Зашто су тротоари небезбедни за наше школарце?

Већ непристојно дуг временски период (барем шест месеци) због разноразних обавеза сам заборављао да надлежним службама пријавим проблем у улици Цара Душана (део од кафеа Монтана ка Техничкој школи), конкретно: металну ограду Института за воћарство која је надомак тротоара на том потезу.

Наиме, поменута ограда се већ неколико година криви, нагиње лево и десно, речју: распада наочиглед пролазника. Пошто је веома тешко речима описати ову дефиницију грађевинског неуспеха, поштованим суграђанима и осталима који прате портал Озон Пресс уз овај текст достављам и неколико фотографија – оне говоре више од хиљаду речи.

Елем, поменута ограда је при врху на два места изваљена ка тротоару (тачно у висини главе одрасле особе) што при лошој видљивости представља непосредну опасност за пешаке, а статика земљишта је лоша па је асфалт тротоара при огради Института еродирао заједно са земљом и направио огромне рупчаге које зјапе на неколико места.  Просто је невероватно да већ неколико година ова ограда и такав тротоар опстају у таквом стању, па сваки пут кад прођем туда помислим како је то катастрофа која чека да се деси. А онда се и десила. Пред мојим очима.

12. октобра, нешто после 17ч, ишао сам од кафеа Монтана ка Техничкој школи, и на тридесетак метара од мене, на тротоару, угледам девојчицу која се тротоаром кретала ка мени, како буквално пропада кроз тротоар и не могавши да помери ногу која се заглавила испод ограде, беспомоћно остаје у лежећем положају. Срећа да сам наишао, па сам јој рекао да се смири, јер сам видео да је – срећом! – носила дебље зимске чизмице које су спречиле да назубљена жица удно ограде пробије обућу и теже је повреди. Проклизавање је било толико незгодно да сам на том месту једва могао да мало померим доњи део ограде да девојчица извуче ногу из незгодног положаја, а приликом извлачења десног стопала жица јој је пробила предњи део чизмице. На срећу, барем колико сам видео, није било уганућа ноге и девојчица је наставила даље.

Немар и јавашлук опасни по пешаке. Ограда и тротоар реновирани пре пар година, а као да ништа није урађено. Ограда се накривила и видно је оштећена, а асфалт на тротоару већ испуцао и окрунио се

У ретроспективи, жао ми је што нисам одмах фотографисао заглављено стопало испод ограде, јер би уз тај доказ и изјаву сведока одговорни били дужни да оштећеној исплате новац на име уништене обуће, а богами и претрпљеног страха. Међутим, оваква ситуација ми се десила први пут у животу (а и девојчици није било свеједно, премда је задржала присебност), па у таквим стресним ситуацијама иксан сметне с ума поједине ствари техничке природе.

С ума сам, дакле, већ неколико пута сметнуо да пријавим ову ограду у распадању, па се невоља, ето, догодила пред мојим очима и зато овом приликом јавно желим да прекорим себе због неблаговременог реаговања у смислу пријаве дугогодишњег проблема надлежнима (обавезе, послови итд. су никакво оправдање), а на своје суграђане апелујем да сличне проблеме пријаве надлежним службама да се овакве ствари не би дешавале: пријавите Градском зеленилу гране дрвећа које су се спустиле ка улици па вам сметају док возите бицикл, пријавите ЈКП Комуналац кад приметите да контејнери нису правилно постављени у позицију већ практично цели стоје на улици, пријавите Саобраћајној полицији бахатог возача који је паркирањем блокирао комплетан тротоар па мајка с дететом у колицима мора да с тротоара излази на прометну улицу да би заобишла аутомобил… Не дозволимо да такве и сличне ситуације доведу до, не дај Боже, фаталних исхода.

Пола града нам се распада пред очима, а ми јуримо, журимо, чекамо да неко други заврши посао… Поштовани суграђани, ми смо тај неко. Шта чекамо?

Никола Оцокољић

__________________________________________________________________