Finansiranje političkih aktivnosti u predizbornim kampanjama

Zlatan savet za sve koji se bave bilo kakvim istraživanjem tema vezanih za društvene zajednice je: Samo pratite trag novca.

Kakvi su odnosi, uticaji, kakva je povezanost određenih aktera, šta su čiji interesi … svi detalji postaju prilično jasni, a objašnjenja logična, ako se prati trag novca.

Kažu i da bez novca nema ozbiljnog bavljenja politikom, a sprega vlasti i kapitala zasnovana je na novčanim tokovima.  Oni su nekada usklađeni sa zakonskim procedurama, a nekada baš i nisu.

Korišćenje javnih resursa u političkim i predizbornim kampanjama regulisano je u Srbiji zakonskim propisima i to Zakonom o izboru narodnih poslanika, Zakonom o sprečavanju korupcije i Zakonom o finansiranju političkih stranaka.

Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je korišćenje javnih resursa za finansiranje predizborne kampanje i redovnog rada političkih stranaka.

Političkim subjektima je zabranjeno da u toku izborne kampanje, izuzev javnih usluga i dobara dodeljenih u skladu sa zakonom, koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.

Ako govorimo o finansiranju političkih aktivnosti u predizbornim kampanjama, pođimo najpre od zakonske definicije koja kaže da je politička aktivnost redovan rad i izborna kampanja političkog subjekta kao podnosioca proglašene izborne liste i predlagača kandidata za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike i odbornike.

Shodno zakonu izborna kampanja predstavlja skup aktivnosti političkih subjekata koje počinju od dana raspisivanja izbora i okončavaju se danom proglašenja konačnih izbornih rezultata, u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa i pozivanja birača da za njih glasaju i koje obuhvataju: rad sa biračima i članstvom; organizovanje i održavanje skupova; promociju, izradu i podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija; političko oglašavanje; istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške, PR i konsultantske usluge; sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti, kao i druge slične aktivnosti; ostale aktivnosti čiji su troškovi nedvosmisleno povezani sa izbornom kampanjom.

Izvori finansiranja političkih subjekata za pokriće troškova, kako redovnog rada tako i predizbornih kampanja su javni i privatni.

Javni izvori su novčana sredstva, usluge i dobra koje daju država, pokrajina i lokalne samouprave na način regulisan zakonskim propisima. Novčana sredstva potiču iz državnog i pokrajinskog budžeta, kao i budžeta lokalnih samouprava koja su namenski opredeljena za finansiranje političkih aktivnosti.

Zakonom je regulisano i „izborno jemstvo“. U pitanju je garancija političkog subjekta koji učestvuje na izborima da će vratiti iznos sredstava dobijenih iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje ukoliko ne osvoji 1% važećih glasova, odnosno u slučaju političkog subjekta koji predstavlja i zastupa interese nacionalnih manjina ukoliko ne osvoji 0,2 % važećih glasova.

Parlament Srbije

Mada se za avansno plaćanje prijavilo 20 od 21 učesnika prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, ono je dodeljeno samo za 18 učesnika izbora koji su platili izbornu obveznicu. Svako od njih 18 dobio je avans 7,45 miliona dinara (oko 63.400 evra) što je 20%, dok je preostalih 80% dodeljeno u roku od pet dana po proglašenju konačnih izbornih rezultata proporcionalno broju osvojenih mandata.

U pregovorima o novim izbornim uslovima koji se ovih dana privode kraju istaknut je zahtev dela opozicije da listama koje učestvuju na izborima unapred bude isplaćen celokupan iznos, umesto da im se refundira nakon održanih izbora, jer parlamentarne političke stranke dobijaju godišnja sredstva iz državnog budžeta u srazmeri broja poslanika koje imaju u Parlamentu. Osim toga stranke na vlasti raspolažu i sa značajnim finansijskim izvorima iz državnog i  budžeta lokalnih samouprava pa su u  nesrazmernoj prednosti da realizuju predizbornu kampanju u odnosu na ostale učesnike izbora.

Predstavnici stranakana vlasti, odbili su ovaj zahtev.

Sada kada znamo kako je u osnovi finansiranje političkih aktivnosti u predizbornim kampanjama regulisano zakonski, da vidimo kako to u praksi deluje.

Predstavnici vladajuće stranke u Srbiji u svim svojim javnim nastupima odbijaju zahtev opozicije da nosioci izbornih lista na lokalnim ili parlamentarnim izborima ne budu lideri stranaka koji svakako neće ni biti kandidati za odbornike ili poslanike.

Nosioci javnih funkcija, od direktora lokalnih komunalnih javnih preduzeća do predsednika Vlade, uporno tvrde da to što u radno vreme, sa resursima preduzeća u kome rade ili službe na čijem su čelu, učestvuju u predizbornim kampanjama nije funkcionerska kampanja.  

Učesnici izbora mogu dobiti sredstva iz privatnih izvora. Fizičko lice može donirati do približno 1,1 milion dinara (9.350 evra) godišnje, dok pravno lice može donirati do 11 miliona dinara (93.500 evra). Ovi gornji iznosi  donacija se udvostručuju u izbornoj godini.

– Gornje granice za donacije i dalje su visoke i omogućavaju neprimeren uticaj finansijskih interesa na političke programe. Bez obzira na to, na prošlim izborima stranke su navele da samo oko tri procenta njihovih prihoda potiče iz privatnih izvora – navodi se u izveštaju ODIHR.

Istraživanje BIRN-a iz 2017. godine, pokazalo je šemu koju je Srpska napredna stranka razvila da bi – protivno Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti – kroz podmetnute donatore prikrila pravi izvor novca kojim su finansirane izborne kampanje ove stranke i njenog kandidata za predsednika Srbije.

Aleksandar Vučić kao predsednički kandidat

Nekoliko donatora (fizičkih lica) tvrdilo je da su tokom izbora pomogli Srpskoj naprednoj stranci da sakrije poreklo novca, tako što su novac dobijen od SNS-a uplaćivali stranci pod svojim imenom. Po istovetnoj šemi ova stranka radila je i u izbornoj kampanji 2014. godine, pa je tada Agencija za borbu protiv korupcije prijavila ovu stranku Višem javnom tužilaštvu, ali sankcija nije bilo.

Šema koju je BIRN razotkrio imala je sledeći scenario: aktivisti stranke su pozivani da dođu u stranačke prostorije, tu su dobijali koverte sa jednakim novčanim iznosima od 40.000 dinara i instrukcijama da taj novac na šalteru banke uplate kao svoju novčanu donaciju stranci za predizbornu kampanju kandidata SNS-a za predsednika Srbije, a da uplatnicu overenu u banci donesu nazad u stranku kao dokaz o obavljenoj uplati.

Tokom kampanje za poslednje predsedničke izbore, 98 odsto individualnih donatora SNS-a uplatilo je identičan iznos: 40.000 dinara. Sporadično se mogu videti i iznosi od 39.600,00 dinara jer neki „donatori“ prilikom uplate nisu imali kod sebe novca da uplate bankarsku proviziju koja iznosi 1%, to jest, 400,00 dinara.

Čačak

Među građanima koji su donirali Vučićevu kampanju našlo se i njih 148 iz Čačka (spisak donatora objavio portal Ozon Press prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije) koji su zajedno donirali ukupno 5.920.000,00 dinara. Svako od njih donirao je, naravno kao i njihove kolege iz ostatka Srbije, identičan iznos od okruglo 40.000,00 dinara.

Na spisku onih koji su donirali istovetnu sumu našla su se brojna prepoznatljiva imena među kojima su bili tadašnji gradski funkcioneri i direktori gradskih javnih preduzeća i ustanova. Neki od ostalih uplatilaca su nakon toga dobijali zaposlenja, napredovanje u službi, političke i javne funkcije.  

Portal je objavio i imena donatora iz Gornjeg Milanovca, još jedne opštine u Moravičkom okrugu, kojih je bilo 62-je a ukupan iznos uplata 2.480.000 dinara. Na spisku uplatilaca lokalna javnost prepoznala je počev od predsednika opštine i niz drugih opštinskih funkcionera, ali i nekoliko imena onih koji su prilikom uplate imali status nezaposlenih lica, a odmah potom primljeni na rad u neke od opštinskih službi.

Osim onih čije uplate su označene kao uplate nezaposlenih lica, bilo je čak i onih koji su registrovani kao primaoci socijalne pomoći, pa se postavlja pitanje kako lica bez primanja ili pod socijalnim staranjem imaju 40.000 dinara za uplatu finansijske pomoći nečijoj političkoj kampanji.  

Tanja Macura

– Partokratija je postala rak u metastazi koji izjeda sva zdrava tkiva našeg društva. Ona ima cenu koju svi plaćamo – rekla je tada Tatjana Macura iz Pokreta „Dosta je bilo“.

– Naročito rasprostranjeni … bili su navodi o vršenju pritisaka na zaposlene u državnim i institucijama povezanim sa državom, da pruže podršku gospodinu Vučiću i obezbede dodatnu podršku na način da to prenesu svima ostalima, i podređenima i članovima porodice i prijatelja – navodi se u izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) objavljenom u junu 2017.

Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je od Uprave za sprečavanje pranja novca da izvrši kontrolu transakcija Srpske napredne stranke, zbog sumnje da novac, koji im je kroz donacije uplaćivan uoči predsedničkih izbora, potiče od nelegalnih aktivnosti, između ostalih i pranja novca, pisao je BIRN.

Kako to obično biva u Srbiji povratna informacija nikada nije stigla.

Na lokalnom nivou nekih odgovora ipak je bilo. Nakon objave teksta sa imenima „donatora“ reagovao je svojim saopštenjem Opštinski odbor SNS-a u Gornjem Milanovcu.

Gornji Milanovac

– Ponosni smo što smo donirali novac za predsedničku kampanju kandidata Srpske napredne stranke i sadašnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Moramo da podsetimo tajkunske kandidate i one koje finansiraju kriminalci, da smo za razliku od njih mi donirali naš privatan novac, a to nam niko ne može zabraniti. Nije davno bilo i svi se sećamo razorenih fabrika i miliona ljudi bez posla, devastirane privrede i uništene države – navedeno je između ostalog u tom saopštenju.

Ako je i tačna tvrdnja da je prethodni režim u Srbiji razorio fabrike i ostavio ništa manje nego milione ljudi bez posla, odakle sada članovima SNS-a u ambijentu tako razorene privrede i opšte nezaposlenosti 40.000 dinara za donaciju.

Za jedno su u Opštinskom odboru SNS-a ipak u pravu, ko će i koliko trošiti svoj novac, stvar je ličnog izbora. Ali ko će i koliko prati prljavi stranački novac ili trošiti novac građana je stvar za istragu, kako nadležnih organa tako i javnosti.

Pođimo od interesantne činjenice da su svi darodavci istovremeno, u jednom danu i u istom satu, otišli u istu banku i uplatili isti iznos. Svaka tvrdnja da je u pitanju slučajnost – vređa inteligenciju građana. 

Za nekoliko meseci u Srbiji se održavaju naredni izbori za predsednika Republike, sa najavom da će uz predsedničke istovremeno biti održani parlamentarni i beogradski izbori.

OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava imala je specijalnu misiju za praćenje i procenu parlamentarnih izbora, koji su prošle godine održani u Srbiji.

U svom izveštaju Kancelarija se bavila i finansiranjem izborne kampanje. Kao što smo pomenuli na početku ovog teksta i Komisija zaključuje da je finansiranje izborne kampanje u Srbiji regulisano Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, ZABK-om, Zakonom o izboru narodnih poslanika i Pravilnikom Agencije za borbu protiv korupcije. Komisija u svom konačnom izveštaju konstatuje i da „ranije ključne preporuke Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) o finansiranju kampanja, u Srbiji još uvek nisu razmotrene, uključujući preporuku o uvođenju donje granice za donacije; gornje granice za troškove; finansijsko izveštavanje i objavljivanje podataka pre izbornog dana; kao i sankcionisanje prema principu proporcionalnosti s efektom odvraćanja od ponavljanja sankcionisane radnje.“

– Uopšteno posmatrajući, trenutni regulatorni okvir, ovako kako se primenjuje, ne obezbeđuje transparentnost, integritet i preuzimanje odgovornosti za finansiranja kampanje – konstatuje se u izveštaju.

Da bi se povećala transparentnost finansiranja izbornih kampanja, treba obratiti pažnju na prethodne preporuke  ODIHR  i GRECO-a, uključujući smanjivanje limita za donacije i uvođenje obaveze podnošenja i objavljivanja finansijskih izveštaja pre izbornog dana, konstatuje se u izveštaju OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.

______________________________________________________________________