Šta kaže statistika

Kada se govori o rasprostranjenosti ženskog preduzetništva u Srbiji zajednički imenitelj, odnosno ključni procenat je 30 odsto. Upravo toliko žena, sudeći na osnovu niza istraživanja se nalazi na rukovodećim pozicijama, a u istom procentu su i preduzetnice, što je u skladu sa svetskim prosekom, a u odnosu na SAD je skoro i 30odsto više. Međutim, ovaj procenat nije dovoljan sam po sebi — ključno pitanje je da li postoji razlika između veličine biznisa na čijem su čelu žene i onih koje vode muškarci.  

Mada podatak da je u poslednjih devet godina procenat preduzetnica u Srbiji beleži rast deluje optimistično postoji nešto što baca sasvim drugačiju svetlo na –temu žena u biznisu.

– Za početak, dobre vesti — procenat preduzetnica je porastao u poslednjih devet godina, sa 25 na 30procenata. Međutim, 99 odsto preduzetnica vodi mikro preduzeća (do 10 zaposlenih), što nam ukazuje da su njihovi biznisi u proseku manji od onih koje vode muškarci — prosek mikro preduzeća na nivou zemlje je 96 odsto – navodi Zoja Kukić u autorskom tekstu “Žensko preduzetništvo kako stojimo?” objavljenom na ekonomskoj rubrici portala Talas.

Prema istraživanjima prosečna srpska preduzetnica je u srednjim godinama i stara je 43,7 godina. U braku je njih 71 procenat, a 76 odsto njih su majke. Kada je reč o stepenu obrazovanja prosečne srpske preduzetnice većina ima najmanje srednjoškolsko obrazovanje.

– U gradu živi njih 82 procenta preduzetnica, lokalnom tržištu je okrenuto 80 odsto koliko je njih imalo prethodna iskustva u oblasti u kojoj je pokrenulo biznis, a 73,4 odsto preduzetnica zapošljava više žena nego muškaraca. Otrpilike po četvrtina preduzetnica je u Beogradu, Vojvodini i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. S druge strane, iz južne i istočne Srbije dolazi 20% naših preduzetnica, što je donekle i očekivano jer je ova oblast tradicionalno slabije razvijena. U analizi koju koju su radili Addiko i Cube navodi se da je najviše žena rukovodilaca, odnosno njih 10.823 u udruženjima. Zatim slede frizerski i kozmetički saloni sa 10.112, zatim računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, kao i poslovno savetovanje sa 6.067, a potom i restorani i pokretni ugostiteljski objekti sa 5.884 žena na čelu. Sličan je redosled i u preduzetništvu – objašnjava Zoja Kukić.

Prema istraživanju FRENa i SeConsa iz 2012. godine, 68% preduzetnica je svoj biznis pokrenulo zato što nisu mogle da nađu drugi posao. Iako tmurna statistika, ohrabruje ipak da je među mlađim preduzetnicama ovaj procenat niži — za mlađe od 30 godina, nepostojanje drugih poslovnih prilika je bio razlog u 51% slučajeva.

Deo žena koje se nisu odlučili na ovaj korak iz nužde, kao glavne razloge navode želju za nezavisnošću, poslovne prilike i ideje, želju da povećaju svoje prihode, težnja ka novom izazovu i bolji balans između ličnog i poslovnog života. Kao najdominantniji od njih, u istraživanju iz 2016. pokazao se upravo ovaj poslednji.

To da žene u preduzetništvu traže način da lakše usklade porodične i poslovne obaveze ne čudi, ukoliko imamo na umu podatak da žene, kako u Srbiji, tako i u svetu, znatno više rade oko kuće i oko dece u odnosu na svoje partnere. Samo u Beogradu, žene rade duplo više “neplaćenih poslova” od muškaraca.

Sudeći na osnovu izjave poverenice za ravnopravnost, Brankice Janković, u Srbiji žene zatvaraju svoje biznise 10 odsto više slučajeva od muškaraca. Istraživanja koja su već navedena u ovom tekstu veći neuspeh žena objašnjavaju pre svega i samim razlozima zbog kojih se one okreću preduzetništvu — češće je u pitanju nužda, nego prepoznavanje poslovne prilike i to samim tim otežava razvoj poslovanja. Deo razloga se objašnjava i diskriminacijom, kao i činjenicom da žene mogu manje vremena da posvete svom biznisu zbog obaveza koje imaju oko kuće i porodice.

– Važan izazov za žene u razvoju biznisa su manje razvijene poslovne mreže. Naime, žene u proseku imaju znatno manje poslovnih kontakata od muškaraca, koji, pogotovo kako oba pola napreduju u karijeri, postaju sve važniji. Deo izazova leži u tome što žene imaju manje slobodnog vremena od muškaraca, a drugi i zbog toga što se često ne osećaju prijatno na različitim događajima i okupljanjima na kojima dominiraju muškarci. Tokom 2018. godine objavljeno je novo istraživanje koje na ove razloge dodaje još jedan — žene čak i one kontakte koje imaju slabije koriste zbog nedostatka samopouzdanja i težnje da ne eksploatišu svoje kontakte – zaključuje Zoja Kukić u autorskom tekstu “Žensko preduzetništvo kako stojimo? – objavljenom na ekonomskoj rubrici portala Talas.

Tekst u sklopu projekta „Čačansko žensko preduzetništvo –  ekonomsko, socijalno i društveno osnaživanje žena“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

________________________________________________________________