A reciklaža samo fercera

Najzad se završio i istorijski “dijalog” o izbornim uslovima srbistanske vlasti i opozicije uz posredovanje jevropskih parlamentaraca. Samo ni ovog puta do ušiju javnosti, nisu doprli detalji razgovora između srbistanskih opozicionara i Jevropljana. Stoga se i ovog puta nameće nepoznanica da li su Jevropljani pokušali da Đilasa, Jeremića, Lutovca i ostalih dobiju odgovor na pitanje koje bi im postavio i onaj deo Srbistanaca kojima vrane nisu popile mozak, a Pink, Hepi i slični mediji nisu izbrisali pamćenje.

Zbog čega kada su bili vlast nisu promenili zakone i unapredili izborne uslove. Nisu li možda nedelanje i licemerje današnjih ljutih opozicionara temelji koje je gospodar Vučić samo nadogradio  i “usavršio”.

Istovremeno, malo – malo pa neko od ljutih opozicionara srbistanskih “iskoči” u javnost sa bajkom o post nazadnjačkoj lustraciji, zaboravljajući da je mnogima, posle petooktobarskih personalnih promena, bitnije ne šta neko govori i obećava, već ko to govori. Drugim rečima, kada beskompromisnu lustraciju, po ugledu na onu koja je sprovedena u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, najavi nekadašnji član Predsedništva i poslanik DSS, najvećeg kočničara reformi u post petooktobarskom Srbistanu, onda se logično nameće pitanje šta ga je sprečavalo da se kao neko od profesionalnog integriteta barem usprotivi tome da DOS umesto očekivane lustracije Srbistancma uvali veronauku. Da Rade Marković i Nebojša Pavković, zahvaljujući milosti Vojislava neobaveštenog ostanu dovoljno dugo na funkcijama kako bi sklonili ili uništili dokaze koji bi predstavnike bivše vlasti spakovali na dugogodišnje robije?

Čačani bi voleli da iz usta nekog uvaženog funkcionera Narodne stranke čuju da li će se lustracija, odnosno zabrana bilo kakvog javnog rada, odnositi i na reciklirane nazadnjačke funkcionere i ugledne članove. Na one što su svojevremeno na ružan pomen gospodara Vučića bili spremni da čupaju jezik, a danas uču i buču u narodnjačkim dresovima protiv dojučerašnjeg vođe, što svakom iole normalnom para i uši i mozak. Čini se ipak da se tako nešto neće desiti, budući da se Narodna stranka, sudeći na osnovu čačanskog primera, polako ali sigurno pretvara u postrojenje za političku recikllažu.

Pa posle neko još ima obraza da kaže kako je reciklaža u Srbistanu zanemarena.

Neizvesno je da li će deo opozicije i ovog puta bojkotovati izbore, ali je krajnje izvesno je da će ih bojkotovati svi što im srbistanska politička reciklaža izaziva neopisivo gađenje i mučninu. Oni kojima nije cilj da umesto gospodara Vučića i nazadne družine na bilo koji nivo vlasti zasednu reciklirani nazadnjaci, već da i Srbistancima posle toliko decenija obećavanja i nadanja “dogode” istinske korenite društvene promene.

Samo čini se da srbistansku ljutu opoziciju ne tangira činjenica broj onih što iz izbora u izbore odbijaju da učestvuju u igrokazu između Kurte i Murte nije nimalo zanemarljiv broj. Odnosno da je bez velike izlaznosti teško očekivati da ćemo u dogledno vreme gospodaru Vučiću i njegovoj nazadnoj družini videti leđa.

Ali šta da se radi!  Tako stvari decenijama ferceraju u Srbistanu bez da se neko zbog toga preterano uzbuđuje i sekira.