Korona virus i vakcinacija: „Skepticizam začinjen strahom” – zašto Bugarska i Rumunija imaju najnižu stopu imunizacije u EU

Petak je veče, a 26-godišnji Uroš Vasilev šeta ulicama centra Sofije duž glomaznih, ali niskih zgrada komunističke arhitekture i poslovnih objekata u staklu koje vrište na novogradnju.

Ovaj momak iz Srbije već nekoliko godina živi i radi u glavnom gradu Bugarske, a na putu je da se nađe sa prijateljima sa kojima ide u izlazak.

„Stižemo do bara i saznajemo da je ulaz zabranjen svima koji nemaju negativan antigenski test ili potvrdu o vakcinaciji“, prepričava Uroš događaj od vikenda za BBC na srpskom.

Pošto nemaju svi iz društva potvrde, kreću ka jednom od punktova za testiranje i vakcinaciju, koji su nedavno otvoreni na nekoliko lokacija u Sofiji.

Zatiču „ogroman red“.

„Tu je bilo mnogo tinejdžera koji bi radije čekali nego išli kući i čujem dosta komentara tipa: ‘Izgleda da ćemo morati da se vakcinišemo, ovo čekanje nema smisla'“, kaže Uroš koji je već primio dve doze.

Tako izgleda najnoviji pokušaj vlasti u Bugarskoj da podignu stopu vakcinacije u zemlji sa najgorom statistikom u Evropskoj uniji (EU), gde je obe doze primilo samo 20 odsto od 6,9 miliona stanovnika.

Zato je Bugarska zajedno sa Rumunijom, koja ima manje od 30 odsto vakcinisanih među 19,2 miliona građana, u značajnom zaostatku za tempom vakcinacije na nivou EU, gde je obe doze primilo više od 70 odsto stanovnika.

• Jedan dan sa kovid propusnicom u Italiji – „život više nije isti“
• Zašto više od 50 zemalja ima mali broj vakcinisanih protiv kovida Jedan dan sa kovid propusnicom u Parizu
• „I dalje nema ljubljenja“ – život u Portugalu, zemlji sa najviše vakcinisanih protiv Kovida-19

Osim pandemije, istočne članice EU ove jeseni potresa i politička kriza – Bugarska je na pragu trećih parlamentarnih izbora u samo godinu dana zato što partije već dvaput nisu uspele da se dogovore oko raspodele vlasti, dok je rumunska vlada u turbulentnom procesu formiranja.

„Narod nema poverenja ni u institucije, ni u zdravstveni sistem“, kaže rumunski novinar Dragoš Patraru za BBC na srpskom.

U Rumuniji je do sada zaraženo 1,48 miliona ljudi, a preminulo više od 42.000.

Bugarska je od početka pandemije registrovala više od 550.000 slučajeva, dok je život izgubilo više od 22.500 ljudi.

„Strah od svega što ima veze sa pandemijom“ – novi talas kovida u Bugarskoj

Ove jeseni Bugarskom hara novi talas pandemije, a samo u poslednjih nedelju dana u proseku je beleženo po 2.800 novih slučajeva dnevno, podaci su Instituta Džons Hopkins.

Prethodni talas, koji je zemlju pogodio na proleće, bio je „izuzetno težak“, priseća se specijalistkinja imunilogije, doktorka Diana Hristova.

Tada je radila na kovid odeljenju Aleksandrovske bolnice u Sofiji.

„Osećala sam se kao da smo u ratnom stanju – većini naših pacijenata bila je potrebna intenzivna nega i nisu bili vakcinisani“, kaže Hristova za BBC na srpskom.

Doktorka ističe da Bugarska već decenijama ima plan vakcinacije i da sve do pandemije korona virusa „nije bilo problema“.

Međutim, podseća, proces vakcinacije protiv Kovida-19 protiče sa tom razlikom što je potrebno potpisati formular o pristanku.

„To je zbunilo mnoge ljude, pa svoje lekare pitaju šta da rade“, navodi.

• Kako funkcioniše „vakcina turizam“ u Srbiji – objašnjenje stiže iz Rusije
• Vuk Jeremić: „’Vakcinska diplomatija’ – polje rivaliteta Kine i Zapada“
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji

Hristova ocenjuje da „građani imaju poverenje u lekare“, ali da se glas struke „ne čuje dovoljno glasno“.

„Kampanja je takva da se ljudima od početka uteruje strah i moj utisak je da su uplašeni svega što ima veze sa pandemijom – od zaraze do vakcinacije“, navodi.

Zato smatra da je potrebno da se u kampanju uključe „psiholozi i psihijatri“.

„Ljudima je potrebna pomoć da savladaju taj strah“, kaže Hristova.

Zbog velikog broja zaraženih i preminulih poslednjih nedelja, vlasti u Bugarskoj su odlučile da uvedu kovid propusnice za ulazak u mnoga zatvorena mesta.

Ministar zdravlja Stojčo Kacarov rekao je da nova digitalna ili papirna zdravstvena propusnica potvrđuje da je neko vakcinisan, da se nedavno oporavio od Kovida-19 ili da je testiran negativno na virus.

„Broj inficiranih raste, broj umrlih takođe raste što nas primorava da donesemo dodatne mere“, rekao je on.

Upozorio je da će mesta koja ne poštuju pravila biti zatvorena.

Bugarska koja ima sedam miliona stanovnika u utorak je prijavila 4.979 novih slučajeva zaraze i 214 umrlih, a dnevni broj inficiranih stalno raste od početka septembra.

Prema zvaničnim podacima, Bugarska je u poslednje dve nedelje imala najvišu stopu smrtnosti od korona virusa među zemljama EU.

Zašto je stopa vakcinacije u Bugarskoj niska

Analiza, Cvetelina Sokolova, novinarka iz Sofije

Bugarsko društvo je podeljeno – polovina kaže da su se već vakcinisali ili planiraju, a polovina nije vakcinisana niti im to pada na pamet.

Poslednja anketa agencije za istraživanje javnog mnjenja Galup internešenl (Gallup International), sugeriše da je oko 20 odsto Bugara primilo obe doze, a 20 kaže da namerava da se vakciniše.

Međutim, 45 odsto ne planira da primi vakcinu protiv Kovida-19.

Reč je uglavnom o mladim ljudima i predstavnici marginalizovanih manjinskih grupa.

Dosadašnje mere u Bugarskoj nisu bile stroge kao u nekim drugim zemljama Evropske unije.

Prethodna vlada, koja je vodila zemlju tokom prva tri talasa pandemije, kritikovana je da su mere bile proizvoljne i da su se nepredvidivo menjale od blažih u veoma stroge.

Aktuelnu prelaznu vladu kritikuju da okleva sa uvođenjem mera, kao i za loše vođenje procesa vakcinacije.

Od početka septembra, vlasti u Bugarskoj postepeno uvode nove mere – radno vreme ugostiteljskih objekata je skraćeno zbog čega su ugostitelji protestovali, sportski događaji održavaju se bez publike, nošenje maski u zatvorenom prostoru i gradskom prevozu je obavezno.

„Po metrou i tržnim centrima patroliraju policajci koji proveravaju da li građani nose maske“, kaže Uroš Vasilev.

Dodaje da „kruže teorije zavere o vakcinama“, što je slučaj u mnogim zemljama.

Primećuje i da u Bugarskoj nema političkih partija koje šalju radikalne antivakserske poruke, ali nema ni odlučnog poziva na vakcinaciju.

„Generano gledano, postoji skepticizam prema institucijama začinjen strahom od vakcina“, kaže Uroš.

„Vakcinacija je podelila mnoge porodice“ – zašto Rumuni nisu baš ubeđeni da treba da se vakcinišu

Oktobar u Bukureštu počeo je protestima – hiljade ljudi izašlo je na ulice, buneći se zbog novih mera u prestonici kao što su policijski čas za nevakcinisane i obavezno nošenje maski na otvorenom.

„Verujem u Boga, a ne u Kovid“, spisalo je na jednom od transparenata koji su se pre dve nedelje mogli videti među mnoštvom rumunskih zastava na Trgu pobede.

Skup je organizovala desničarska partija Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Od početka jeseni, broj novozaraženih u Rumuniji raste, a zemlja prolazi kroz situacija je „najteži trenutak pandemije“– prosek za poslednju sedmicu je 14.300 novih slučajeva dnevno, podaci su Instituta Džons Hopkins.

U utorak, 19. oktobra, zabeležen je novi rekordan broj novozaraženih u jednom danu – 18.863, najviše od početka pandemije.

„Rumunija još nije dostigla pik četvrtog talasa, nije čak no zaravnala krivu“, rekao je ministar zdravlja Seke Atila.

Već više od mesec dana, na snazi je vanredno stanje.

Rumunija ima nešto više vakcinisanih nego Bugarska, ali i dalje je daleko od ciljanih 70 odsto – obe doze primilo je tek 5,6 miliona ljudi, što je manje od trećine stanovništva.

• U Rumuniji i Drakula u kampanji za vakcinaciju protiv Kovida-19
• Zašto neki ljudi ne žele da se vakcinišu protiv Kovida-19
• „Ne, vakcine vas neće pretvoriti u zombije“

Otpor je veći među starijima, a pitanje vakcinacije „podelilo je mnoge porodice“, kaže 29-godišnji Ovidiju Kondurače koji živi u Bukureštu.

„Mnogi moji prijatelji su se vakcinisali, ali roditelje nikako ne mogu da ubedim“, kaže.

„Vakcinu sam primio zbog zdravlja, da bi mogao da se družim i putujem“, priča Ovidiju za BBC na srpskom.

Odluka da se vakciniše razlog je i što se Razvan Bukur, novinar iz Bukurešta, danas oseća kao „crna ovca u porodici“.

„Mesecima bezuspešno pokušavam da ubedim najbliže da se i oni vakcinišu.

„Oni su u strahu zbog lažnih vesti da vakcina može da izazove sterilitet i oslabi imunitet“, kaže Razvan koji je nedavno primio i treću dozu.

Dodaje da širenju straha doprinose i „pojedini istaknuti političari“.

Na primer, senatorka Diana Sosoaka, članica partije AUR, već mesecima privlači pažnju medija Fejsbuk postovima u kojima govori protiv vakcinacije i kritikuje uvođenje mera.

Poznati rumunski novinar Dragoš Patraru nedavno je, protiv svoje volje, iskorišćen kao primer u jednoj od antivakcinaških kampanja jer se razboleo od kovida pošto je primio dve doze vakcine.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=4547848685237756&set=a.113229305366405

„To što sam se razboleo ne dokazuje da vakcine nisu efikasne – stručnjaci kažu da vakcina štiti od težeg oblika bolesti, ali ne i da se ne možete razboleti“, kaže Patraru koji se ovih dana oporavlja kod kuće.

Ativakcinaši u Rumuniji su glasni, kažu sagovornici BBC-ja, a kampanja promovisanja vakcinacije koju predvode vlasti nedovoljno ubedljiva.

„Od političara sam očekivao više – govore da je vakcinacija dobra, da je okej vakcinisati se, ali te poruke nisu dovoljno jake i kampanja nije uspešna“, ističe Razvan.

Šest razloga zašto građani Rumunije zaziru od vakcina

Analiza, Dragoš Patraru, novinar iz Bukurešta

1. Manjak poverenja u vlasti i zdravstveni sistem.

Imamo mnoge primere lekara koji su odbili da se vakcinišu, kao i brojne profesore koji ne žele da prime vakcinu.

2. Političke porukekoje ne ističu važnost vakcinacije.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis je u junu rekao da smo pobedili pandemiju, a premijer Florin Čitu je u avgustu izjavio da će četvrti talas biti lakši nego treći, pa ljudi smatraju da nema potrebe da prime vakcinu.

3. Manjak transparentnosti u donošenju odluka o merama.

Sve odluke donosi grupa „stručnjaka“ kojima građani ne vide lice.

4. Medijsko izveštavanje o antivakcinašima.

Mediji su mnogo prostora dali antivakcinašima i ekstremistima, koristeći to za manipulaciju.

5. Poruke crkve.

Religija ima veliki značaj za rumunsko društvo, a ima mnogo primera da su sveštenici vernicima savetovali da ne primaju vakcinu.

6. Obrazovanost građana.

Istraživanja pokazuju da je 50 odsto Rumuna funkcionalno nepismeno, što znači da umeju da čitaju, ali ne razumeju napisano.

Vlasti su početkom oktobra pooštrile mere, pa je radno vreme prodavnica skraćeno, a u restorane, kafića, pozorišta i bioskope može se samo sa kovid propusnicama.

Medicinski stručnjaci su prošle nedelje zatražili da se u Rumuniji zatvori sve osim vrtića, crkava, frizerskih salona, radnji i pumpi, što vlasti nisu prihvatile.

U Bukureštu su maske obavezne na ulicama, a Razvan kaže da stanovnici poštuju mere.

Stanovnici glavnog grada strahovali su od uvođenja još jednog karantina, sličnog onom sa početka pandemije, kada su živeli pod policijskim časom baš kao i stanovnici Srbije.

„Bilo je užasno i ne bih voleo da se to ponovi“, iskren je Razvan.

Za sada neće biti karantina u prestonici – Komitet za vanredne situacije je prošle nedelje odbio predlog Nacionalnog instituta za javno zdravlje da se ova mera uvede.

„Disciplina postoji od početka pandemije“, ističe.

• Da li su vakcine delotvorne protiv novih sojeva korona virusa
• Da li možete da prenesete Kovid-19 ako ste vakcinisani
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora

U manjim gradovima, situacija je nešto relaksiranija.

Ulice Sibinja, grada u Transilvaniji od oko 155.000 stanovnika, gde sa porodicom živi Karmen Kiridis, ovih dana su prazne.

Stojeći na prozoru, Karmen vidi kako kiša kvasi gotske krovove, a ljudi pod kišobranima žure kući.

„Ali to je samo zbog lošeg vremena, do pre nekoliko dana život je tekao normalno“, kaže za BBC na srpskom.

Kao i u drugim gradovima u Rumuniji, i ovde je za odlazak u kafiće, restorane, teretane, pozorišta i tržne centre potrebna potvrda o vakcinaciji ili dokaz da ste preležali kovid.

Međutim, kaže Karmen, „organizuju se venčanja i krštenja“.

„U poslednje vreme su nas više puta zvali i na rođendanska slavlja, ali smo odbili“, kaže Karmen.

Škole u Rumuniji i dalje su otvorene, a imaju pravo da same odluče da li će nastavu izvoditi uživo ili preko interneta.

„Vlast nema hrabrosti da prevede đake na onlajn nastavu“, smatra Karmen, majka dvoje dece.

Možda će vas zanimati video: Ne, vakcina protiv Kovida ne sadrži magnet

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk