Arhitektura i građevinarstvo: Kako podići kvalitet života u gradovima

Prostorno planiranje i arhitektura mesta u kojem živimo umnogome utiču na naše raspoloženje, naša osećanja, način na koji organizujemo i provodimo vreme, pa i na naše zdravlje i sveukupni kvalitet života.

Šta tačno predstavlja kvalitet života? Kako se on meri? Kakav je kvalitet života u našim gradovima i kako ga poboljšati? Na ovo i još mnoga druga pitanja odgovorili smo u ovom tekstu.

Čistije urbane oblasti koje su samoodržive

Na kvalitet života u gradu utiče stopa naseljenosti stambenog prostora, bezbednost, čista i zdrava životna sredina, zaposlenje, ekonomski status, kao i mogućnost korišćenja svih neophodnih institucija i usluga poput zdravstva, školstva i sl. Osim toga, značajno je i vreme provedeno u saobraćaju i dostupnost sadržaja koji služe za zabavu, razonodu, sport, rekreaciju, umetnost i kulturu. Analizom svih ovih parametara može se utvrditi kakav je kvalitet života u datom gradu.

Kada govorimo o promišljanju gradskih prostora i novih urbanističkih planova u našoj prestonici, ono što bi svakako moglo podići kvalitet života u gradu jeste gradnja zgrada i čitavih četvrti koje su samoodržive i u skladu sa zaštitom životne sredine. Tu mislimo na energetski efikasne zgrade koje racionalno koriste vodu i prenamenjuju je, koje imaju mogućnost reciklaže smeća, koje koriste sunčevu energiju uz pomoć solarnih panela i solarnih kolektora i koriste pametnu tehnologiju za uštedu resursa.

Prostori koji unapređuju socijalnu povezanost

Slobodno vreme ima veliki uticaj na sreću i zadovoljstvo, a česte društvene interakcije imaju veze sa boljim zdravljem, ali i postojanjem nekoga na koga se možemo osloniti i dobiti pomoć i podršku, a utiču i na lakše pronalaženje posla. Osim toga, stepen uključenosti i kvaliteta socijalnih interakcija može se čak odraziti i na karakteristike najbližeg životnog okruženja (npr. smanjenje stope nasilja i kriminala).

Urbanistička rešenja koja podstiču bolju društvenu povezanost treba da imaju za cilj da privuku stanovnike različitih uzrasta, kao i da posmatrajući trenutno stanje predvide kakvi sadržaji i aktivnosti nedostaju građanima. Multifunkcionalni javni prostori koji su prijatni i povećavaju osećaj pripadnosti utiču na povezanije lokalno stanovništvo i sigurnije okruženje. Parkovi, trgovi i mesta uz rečnu obalu koja posetiocima obezbeđuju mogućnost relaksacije, rekreacije i edukacije o prirodnom okruženju ponudili bi građanima i formu i sadržaj.

Bezbedniji i inkluzivniji prostori

Kvalitet života u jednom gradu i uređenost jedne sredine ogleda se i u njenom odnosu prema najosetljivijim članovima zajednice. U tom smislu rad, stanovanje, saobraćaj i rekreacija neke su od osnovnih funkcija životnog prostora. Bez ovih funkcija, kao i bez omogućenog prava na slobodno kretanje nemoguće je zamisliti dostajanstven život.

Stoga je potrebno imati na umu i osobe sa invaliditetom kada osmišljavamo gradske prostore i povećati dostupnost tih prostora. Ova stavka svakako ima veze i sa pristupačnosti saobraćaja i mapiranjem institucija koje nisu dostupne gluvim i slepim osobama kao i osobama koje koriste invalidska kolica i rešavanjem ovog problema. Inovativna i praktična rešenja kakva se već godinama primenjuju u svetu dovela bi do kreiranja bezbednih prostora podjednako dostupnih svima tako što bi se sprovele odgovarajuće saobraćajne, urbanističke i arhitektonske mere. Ovo ujedno znači i podizanje kvaliteat života za sve nas.

Skratiti vreme utrošeno u putovanju na posao

Kvalitet života ujedno je skup životnih uslova koji se mogu proceniti sa aspekta zadovoljenja različitih ljudskih potreba. Prepreka ka zadovoljenju čovekovih potreba u gradu mogu biti i razni komunalni problemi, kao i manjak slobodnog vremena jer je ono potrošeno u saobraćajnim gužvama pri odlasku na posao i obavljanju raznih obaveza po gradu.

Da bi srpska prestonica bila poželjnije mesto za život, njeni stanovnici najpre ističu da bi se trebalo pozabaviti problemom saobraćajne gužve. Postoje razni predlozi kako da se Beograd reši saobraćajne gužve i kako da se to vreme koje žitelji našeg glavnog grada utroše u saobraćaju skrati. Nove obilaznice, mostovi i tuneli neki su od većih projekata, a popularizacija bicikla i s tim u vezi izgradnja bolje biciklističke infrastrukture imala bi dalekosežnije efekte. Ako bi se, po uzoru na mnoge svetske gradove u Beogradu i drugim našim gradovima svuda lako i brzo moglo stići biciklom, rasteretile bi se saobraćajnice, a sve to bi uticalo i da imamo zdravije i aktivnije stanovništvo.

Iz svega ovoga izvodi se zaključak da su neophodna efikasna urbanistička rešenja i pametno planiranje da bi se grad izborio sa velikom gustinom naseljenosti, imao adekvatnu mrežu komunalne infrastrukture i racionalno koristio resurse, obezbedio svojim stanovnicima adekvatne sadržaje i omogućio im kvalitetno provođenje vremena obraćajući pažnju i na količinu i na kvalitet slobodnog vremena.

 PR tekst

_________________________________________________________________________