Предата иницијатива за улицу Николе Нике Стојића у Гучи

Удружење Наше Драгачево и Удружење самоуких сликaра и вајара Драгачева из Гуче, покренули су иницијативу да једна улица у Гучи добије име по Николи Ники Стојићу некадашњим професором и директором Основне школе у Гучи, касније директор Дома културе и једним од оснивача Сабора трубача у Гучи и великим културним прегаоцем у Драгачеву. 

Тим поводом поменута удружења су издала саопштење у коме се каже: 

Никола Ника Стојић

На дан када је пре 60. година, о Покрову пресвете Богородице, 14.10.1961. године,  у порти Храма Светог Архангела Гаврила у Гучи одржан први Драгачевски сабор трубача и данас када се поводом тог великог јубилеја одржава омаж великану Драгачева Ники Николи Сојићу (04.02.1930. – 04.12.2020), једном од покретача Сабора,  као његови сарадници и поштоваоци  заједно смо  учинили оно што нам је налагала савест, осећај захвалности, поштовања и  дужности према великом сину Драгачева, нашем  Ники Николи Стојићу.

Сакупили смо готово 400  потписа пријатеља, ученика, суграђана, сарадника и поштовалаца Нике   Николе Сојића и те потписе предали на писарници Среског Начелства у Гучи (данас Општинска управа Лучани), зграде опред којим се још као дечак играо 30-их година прошлог века и која му је целога живота била у видокругу, како би Иницијатива коју смо покренули, да се по Никином имену  назове једна улица у центру Гуче, (део данашње улице Богдана Капелана)  доспела пред одборнике  Скупштину општине Лучани на даље одлучивање.

 Први потписник ове иницијативе је познати драгачевски књижевник, истраживач и сликар Јовиша Славковић, најбољи пријатељ и дугогодишњи најближи сарадник почившег Нике Стојића.

Ника Стојић рођен је 04. фебруара 1930. године у Гучи, од оца солунца Драгољуба, и мајке Станојле (рођ. Бугарчић). Основну школу завршио је у родној Гучи, а Гимназију у Чачку, преживљавајући ратне страхоте и нацистичку окупацију. Студије српског језика и књижевнoсти завршио је на београдском универзитету. Радни век проводи у Гучи као професор и директор у Основној школи у Гучи, те као директор Дома културе у Гучи. Са неколицином културним прегалаца, као млад интелектуалац покреће далеке 1961. године манифестацију Драгачевски Сабор трубача у Гучи. Био је изузетно плодан аутор, који је потписао преко 70 књига поезије, прича, монографија, лексикона, а као сарадник писао је за десетина часописа и новина, те рецензија за друге ауторе.  Поред књижевности бавио се склуптуром и вајањем. Признат и поштован широм Србије и бивше Југославије, а вољен од својих комшија Гучанa и свих Драгачеваца.

Један је од оснивача Културно-просветне заједнице Драгачева, Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева и Еколошког Друштва Драгачева. Добитник је великог броја друштвених признања, међу којима се посебно истиче Вукова награда.Био је ожењен Станиславом (рођ. Панајотовић), професором биологије, са којом има ћерку Радмилу. Преминуо је 04.12.2020. године.

Сматрамо да је ово само један од начина да се Гуча и Драгачево одуже на достојан начин свом великану који је цео свој живот и стваралаштво посветио родном крају и чије непроазно дело живи вечно.

Захваљујемо се искрено и од срца, у име наших удружења, свим људума који су својим потписом подржали ову  Иницијативу, а коју су  покренули и спровели Удружење „Наше Драгачево“и  Удружења Самоуких сликара и вајара Драгачева из Гуче.

Посебна захвалност на учешћу у овој акцији колективу Основне школе у Гучи, предвођених директором школе госпођом Драгицом Дојчиновић.

Надамо се да ће одборници Скупштине општине Лучани имати разумевања за поднету Иницијативу и исту брзо усвојити.

Данас  се у Гучи, поред парастоса у цркви,  у организацији Културно-просветне заједницен Драгачева, чији је председник био,  одржава и пригодан програм – својеврстан  омаж Ники Николи Стојићу, на дан када је пре 60. година започео са одржавањем Драгачевски Сабор трубача 14.10.1961. чији је Ника Стојић био један од организатора-оснивача, кроз рад тадашње Културно-просветне заједнице Гуче.

Удружење „Наше Драгачево“ у сарадњи са потомцима великог народног добротвора Андрије Протића (1869-1945) и ФК „Драгачево“, ускоро покреће сличну инцијативу за улицу и  за овог великана из прошлости Драгачева.

_____________________________________________________________________________