Korona virusom zaraženo je više od 218,4 miliona ljudi širom sveta, broj preminulih je prešao 4,54 miliona, a Kovid-19 stigao je u gotovo sve kutke planete.

Poslednjih dana broj novozaraženih raste u čitavom svetu, i mnoge države ponovo uvode stroge mere zaštite – od delimičnog karantina do ograničavanja kretanja.

Vakcine protiv Kovida-19 još uvek nema, iako je nekoliko naučnih timova objavilo optimistične prognoze – no, zdravstveni stručnjaci i dalje savetuju oprez i pridržavanje mera zaštite.

BBC novinari koji se bave naukom i medicinom odgovaraju na najčešća pitanja čitalaca.

• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• Korona virus: Američka studija koja baca senku sumnje na zvanični početak pandemije
• Ko su „super-kliconoše“ korona virusa i zašto su važni

Da li je bezbedno nekome napraviti tortu za rođendan i poslati mu na kućnu adresu?

Nije lako ne viđati prijatelje ili porodicu, naročito ne kada su neke posebne prilike u pitanju.

Mnogi tada poklonima žele da pruže pažnju voljenim osobama… Na primer, tortom. Ali da li je to bezbedno?

Ne postoje dokazi da se Kovid-19 može prenositi preko hrane, dok kuvanje na visokim temperaturama ubija virus.

Ipak, evo nekoliko bezbednosnih saveta:

Ukoliko nemate simptome virusa, proverite da li ste temeljno oprali ruke vodom i sapunom pre nego što počnete da spremate hranu.

Ukoliko imate simptome – ili ste bili u kontaktu sa osobom koja ih ima – onda verovatno nije dobra ideja da nekome spremate tortu.

Zašto? Zato što se korona virus širi putem malih kapljica koje izbacujemo kašljanjem ili kijanjem.

Te kapljice mogu da izazovu infekciju ukoliko ih neko udahne ili dodirne površinu na koju su one sletele.

Iako su male šanse da se zarazite virusom korona preko hrane, ona ipak postoji.

Na primer, kutija od torte je verovatno veći rizik od same torte, obavezno je očistite ukoliko dobijete takav poklon.

A ukoliko sami nosite nekome tortu obavezno budite udaljeni najmanje dva metra od svih, pa i od voljenih osoba.

Koje vrste respiratora postoje i kako oni funkcionišu?

Mnogi prolaznici na ulicama maze ulične pse i mačke. Da li korona virus može da se zadrži na krznu i zarazi druge ljude koji pomaze životinje?

Bez obzira na rizik od korona virusa, trebalo bi uvek da perete ruke pošto pomazite životinje.

I dok je poznato da je Kovid-19 prešao sa životinja na ljude, još nije poznato kako se prenosi i nisu zabeleženi slučajevi kada su se ljudi zarazili preko kućnih ljubimaca.

Iz Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE) ističu da nema dokaza da su ljubimci zaslužni za širenje virusa. Ipak, sprovode se dalja testiranja kako bi se otkrilo da li i kako virus utiče na životinje.

Iz OIE takođe ističu da bi ljudi koji su bolesni ili uzimaju terapiju za lečenje od korona virusa trebalo da izbegavaju kontakt sa psima i da bi neko drugi trebalo da se stara o njihovim životinjama.

Ukoliko neko razvije simptome korona virusa, koje korake bi trudna osoba trebalo da preuzme?

Ukoliko neko u kući pokaže simptome korona virusa, preporučuje se da osetljive grupe, poput trudnica i onih starijih od 65 godina, provedu 14 dana u izolaciji kod prijatelja ili druge rodbine.

Ukoliko to nije moguće, držite se podalje od osoba sa simptomom što je moguće više. Još ne postoje dokazi da su trudnice (i njihove bebe) pod većim rizikom da obole od korona virusa, ali zvaničnici zasad preporučuju dodatni oprez.

Može li korona virus da se prenese polnim putem?

Prema dosadašnjim saznanjima o prenosu infekcije, nije uočeno da se virus prenosi polnim putem, ali pošto seksualni odnosi podrazumevaju prisni kontakt, poljubac i dodir, to jesu načini prenošenja ovog virusa, navodi Unicef.

Ukoliko neko ima simptome ili sumnju, neophodno je da se izoluje i izbegava bliski kontakt.

U vreme pandemije posebno treba izbegavati seksualne odnose sa nepoznatim osobama.

Ne osećam ni ukus ni miris već sedam dana. Da li je to simptom?

Stručnjaci za uho, grlo i nos u Velikoj Britaniji su, takođe, primetili da se ljudi sve češće žale na gubitak čula mirisa.

I sve više ljudi na društvenim mrežama prijavljuje izgubljeni miris i ukus. Kod nekih od njih je utvrđeno da imaju korona virus.

Za sada nema dokaza da su ovi simptomi povezani, mada je poznato da i tokom obične prehlade ljudi često ne osećaju mirise i ukuse.

Kako se ljudi oporave?

Naša tela su stalno izložena mikrobima, bakterijama i virusima svakog dana i mi možemo da se izborimo sa njima.

Ako dobijemo nešto poput virusa gripa, obično smo im i ranije bili izloženi pa se telo seća virusa i zna kako da se bori sa tim.

Korona virus je nov i niko nema još nije postao imun na njega. Ali to ne znači da se od toga ne možete oporaviti.

Dosad se od ovog virusa potpuno oporavilo više od 1,9 miliona ljudi.

Kada se neko zarazi organizam se sam bori protiv virusa.

Ipak, ako ste stariji ili patite od hroničnih oboljenja – mogli biste da imate i ozbiljnije komplikacije. Većina će se oporaviti bez posebne lekarske pomoći.

Šta je društvena distanca?

Pod tim se podrazumeva izbegavanje kontakata sa drugim ljudima. Smatra se da to može pomoći kako bi se sprečilo širenje korona virusa.

Zato nadležni savetuju da se radi od kuće, manje koristi javni prevoz i odlože sva putovanja koja nisu neophodna.

Preporuka je da se odlože i viđanja sa prijateljima i izlasci u kafiće i restorane.

U Srbiji je uvedeno o vanredno stanje i policijski čas – osobama starijim od 65 godina je privremeno zabranjeno da izlaze iz kuće, a ta važi i za sve ostale od osam uveče do pet ujutro.

Kojim izvorima informacija mogu da verujem?

Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije postoji mnoštvo informacija o korona virusu i taj sadržaj nije namenjen samo naučnicima i doktorima.

U stvari, tu su srušeni brojni mitovi i opovrgnute lažne vesti, koje se pojavljuju na internetu.

• Kako se virus korona širi svetom
• Korona virus: Kako da se zaštitite
• Korona virus – pet stvari koje treba da znate

A mnogo je takvih – posebno na društvenim mrežama, zato je važno pogledati odakle neka vest dolazi i mogu li da verujem tom izvoru.

Pouzdani su SZO, kao i zvanični izvori nadležnih.

Naravno, sve što vas zanima o korona virusu možete pročitati i na sajtu BBC na srpskom.

Koliko virusi opstaju na stolovima ili kvakama?

Poput ostalih respiratornih infekcija kao što je grip i Kovid19 se širi u kapljicama koje izlaze iz nosa ili usta zaraženih.

Kada se jednom nakašljete stvori se i do 3.000 kapljica. One padaju na druge ljude, ali i na odeću i okolne površine, a neke koje su vrlo sićušne ostaju u vazduhu.

Postoje dokazi da se virus duže zadržava na fekalnim materijama, tako da oni koji ne peru temeljno ruke posle toaleta mogu da zaraze sve što dotaknu.

Neka istraživanja pokazuju da drugi korona virus, poput Sarsa i Mersa, preživljavaju na metalu, staklu i plastici i do devet dana, ako se te površine ne dezinfikuju kako treba.

Neki opstanu i do 28 dana na niskim temperaturama.

Novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Nju Ingland džurnal ov medicin pokazuje da virusi mogu da prežive u vazduhu i do tri sata posle kašljanja.

Kapljice veličine 1-5 mikrometara, što je 30 puta manje od širine ljudske dlake – mogu lebdeti u mirnom vazduhu i do nekoliko sati.

To se odnosi na vazduh u neprovetrenim uslovima, dok čestice aerosoli brže dospevaju na čvrste površine u vazduhu koji se kreće.

Studija je otkrila da korona virus duže opstaje na kartonu – i do 24 sata – i do dva ili tri dana na pastici i nerđajućem čeliku.

To upućuje da bi virus mogao da traje duže na kvakama, plastičnim i radnim površinama od laminata, kao i sotalim čvrstim površinama

Naučnici su utvrdili da bakarne površine ubiju viruse za oko četiri sata.

Postoje i brži načini za uklanjanje virusa – u roku od minuta nestaju ako površine očistite 70-procentnim alkoholom ili poluprocentnim hidrogenom.

Na višim temperaturama i vlažnim mestima životni vek korona virusa može biti kraći.

Šta je bolje- tečni gel ili običan sapun?

Mikrobiolog Ron Katler sproveo je istraživanje koliko i šta od sredstava za dezinfekciju treba koristiti.

Istraživanje je pokazalo da nije toliko bitno šta koristite, nego način na koji ga koristite.

Iako antibakterijski gelovi i pene imaju posebne hemikalije i pomažu u ubijanju bakterija, način na koji perete ruke, trljanje šake o šaku je najbolji način da ih se otarasite.

Najobičniji tvrdi sapun i voda mogu nadmašiti skupe proizvode po učinku, sve dok pravilno perete ruke.

Alkohol, ali ne vodka

Preporuke su da uz temeljno pranje ruku sapunom i vodom koristite i gel za dezinfekciju kako bi sprečili širenje virusa.

Gelovi na bazi alkohola obično sadrže i emolijense, sredstva za omekšavanje, koji su nežniji prema koži i koji sadrže minimum 60 do 70 odsto alkohola.

Profesorka Sali Blumfild iz Londonske škole higijene i tropske medicine kaže da ne veruje da ne možete da napravite efikasno sredstvo za čišćenje ruku, ukoliko koristite alkohol s procentom manjim od 60 odsto.

„Vodka sadrži samo 40 odsto alkohola i nije efikasna za čišćenje ruku“, kaže Blumfild.

Dovoljna je jedna kap

Direktorka Apoteka Beograd Jasminka Bjeletić kaže za BBC na srpskom da apoteke sukcesivno prodaju i dobijaju sredstva za zaštitu.

Redovno dobijaju dezinfekcione sprejeve od 100 mililitara i prave gelove i kreme.

„Dovoljna je jedna kap da se uzme kako bi se ruke dezinfikovale“, napominje Bjeletić.

Apeluje na građane da nastave da se štite, ali ističe da nema mesta za paniku.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Šta predstavlja samoizolacija?

To znači da ostanete kod kuće 14 ili 28 dana i ne idete na posao, u školu ili druga javna mesta, kao i da izbegavate javni prevoz i taksi.

Trebalo bi da smanjite i kontakte sa ukućanima.

Ako su vam potrebne namirnice ili lekovi, naručite dostavu, ali samo do ulaznih vrata, jer ne bi trebalo da primate posete.

Trebalo bi da se klonite kućnih ljubimaca – ili ako nije moguće, da perete ruke pre i posle dodirivanja životinja.

Koliko je korona virus opasan za ljude sa astmom?

Respiratorne infekcije, poput one koju izaziva korona virus, mogu biti okidači za astmu.

Stručnjaci upozoravaju one koji su zabrinuti zbog virusa – da prvenstveno prate uputstva za lečenje astme.

To znači da se preventivno inhaliraju koliko im je lekar prepisao. Tako se smanjuje rizik da virusi, poput korone, pokrenu astmu.

Možete li se zaraziti ako jedete hranu koju je pripremao neko ko ima virus?

Evropska Agencija za bezbednost hrane je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te iz tog razloga nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom.

Ipak, neko ko je zaražen može preneti virus ako hranu sprema nehigijenski. Zato se svima savetuje da peru ruke i pre jela i pre priprema hrane, kako bi se zaustavilo širenje zaraze.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su životinje u Kini najverovatnije početni izvor infekcije, a da se virus prenosi sa osobe na osobu kapljično, putem kijanja, kašljanja ili izdaha.

Šta možete da uradite kada je reč o prevenciji?

Standardne preporuke koje mogu da spreče infekciju podrazumevaju:

• Pranje ruku
• Kada kašljete i kijate, stavite ruku na usta
• Jaja i meso dobro skuvajte pre jela

Izbegavajte kontakt sa bilo kim ko ima respiratorne probleme, poput kašljanja i kijanja.

Koji su simptomi?

• Korona virus i sport: Kako bezbedno trenirati nadalje
• Mogu li maske da vas zaštite od bolesti ili zagađenja
• Opustošeno nebo – kako je korona virus prizemljio avione širom sveta

Kako da očistim mobilni telefon?

Većina proizvođača telefona upozorava da aparat ne treba čistiti alkoholom, vlažnim maramicama i antibakterijskim gelom, jer se tako može oštetiti zaštitni sloj ekrana.

Uništavanjem tog sloja, bakterije duže ostaju na uređaju.

Moderni telefoni su najčešće otporni na vodu, tako da možete da očistite vaš telefon običnim sapunom i vodom, i papirnim ubrusom. Proverite da li je telefon vodootporan pre nego što počnete.

Koliko je virus opasan po decu?

Prema podacima iz Kine, izgleda da korona virus nije previše opasan za decu.

Moguće je da je razlog što oni brzo preleže infekciju i simptomi se ispoljavaju u blažem obliku.

Međutim, deca koja imaju respiratorne probleme, poput astme, moraju da se da čuvaju.

Kod većine dece ova infekcija će se ispoljiti kao obična respiratorna infekcija i nema razloga za brigu.

U Iranu i Italiji škole su zatvorene kako bi se sprečilo širenje virusa.

Da li se virus prenosi na novčanicama i kovanicama?

Kineska vlada je objavila da gotov novac koji stiže u banku mora da bude sterilisan pre nego što se pusti u promet, kako bi se sprečilo širenje zaraze.

Korišćenje beskontaktnih kartica može da smanji rizik u odnosu na plaćanje gotovinom. Ali virusi i bakterije opstaju i na karticama.

Najbolje je da perete ruke posle korišćenja kartica, kovanica i novčanica.

Da li se stiče imunitet posle oboljevanja?

Rano je potvrditi. Virus je prvi put zabeležen krajem decembra, ali ranija iskustva sa virusnim epidemijama su pokazala da se stvaraju antitela koja vas ubuduće štite.

Kada se oboleli izbore sa infekcijom, telo pamti kako da se ponovo bori s njom ukoliko se vrati. Međutim, ovaj imunitet nije uvek dugotrajan ili potpuno efikasan i može se vremenom smanjivati.

Nije poznato koliko imunitet može da traje posle zaraze.

Sars i drugi poznati virusi se nisu ponovo javljali.

Neki mediji su izveštavali o oporavku nekih pacijenata od Kovida 19 koji su po izlasku iz bolnice ponovo bili pozitivni na taj virus, ali nije potvrđena verodstojnost tih navoda.

Najvažnije je da nisu ponovo oboleli.

Koje su razlike između korona virusa i gripa?

Korona virus i grip imaju mnogo sličnih simptoma, čime je otežano dijagnostikovanje bez testiranja. Glavni simptomi korona virusa su groznica i kašalj.

Grip često ima i druge simptome, poput slabosti u mišićima i upale grla, dok ljudi koji imaju korona virus mogu da osećaju nedostatak daha.

Svako ko sumnja da je možda zaražen korona virusom, zbog bliskog kontakta sa drugom inficiranom osobom ili putovanja u područje u kome virus postoji, treba da poseti lekara.

Moguće je i da je bio izložen većoj početnoj dozi virusa, što znači da je razvio teže simptome. Ali, treba zapamtiti da i od sezonskog gripa umiru mladi i stari.

Koliki je period inkubacije?

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je period inkubacije – odnosno vreme od ulaska virusa u telo, do pojave prvih simptoma -do 14 dana.

U proseku se simptomi pojave za pet dana, ali nekad traje i duže – neki istraživači navode i period od 24 dana.

Važno je da se zna koliki je period inkubacije, jer tako lekari i nadležne službe mogu efikasnije da kontrolišu širenje zaraze.

Da li su ljudi koji su se izborili s virusom potpuno zdravi?

Da. Mnogi od zaraženih će imati samo blage simptome, a očekivano je da se većina potpuno izleči i oporavi.

Međutim, postoji poseban rizik za ljude sa ranijim zdravstvenim problemima, poput dijabetesa, kancera ili slabog imunog sistema.

Jedan naučnik iz kineske Nacionalne zdravstvene komisije rekao je da oporavak od blagih simptoma korona virusa traje nedelju dana.

Može li se bolest sprečiti vakcinacijom?

U ovom trenutku ne postoji vakcina protiv ovog tipa korona virusa, ali naučnici rade na tome.

Ovo je nova bolest koja ranije nije postojala, što znači da o njoj doktori moraju još da uče.

Ipak, ima i izuzetaka, poput norovirusa – stomačne bakterije – koja izvan tela može da preživi mesecima.

Kada je reč o korona virusu, činjenica je da je potreban kontakt sa drugom osobom da bi se virus proširio.

Zašto se takvi virusi najviše šire iz Kine?

Zbog velikog broja ljudi koji žive relativno blizu životinja.

Korona virus je verovatno životinjskog porekla, a sumnja se da bi zmije mogle da budu glavni izvor zaraze.

Sars – drugi korona virus koji je potekao iz Kine – potekao je od slepih miševa i cibetke, sisara koji fizički liči na mačke.

Istraga o širenju nove infekcije je dovela do pijace na kojoj se prodaju žive životinje – pilići, slepi miševi i zmije.

Zapravo, postoji veoma malo informacija o „stepenu rasta“ epidemije.

Jedno od veliki pitanja na koja nemamo odgovor je koliko se brzo širi od osobe do osobe.

• Kratka istorija vakcina
• Zašto ljudi ne veruju u vakcine?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk