Несташица купине на светском нивоу

Укупне залихе смрзнутог воћа се смањују и оне су за два одсто ниже у односу на исти период прошле године, објавило је у последњем извештају Министарство пољопривреде САД.

Највећи пад у односу на исти период прошле године, закључно с јулом, забележен је код купине, где је разлика била чак 36 одсто. Уједно, ово је и одговор на питање зашто је то воће у Србији ове сезоне било у откупу драстично скупље у односу на раније године и готово достигло цену малине.

Тенденцију смањења количина бележе и малина и боровница с падом од 11 процената у односу на 2020. Из групе јагодастог воћа једино јагода бележи пораст залиха (за 13 процената). Од осталих воћних врста велики пад залиха у америчким хладњачама бележе и бресква (минус 34 процената) и јабука (минус 16 одсто).

Каква је у овим околностима перспектива гајења одређених врста воћа у Србији и да ли нам овакво стање иде наруку?

– Воћари у Србији имају веома тешку годину за собом. Позни мразеви током цветања и опрашивања, хладно и влажно пролеће, учестала појава града у већини производних региона… Најзад, и дуготрајна суша праћена ниском релативном влажношћу оставили су великог трага на принос и квалитет целокупне воћарске производње у нашој земљи – каже за „Политику” др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство и професор на Пољопривредном факултету у Крушевцу.

Према његовим речима, највећи пад производње у односу на вишегодишњи просек забележен је код кајсије, малине, брескве, шљиве, јабуке и крушке. Нажалост, додаје, то су воћке које се највише гаје код нас. Како каже, шљива и малина, које се сматрају националним воћем Србије подбациле су за 50 и више процената.

– Вишегодишњи просек за шљиву код нас износи од 450 до 500 хиљада тона, ове године је преполовљен, док је код малине просек од око 70 хиљада тона, и то је реална слика стања за ово воће – истиче Лепосавић.

Имајући у виду позитивне трендове и раст цена пољопривредних производа на светском и домаћем тржишту, Лепосавић сматра да воћарство у Србији има перспективу ако у будућности у нашим воћњацима буде имао ко да ради.

– Без обзира на цене које су остварили наши воћари у овој сезони, велики изазов за све представља обезбеђење радне снаге, чак и за најосновније послове у засадима – истиче наш саговорник.

Како каже, у годинама као што је ова воћари се тешко боре с временским непогодама, неповерење у осигуравајуће куће веома је присутно, као и раст цена репроматеријала и горива.

– Упркос томе, постоји интересовање за одржавање постојећих и подизање нових засада различитог воћа. Највеће је за већ поменуте националне воћне врсте, с тим што је код шљиве посебно интересантно заснивање засада аутохтоних сорти за производњу ракије. Код малине стандардно за сорте виламет и микер и неколико других за продају тог воћа у свежем стању – закључује др Лепосавић.

Политика