Pandorina kutija

Srbija je još jednom dokazala da je deo savremenog sveta. Pa, zamislite kako bi se jadno osećali ovdašnji zvaničnici i kontroverzni biznismeni da 600 novinara Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara iz čitavog sveta, za dve godine u skoro 12 miliona dokumenata (Pandorinih papira), među nekoliko stotina milionera i milijardera nisu pronašli baš nikoga iz Srbije? Srećom, ispostavilo se da nismo vaš svi sirotinja raja, i da legalna primanja, po pravilu ne veća od 1.000 evra mesečno, nisu nepremostiva prepreka da se stekne bogatstvo vredno i – više miliona evra. Кud ćeš bolji dokaz da i mali prihodi mogu da generišu veliko bogatstvo?

U globalnom nadmetanju ko će bolje sakriti tragove – u žestokoj konkurenciji sa češkim i pakistanskim premijerom, jordanskim kraljem, predsednicima Azerbejdžana i Crne Gore, bivšim britanskim premijerom (i savetnikom predsednika Srbije), brojnim gradonačelnicima, ministrima, poznatim ličnostima iz sveta politike, biznisa, šou-biznisa i sporta – boje Srbije osvetlali su, bar za sada, aktuelni ministar finansija Siniša Mali i bivši direktor JP Elektromreža Srbije i kum predsednika Srbije Nikola Petrović. Spisak ovdašnjih ljubitelja ofšor kompanija izgleda nije konačan i od КRIК-a se očekuje da uskoro predstavi i nove zvezde u usponu, a možda podseti i na neke „zaboravljene asove“, koji su preko razgranate mreže posrednika registrovali firme po dalekim poreskim rajevima, nastojeći da od zajedljive domaće javnosti (suprotno izreci – daleko od očiju, daleko od srca), ali i državnih, pre svega poreskih organa, sakriju bar delove svog biznisa i imovine.

Obuzet brigom da otkrije u kojim sve poreskim rajevima račune imaju pripadnici bivše lopovske vlasti, Mali je izgleda prevideo da je i sam bio vlasnik dve ofšor kompanije. Tako bar piše КRIК, pozivajući se na dokumente, procurile iz agencije za osnivanje ofšor firmi Trident Trust, čiji je Mali navodno bio klijent. To je ponovo u orbitu lansiralo priču КRIК-a o 24 apartmana na bugarskom primorju, vredna oko pet miliona evra. Mali to i dalje negira, ali bi osnovni red bio da nadležni krenu tragom novih dokaza i provere optužbe na račun čoveka od najvećeg poverenja predsednika Srbije, čiji je jedan telefonski poziv ministru finansija dovoljan da se istog trenutka, bez Vlade i Skupštine, napravi rebalans budžeta i da se, umesto za neke druge namene, iz državne kase obezbedi 20, 50, 100 ili koliko treba miliona evra za neki put, gasovod, vodovod, dalekovod…

S obzirom na to da su u Srbiji sve dosadašnje afere rešavane tako što su otvarane nove, još veće, dok stare ne prekriju snjegovi, ruzmarin i šaš, male su šanse da će se, bez obzira na to koliko procurili dokumenti bili pouzdani, neko od nadležnih usuditi da detaljnije zaviri u Pandorine papire i time otvori Pandorinu kutiju, iz koje bi na površinu isplivala istina da pojedinci sa ovih prostora raspolažu sa ogromnom imovinom, čije poreklo ne mogu da dokažu. Uostalom, da su hteli da se to zna, ne bi je ni skrivali, otvarajući ofšor firme po hiljadama kilometara udaljenim poreskim rajevima.

Premijerka Ana Brnabić kaže da „nije upućena“ u najnovije papire. Ma, u redu, i to je bolje nego da je rekla da je impresionirana što joj se jedan od najvažnijih članova njenog (hm, da li baš njenog) kabineta nalazi u zaista probranom društvu. Ili – pa šta hoćete, zar bi nam bilo bolje da ministra finansija pas nema za šta da ujede? Ovako, kao neko ko ne mora da vodi računa kako će s mizernom ministarskom platom da skrpi kraj s krajem od prvog po poslednjeg dana u mesecu, može znanje i energiju da usmeri u stabilizaciju javnih finansija i ekonomski prosperitet zemlje.

„Zamolio bih one koji se bave tom temom samo da prestanu da lažu, jer to što rade nema nikakvog smisla. Tako mogu da kažu da imam 240 stanova, ili 2.400 stanova, nikakve razlike nema“, poručuje Mali i dodaje da tu „prava tema nisu 24 stana, već zašto ne mogu da dođu do računa Aleksandra Vučića, kojih naravno nema“.

U Pandorinim papirima nema Vučića. Ima, doduše, njegovog kuma. КRIК je objavio da je Nikola Petrović, dok je bio direktor JP Elektromreža Srbije, bio vlasnik ofšor kompanije Arkshore International na Britanskim Devičanskim Ostrvima, koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, iako je po zakonu bio dužan to da uradi. Eh, samo kad bi još u ovoj zemlji neko poštovao zakone.