Kupovina medijske podrške iz javnih budžeta

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je sproveo monitoring izveštavanja centralnih informativnih emisija na televizijama sa nacionalnim frekvencijama u periodu od 4. do 15. marta, i od 8. maja do 18. juna 2020. godine, neposredno pre prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Srbiji. Takođe, BIRODI je sproveo i monitoring postupanja izbornih aktera i tokom vanrednog stanja, odnosno pandemije COVID-a 19.

Ključni nalazi bili su da kada je u pitanju obim izveštavanja, Aleksandar Vučić u ulozi predsednika Srbije je najzastupljeni akter na početku i tokom nastavka izborne kampanje. Izveštavanje o Aleksandru Vučiću je praćeno kršenjem člana 6. i 11. Zakona o oglašavanju, jer ovaj akter nije potpisivan u TV prilozima u kojoj ulozi nastupa, tj. da li nastupa kao predsednik stranke ili države. BIRODI je Regulatornoj agenciji za elektronske medije uputio dve prijave na koje REM nije reagovao.

Beograd, 28. april 2021. – U centralnim informativnim emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i televiziji N1 od 1. decembra 2020. do 15. aprila ove godine najprisutniji je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa 38,5 odsto vremena ili 41 sat, osam minuta i 20 sekundi, pokazuje najnovije istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

BIRN je uočio i visoku prisutnost fenomena “partijskih kamera”, odnosno emitivanje propagandnih sadržaja u izbornoj hronici koje kreiraju izborni štabovi izbornih lista, umesto objektivnog informisanja. Čak i na javnom servisu.

Političke stranke koje su bile za bojkot izbora, od strane javnog servisa nisu bile u prilici da objasne razloge za bojkot, jer se o ovoj temi nije izveštavalo u dnevniku na produbljen, analitičan i argumentovan način.

Monitoring dnevnika na televizijskim stanicama sa nacionalnom frekvencijom preko kojih se o politici informiše preko 60% građana Srbije, govori o padu kvaliteta izveštavanja u odnosu na 2012. godinu, kada su takođe posmatrani dnevnici televizija sa nacionalnom frekvencijom po istom osnovu.

Stoga je BIRODI pozvao međunarodne organizacije koje prate izbore u Srbiji, a posebno Misiju ODIHR-a, da svoje zaključke usklade s nalazima o integritetu izbornog procesu i tako konkretno pomognu Srbiji na putu izgradnje demokratskog društva.

CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nezavisna, nestranačka organizacija civilnog društva posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma je objavila rezultate medija monitoringa  za postizborni jednogodišnji period od jula 2020. do juna 2021. godine. Glavni nalaz te analize je konstatacija da postoji izrazito neravnopravna zastupljenost vlasti i opozicije u sadržajima centralnih dnevnika televizija s nacionalnom pokrivenošću: RTS, Pink, Prva, Happy i B92.

Od jula 2020. do kraja juna 2021. godine, predstavnici vladajuće većine zauzeli su čak 93 odsto vremena u programu koji se bavi političkim akterima, dok su predstavnici opozicije bili predstavljeni u preostalih 7 odsto minutaže.

Takva pristrasnost u centralnim informativnim emisijama je zabrinjavajuća s obzirom na činjenicu da je u Srbiji televizija i dalje medij putem kojeg se informiše najveći broj građana, i to dominantno preko televizija s nacionalnom pokrivenošću, u odnosu na koje je uticaj kablovskih kanala gotovo zanemarljiv, navodi se u izveštaju CRTE.

Nalazi Crtinog posmatranja medija još jedan su pokazatelj da političkog pluralizma nema gotovo ni u tragovima u centralnim informativnim programima nacionalnih televizija, te da je građanima uskraćeno pravo na objektivno informisanje.

Zaključci OEBS-ove  specijalne misije iz Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koja se bavila praćenjem i procenom poslednjih parlamentarnih izbora koji su u Srbiji održani 21. juna prošle godine, su da  je medijsko okruženje u Srbiji nazadovalo tokom poslednjih godina, a raznolikost stavova u medijima bila je ograničena. Televizija ostaje primarni izvor političkih informacija, a prate je Internet i dnevne novine. Glavne televizije s nacionalnom pokrivenošću su nekoliko privatnih kanala i javni servisi Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio-televizija Vojvodine (RTV).

Prema relevantnim izveštajima civilnog društva, privatni televizijski kanali sa nacionalnom pokrivenošću i većina dnevnih novina promovišu politiku Vlade. Nekoliko privatnih medijskih kuća sa alternativnim i kritičkim stavovima ne predstavljaju efikasnu protivtežu zbog ograničene pokrivenosti. U svom izveštaju za 2019. godinu, Evropska komisija izrazila je zabrinutost zbog nedostatka napretka u području slobode izražavanja i navela slučajeve pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima. O takvim slučajevima su izveštavala i udruženja novinara (NUNS, UNS, NDNV).

Ovi incidenti, u kombinaciji sa nedostatkom finansijske nezavisnosti u medijskom sektoru, podstiču samocenzuru, naročito kada vlasti odmah javno ne osude takve slučajeve, navodi se u izveštaju ODIHR iz juna 2020. godine.

Centar za monitoring i aktivizam (CEMA): Analiza projektnog sufinansiranja javnog informisanja od javnog interesa u Čačku

A šta je zapravo uloga medija uprkos ambijentu u kome mediji u Srbiji funkcionišu. Osim negovanja kritičkog stava prema svemu što radi vlast kroz ulogu „psa čuvara demokratije u društvu“, objektivnog, istinitog i blagovremenog javnog informisanja građana o svim temama od javnog interesa, poštovanja etičkog kodeksa novinara i čuvanja samostalnosti i nezavisnosti uređivačke politike, uloga medija mogla bi biti definisana u nekoliko pravaca a to su:  otkrivati, istraživati i izveštavati o slučajevima koji su protiv zakona, istaknuti aktivnosti koje nisu protiv zakona, pozivajući na zakonske izmene, izgraditi osećaj profesionalnog ponosa unutar javne službe koja odbija političko mešanje i izgraditi odbojan stav o zloupotrebe državnih resursa kod građana, čineći ga beskorisnom izbornom strategijom.

U Srbiji se mnoštvo medija takmiči za ograničeni prihod od oglašavanja. Kako onda ostati uređivački nezavistan i objektivan, ako nisi ekonomski nezavistan medij.

Proces podele javnih sredstava medijima, posebno na lokalnom nivou, kritikovali su mnogi sagovornici ODIHR kao netransparentan i otvoren za zloupotrebu u korist medija naklonjenih Vladi. Dodatno, sufinansiranje javnih medija iz državnog budžeta čini ih podložnijim političkom uticaju.  

Zbog toga je važna preporuka u konačnom izveštaju nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora bila da nezavisnost  javnih servisa treba ojačati obezbeđivanjem dovoljnih i održivih finansijskih sredstava, čime bi se na kraju eliminisala zavisnost javnih servisa od državnog budžeta.

Finansijska zavisnost medijskih javnih servisa u Srbiji od državnog budžeta je velika. Javni servis (RTS i RTV) trebao bi da se izdržava od obavezne TV pretplate koju građani plaćaju i od prihoda iz marketinga, ali to skupa nije dovoljno pa i dalje ostaje zavisnost od državnog i javnih budžeta, što uzrokuje slabljenje uređivačke nezavisnosti.

Kupovina medijske podrške u Srbiji se najčešće ostvaruje kroz medijske konkurse, javne nabavke, komercijalne ugovore odlaganje poreskih obaveza i pozajmice. Novac građana često ide u ruke prorežimskih medija, koji krše etički kodeks.

CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Srbije) više puta u poslednjih par godina objavljivao je podatke o tome kako država upumpava milione evra u privatnu TV Pink koja raspolaže sa nacionalnom  frekvencijom.

Samo od 2014. do juna 2016. godine Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) je dala nešto više od sedam miliona evra kredita firmi Željka Mitrovića Pink International Company, a naknadnih povlašćenih kredita TV Pink je dobijala u u prediodu od 2018. godine do danas, obelodanio je CINS.

Osim što je TV Pink dobila od države najmanje 1,28 milijardi dinara kredita za izvoz, istovremeno je dobila priliku da oko 1,52 milijarde dinara poreskog duga plati na rate.

Slične povlastice imala je i Agencija Tanjug. Čak i u vremenu kada je država zvanično izašla iz vlasništva u njoj, novčani prilivi iz državnog budžeta ili posredno preko budžeta javnih firmi i službi su i dalje stizali.

U nameri da pomogne održivost i produkciju u javnom informisanju onog medijskih sadržaja koji je od javnog interesa, a za koji mediji nemaju finansijsku osnovu ni podršku oglašivača, država je svojevremeno uvela sistem konkursnog sufinansiranja produkcije medijskih projekata od javnog interesa za javno informisanje.

Međutim, državni konkursi na svim nivoima (Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajina i lokalne samouprave) za sufinansiranje medijskih sadržaja postali su uvežbani mehanizam kojim vlast kupuje podršku medija, zaobilazeći pravila igre na slobodnom tržištu i narušavajući osnovna načela transparentnosti.

– Medijski konkurs je namešten za medije bliske SNS – rekao je svojevremeno na konferenciji za novinare Boško Obradović, lider Dveri. On je kao poseban skandal ocenio to što je konkursni novac medijima te godine u Čačku isplaćen tek u oktobru, iako su sredstva za tu namenu planirana u budžetu grada još na početku godine.

Centar za monitoring i aktivizam (CEMA) iz Čačka radio je Analizu projektnog sufinansiranja javnog informisanja od javnog interesa od 2013. do  2018. godine u Čačku. Analiza je bila sastavni deo projekta „Forum za građanski nadzor javnih politika lokalne zajednice, a osnovni cilj tog projekta bio je da se kroz građanski aktivizam obezbedi nadzor nad raspodelom javnih sredstava za sufinansiranje medijskih projekata čiji sadržaji treba da obezbede medijski pluralizam i kvalitetno informisanje građana Čačka.

Šta je rezultat analize i šta su zapravo građani Čačka dobili za svoj budžetski novac, možda najbolje ilustruje jedan od brojnih primera  „opravdanosti  budžeta“ projekta. Za realizaciju projekta „Čačak – privredni stub Srbije“ izdavač lista „Kurir“ dobio je 250.000 dinara.

A šta su dobili građani Čačka?

Dobili su jedan jedini tekst od dva pasusa sa naslovom „Značajna investicija – Grad Čačak podelio 400 auto-sedišta“. I brucošima na studijama žurnalistike jasno je da je u pitanju promašena tema, jer podela auto sedišta za decu svakako nije u domenu „privrednog čuda“ niti „kapitalnih investicija“, konstatuje CEMA u svojoj Analizi.

– Srpska napredna stranka uspela da potpuno obesmisli ideju o projektnom sufinansiranju i da kroz medijske projekte finansira one koji će za nju raditi izbornu kampanju na svim nivoima – kaže Ivan Kovačević iz šabačkih Podrinskih novina.

I tako širom Srbije od Vojvodine na severu, do Vranja na jugu. 

Koalicija za slobodu medija sprovela je opštu analizu konkursnog procesa za dodelu sredstava za sufinansiranje javnog intetesa u medijama kroz deset konkursa  Ministarstva kulture i informisanja u 2021. godini.

Koalicija smatra da celokupan proces dodele sredstava medijima ima ozbiljne nedostatke, da neuređene oblasti otvaraju mogućnost arbitrarnog odlučivanja, umanjuju transparentnost  i ugrožavaju integritet konkursnog sufinansiranja javnog interesa u medijima.

Trenutno niko ne zna ili bar nema predlog, šta bi bila alternativa konceptu konkursnog sufinansiranja produkcije medijskog sadržaja iz budžeta države, Pokrajine, gradova i opština, koji je doživeo totalni fijasko i voljom aktuelne vlasti postao očigledan primer kupovine medijske podrške iz javnih budžeta.

___________________________________________________________________