz nužde uglavnom žene starosti između 36 i 55 godina koje nisu uspele da pronađu posao na tržištu rada i koje su se zbog toga upustile u njima nedovoljno poznate preduzetničke sfere poslovanja. Od ukupnog broja novoosnovanih preduzeća, navodi se da je oko dve trećine firmi nastalo kao posao iz nužde. Za razliku od nerazvijenih zemalja, u koje se svrstava i Srbija u razvijenim evropskim zemljama situacija je drastično drugačija.

Kada se govori o brojnosti preduzeća koja osnivaju žene, ne postoje veće razlike između razvijenijih i manje razvijenih zemalja. Ipak, broj kompanija koji se gasi nedugo nakon osnivanja daleko je veći u manje razvijenim zemljama. Statistika ukazuje na to da skoro svaka druga žena preduzetnica nije uspela da poslovno opstane na tržištu. Kao jedan od najvećih problema navodi se nedostupnost izvora finansiranja. Najčešće žene nisu vlasnice nekretnina niti zemljišnih poseda, zbog čega nisu u mogućnosti da podignu kredit kako bi investirale i unapredile poslovanje i postale konkurentnije na tržištu.

Manja sklonost ka riziku – osobena za žensku populaciju – opravdava što se žene, u većem broju od muškaraca, opredeljuju za otvaranje i upravljanje radnjama. U ovakvom vidu poslovanja postoje veće pogodnosti. Naime, za vođenje radnje nije obavezno imati zaposlene, a uz to su i komunalni porezi niži ukoliko se ostvaren promet kreće ispod propisane granice. Svemu ovome treba dodati i da su preduzetnice u ovom slučaju u obavezi da plaćaju samo paušalni porez, koji je znatno niži, i da imaju mnogo jednostavniju organizaciju vođenja knjiga i obaveza predavanja godišnjeg finansijskog izveštaja. Osnivanje radnje je jedan od najlakših načina poslovnog upravaljanja i donekle je očekivano da će ovo biti prvi izbor poslovanja među ženama vođenim egzistencijalnom nuždom.

• Tekst u sklopu projekta „Čačansko žensko preduzetništvo –  ekonomsko, socijalno i društveno osnaživanje žena“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

______________________________________________