Predizborna politička kampanja u radno vreme

Uprkos važećim zakonskim propisima, a u ovom slučaju to su Zakon o javnim preduzećima i Zakon o zaposlenima u javnim službama i Kodeks ponašanja državnih službenika, u Srbiji se već odomaćila praksa da pojedini uposlenici u javnim preduzećima i službama, samo fiktivno obavljaju svoja radna zaduženja koja su im propisana internim radnim pravilima za radno mesto na kome se nalaze, a u stvarnosti obavljaju aktivnosti političke propagande za vladajuću stranku.

Uostalom zaposlenje su i dobili kao stranački aktivisti, kroz mehanizam akta pod nazivom: Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja je u Srbiji na snazi bila od 2013. godine do 1. januara ove godine.

Sve to vreme za svako novo zapošljavanje morala je da se traži saglasnost nadležne komisije Vlade Srbije, a saglasnost je, gotovo isključivo, davana samo ako su u pitanju kadrovi sa stranačke liste SNS-a.

Tako je stvorena baza za zbrinjavanje na desetine i stotine stranačkih aktivista, koji su zaduženi da obavljaju poslove stranačke propagande na svom radnom mestu u radno vreme.

To se pre svega odnosilo na takozvane botove, koji imaju zaduženje da šalju komentare na tekstove po internet portalima i društvenim mrežama, sa ciljem da afirmišu politiku stranke i njenih funkcionera, da ublažavaju kritiku i negativne efekte afera koje stranka i njeni funkcioneri prave, da utiču na kreiranje javnog mnjenja …

Zaduženja su im i da unutar kolektiva u kome su zaposleni podstiču i organizuju učešće ostalih zaposlenih na skupovima, koje raznim povodima stranka organizuje kada se kao govornik pojavljuje njen predsednik.

Na 31. zasedanju Kongresa Saveta Evrope podnet je izveštaj o Zloupotrebama administrativnih resursa tokom izbornih procesa. Ova tema je istaknuta kao razlog za zabrinutost u međunarodnim izveštajima o izborima koji se odnosu na nekoliko evropskih zemalja. Ovaj fenomen se javlja i u demokratijama u razvoju i u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom. U praksi, posmatrači izbora nailaze na različite varijante ovog problema.

Granice između države i stranke/nosioca vlasti takođe postaju nejasne zbog korišćenja ljudskih resursa (državnih službenika) i vođenja kampanje tokom radnog vremena, u situacijama kada zaposleni u državnim institucijama vode kampanju tokom radnog vremena.

U vreme predizbornih kampanja veliki broj članova vladajuće stranke u Srbiji, koji su zaposleni u javnim preduzećima i službama, obavlja aktivnosti vezane za domen službe u kojoj su zaposleni, a koje imaju svrhu logističke podrške terenskoj kampanji.

Pa tako zaposleni u jedinicama Poreske uprave i  lokalnih poreskih administracija, prikupljaju i iz službene dokumentacije vade podatke o građanima kao poreskim obveznicima, kao fizičkim licima ali i kao vlasnicima privrednih subjekata.

Iste aktivnosti izvršavaju stranački aktivisti zaposleni u jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, Policijske uprave, Prekršajnih sudova, Centara za socijalni rad, studnetskih službi …

U skladu sa Zakonom o državnim službenicima, član 5. državni službenik dužan je da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Državni službenik ne sme da na radu izražava i zastupa svoja politička uverenja.

Po članu 18., državni službenik dužan je da odbije izvršenje usmenog ili pisanog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome u pisanoj formi obavesti rukovodioca odnosno organ koji nadzire rad državnog organa ako je nalog izdao rukovodilac.

To znači da i službenik i njegov rukovodilac snose odgovornost za nezakonito postupanje u okviru svog rada.

Sve prikupljene informacije dostavljaju se operativnim izvršiteljima kampanje na terenu koji imaju zadatak da obilaze građane upisane u biračke spiskove. Po selima u izbornim jedinicama idu od domaćinstva do domaćinstva, u urbanim sredinama od „vrata do vrata“ pa zbunjenim domaćinima uz predizborne poklon pakete svoje stranke, onako uzgred, uz kafu i malo razgovora, pomenu poreski dug koji imaju, ili neplaćenu kaznu, kredit za koji kasne sa otplatom, ko im je sve nezaposlen u porodici, gde mu deca studiraju i na kojoj adresi tamo gde studiraju stanuju.

Slatkorečivo obećavaju pomoć zbunjenom i uplašenom domaćinu bez potrebe da mu sugerišu za koga da glasa na izborima, jer je činjenica da sve znaju o njemu i njegovoj porodici dovoljno sugestivna.

Za potrebe takve predizborne kampanje u manjim i ruralnim sredinama potrebno je da pojedini stranački aktivisti zaposleni u javnim preduzećima i službama mesec-dva pred dan glasanja provedu na terenu tj. u nekoj drugoj opštini.

Tako su pred lokalne izbore u Dragačevu u decembru 2018. godine, stranački kadrovi SNS-a mahom iz Pančeva i još nekih vojvođanskih gradova, ali i nekih drugih gradova u Srbiji „okupirali“ Lučane, Guču i sva dragačevska sela.  

– Pitam predsednicu Vlade, Anu Brnabić i ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića, kakva saznanja imaju o tome da zaposleni u Gradskoj upravi Pančevo, javnim preduzećima u Pančevu, danima nisu na radnom mestu i to zato što se u radno vreme nalaze u Lučanima, u terenskoj kampanji za izbore koji u toj opštini treba da se održe u decembru mesecu – bilo je pitanje koje je na sednici Parlamenta postavila Marinika Tepić, tadašnja samostalna poslanica u Skupštini Srbije.

Hotel „Park“ Ivanjica – Sedište naprednjaka za izbore u Lučanima

Kako je tada rekla poslanica Tepić, dobro informisani građani Pančeva tvrde da su desetine radnika iz pančevačkih javnih preduzeća i gradske uprave smešteni u hotelu „Park“ u Ivanjici, gde kaže da se posle napornog terenskog rada tamo odmaraju u hotelu sa pet zvezdica i bazenom, a da će paralelno za to dobiti svoju redovnu platu za radno mesto u Pančevu na kojem se ne nalaze danima unazad. Naravno i jedno od pitanja je ko će platiti te njihove troškove i iz kog li će budžeta sada da se izvuku sredstva za plaćanje ovog, tako vrednog, tretmana aktivista iz vojvođanskih opština za izbore u Lučanima.

Pitanje ko će platiti terenski rad službenice NSZ koja je iz Kragujevca detaširana privremeno u radnu jedinicu u Lučanima nije se postavljalo u čačanskoj filijali NSZ, koja je teritorijalno nadležna za Dragačevo.

Nije se postavljalo ni pitanje zašto neko iz Kragujevca dolazi na teritoriju druge filijale, i bude detaširan u lučansku kancelariju službe, uprkos činjenici da ima ko bi iz Čačka obavio taj posao.

Zašto bi bilo ko i postavio takva pitanja kada je svima sve jasno. Pridošla koleginica je supruga bitnog policijskog službenika iz Batočine, u Lučanima je u kancelariji NSZ prvog dana provela tek nekoliko sati koliko je bilo potrebno da prikupi svu potrebnu dokumentaciju i zatim više nije dolazila.

Da li je ostalih mesec-dva dana bila u hotelu u Lučanima ili Ivanjici manje je bitno, od činjenice da iz Dragačeva nije izlazila, ali joj je osim plate za svaki dan uredno isplaćena naknada za prevoz na relaciji Batočina – Lučani – Batočina.

A u subotu, danb pred glasanje u nedelju, prestala je i preka potreba NSZ, za njen dalji terenski rad u Lučanima.

Tog dana kada je službenica NSZ završila svoj posao u Dragačevu, jedna druga državna službenica, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, došla je da obavi svoj deo posla.

U danu kada su birači izlazili na glasanje dogodio se incident, kada je jedan od aktivista Saveza za promene navodno fizički napao izvesnog novinara, pa ga je policija privela. Kada su ostali iz Saveza za promene došli u Policijsku stanicu da traže da njihov kolega bude pušten na slobodu, tamo su zatekli tadašnju državnu sekretarku Dijanu Hrkalović.

Dijana Hrkalović u policijskoj stanici u Lučanima

Tadašnji ministar policije Nebojša Stefanovioć kasnije je izjavio da je on taj ko je dao nalog Hrkalovićki da na dan izbora bude u Lučanima kako bi se smirile strasti. Koliko su se smirile strasti najbolje svedoče brojni video i audio snimci na kojima se vidi i čuje koliko je prisustvo Hrkalovićke iritiralo prisutne u policijskoj stanici, a naročito njena izjava da je aktivista SZS priveden zbog napada na novinara Nikolu S. sa portala Lokalne vesti.

Nikola Stojiljković u Lučanima na dan izbora

Kako se na kraju ispostavilo nije bio u pitanju nikakav novinar nego Nikola Stojiljković, tadašnji direktor Turističke organizacije iz Pančeva, koji je stajao ispred jednog od glasačkih mesta i fotografisao prisutne.

– Slučajevi zloupotrebe javnih resursa se mogu dogoditi u bilo kojoj fazi izbornog ciklusa. Iako je predizborni period – izborna kampanja – najviše pod rizikom od incidenata zloupotrebe, i sam izborni dan se može pokazati problematičnim – navodi se u već pomenutom Izveštaju o  zloupotrebama administrativnih resursa tokom izbornih procesa, podnetom na Kongresu Saveta Evrope.

Kao uočeni problemi na dan izbora u Izveštaju se obuhvataju pritisak na glasače putem:  prisustva pristalica ispred biračkih mesta koji govore ljudima za koga da glasaju ili da ne glasaju, kao i prisustvo pristalica na biračkim mestima koji fotografišu i zapisuju imena ljudi koji su glasali, kakav je bio primer lažnog novinara Nikole S.

Funkcioneri aktuelne vladajuće političke stranke u Srbiji uporno demantuju da postoji bilo kakvo kršenje izborne procedure kada su ta stranka i njeni aktivisti u pitanju, pa tako i primere koje smo naveli u ovom tekstu.

Međutim, nakon parlamentarnih izbora održanih u Srbiji 21. juna 2020. godine, Specijalna misija OEBS (OSCE) Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za procenu izbora, koja je pratila i analizirala ceo izborni postupak, donela je svoj Konačni izveštaj u kome je, osim ostalog, preporučeno:

– Vlasti treba da preduzmu mere za sprečavanje zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa. Nadgledanje poštovanja zakona trebalo bi da bude efikasno, dok bi kršenja trebalo sankcionisati kaznama prema principu proporcionalnosti s efektom odvraćanja od ponavljanja sankcionisane radnje.

– Vlasti bi trebalo da preduzmu mere u cilju sprečavanja vršenja pritiska na birače, uključujući one zaposlene u državnim institucijama i preduzećima povezanima sa državom. Slučajevi navodne prisile moraju se temeljito istražiti a odgovorne osobe snositi posledice.

Redakcija Ozon Press-a došla je u posed autentičnog dokumenta koji verodostojno svedoči o tome da su aktivisti SNS-a dovedeni sa teritorije Vojvodine i dva meseca učestvovali u predizbornoj kampanji u Dragačevu, sve vreme odsustvujući sa svojih radnih mesta u javnim preduzećima i službama u kojima su zaposleni.

U pitanju je dopis koje je odbornica u Skupštini opštine Lučani Dragica Obrenović iz sela Markovica, poslala predsedniku opštine Lučani Milivoju Doloviću i povereniku SNS-a za Dragačevo Nenadu Milovanoviću.

Puna dva meseca Aleksandar Jovanović i izvesni Bojan i Saša, svi iz Šida, bili su po svedočenju odbornice Obrenović na njenom kazanu. Ona ih je kao penzionerka, hranila a jedan od njih je čak čitavu sedmicu pred dan za glasanje i spavao kod nje.

Obećanje stranačkih drugova iz Vojvodine bilo je da će Dragici isplatiti 300 evra, kao nadoknadu za to što ih je gostila dva meseca.

Pismo Dragice Obrenović, predsedniku opštine i povereniku SNS-a

Ali, avaj, ništa od obećanih 300 evra, pa se Dragica posle šest meseci čekanja obratila višim instancama da joj pomognu da se ovaj problem reši jer su u pitanju, kako je navela u dopisu – „velika sramota za SNS i prevara za nju“.

____________________________________________________________________________