Počelo je 2014.

Počelo je 2014. godine, ili neku godinu ranije, kada su neki projektant, neki urbanista i neka lokalna vlast osmislili kako da bude uređen prostor ispred tzv. Lučne zgrade. Nešto što je trebalo da bude ulazna uličica za pristup ne samo ulazima za stanare već i za dovoz robe u brojne prodavnice u prizemlju, izrodilo se u bruku i sramotu.

U primer aljkavosti i neznanja, ali i tvrdoglavosti i ubeđenja da si najpametniji samo zato što si sticajem okolnosti postao neko i nešto ko se pita i ko može da troši pare iz budžeta grada bez da ga iko pita – šta to radiš majstore. I naravno bez bojazni da će nekad za to što radi i odgovarati.

Te 2014. godine objavili smo tekst „Slika i prilika fušeraja“ u kome smo svedočili o tome koliko loše je urađena skupo plaćena rekonstrukcija.

Sledeći tekst „Kocka, kocka, kockica“ na istu temu rekonstrukcije pristupne saobraćajnice ispred Lučne zgrade objavili smo 2017. godine, tri godine kasnije, kada se sve radilo ponovo.

A onda godinu dana kasnije u junu 2018. godine opet novi tekst „Igrarije sa parama poreskih obveznika“ o novom trošenju novca poreskih obveznika za ništa, za novi fušeraj, jer evo kako taj prostor izgleda danas.

Koliko puta će novac Čačana iz budžeta grada biti bacan na nefunkcionalno pokockavanje prostora, što očigledno nije ni korisno ni održivo rešenje. Problem koji bi učenici srednje Tehničke ili Građevinske škole mogli da reše tokom velikog odmora, neko sa fakultetskom diplomom ne uspeva da reši već punih sedam godina.

Ne ume ili neće ili namera i nije da se pronađe funkcionalno rešenje, nego da se svako malo uzima novac iz budžeta.

_________________________________________________________________________