Светлост Востока (први део)

‘‘Ја сам још студирао, а она је радила.

Ноћу сам јој читао А. Фадејева…“

                Циљ сваке песме треба да буде исти – да човека учини бољим. Како то сликовито, Пеца Поповић, ономад рече: “Песма треба да учини бољим човека који није довољно добар да буде мало бољи“.

       Е па чујте. У мом случају, свака песма групе Идоли успела је на овај или онај начин то да учини. Пре или касније. Брже или спорије.

Њихова музика, која је углавном комбинација џеза, рока и блуза, потпора је дубоким и загонетним речима Владе Дивљана, Зденка Колара, па и Срђана Шапера и Небојше Крстића. Тимски рад, у којем учествују и музичари и немузичари дао је сјајне резултате који су приметни већ на плочи “Пакет аранжман“. Београдски дух, младићи из краја и бунт те педесет и осме (а и нешто раније) генерације продуковали су изванредне песме, а опет све то у изузетно кратком временском интервалу, а у не баш погодно време.

ВИС Идоли био је бенд који је обележио нови талас на простору бивше Југославије. То је бенд који је својим битисањем уздрмао анемичну југословенску рокенрол сцену, потпуно исто као што су то учинили Азра или ЕКВ. Дубоки, несвакидашњи текстови и изванредна музика, са елементима рок, џез и блуз примеса, без устајалих народних мелоса и пастирских нота обележиће рад ове групе. За разлику од велике већине, њих је донекла красила и авангардност.

Идоли су званично формирани 1. марта 1980. године у Београду, где су и имали своју прву пробу. Првобитни састав су чинили: Влада Дивљан (гитара, вокали), Зденко Колар (бас гитара), Божа Јовановић (бубњеви), Срђан Шапер (удараљке, вокали) и Небојша Крстић (удараљке). Драган Папић је био, што би данас рекли PR, а тада нека врста медијског активисте. Састав је врло добро манипулисао медијским простором и даље. На пример, често су себе најављивали под разним именима: Аполони 5 или Идоли плус брадоње, алудирајући на браде које су носили тада Божа Јовановић и Зденко Колар, па једно краће време и Шапер.

После месец дана постојања састав је издао и први сингл за Изглед, са две песме на А страни, “Помоћ, помоћ“ коју је Влада написао као дечак и изванредном“Ретко те виђам са девојкама“:

Ретко те виђам са девојкама,

а виђам те сваки дан.

Ретко те виђам са девојкама,

ипак никад ниси сам.  

Око тебе су дечаци,

фини су, ал’ ипак знај,

гласине се брзо шире,

а кад пукну ту је крај.

“Песму сам смислио 20. јануара 1980. године, када сам још живео код родитеља у малом стану. То вече требало је неки породични пријатељи да нам дођу у госте, па сам, склањајући се из ћошка у ћошак стана, на гитари нешто почео да преплићем и настала је песма. Верзија за сингл који је издао Југотон снимљена је 8. децембра 1980. године, на дан када је убијен Џон Ленон.“

            Влада Дивљан

На Б страни налази се поема “Поклон“ Слободана Шкеровића, а убрзо је уследио и други сингл “Ретко те виђам са девојкама“/“Мальчики“за Југотон. Две верзије песме “Ретко те виђам са девојкама“ су другачије што се тиче аранжмана, док је текст потпуно исти. Продуцент првог сингла је био чувени Енцо Лесић, а другог Горан Бреговић. Како је у то време права еуфорија била око групе Бијело дугме, бенду је добро пало то да им Бреговић буде продуцент. У Суботици, негде крајем 1980. године бенд наступа на фестивалу “Омладина“, где су се састале групе новог таласа из Београда и Загреба. Наступали су са необјављеном песмом “Зашто су данас девојке љуте?“ и добили су награду публике.У горе поменутој песми,  певајући

…рођен  сам деветсто педесет и осме, над Београдом је дувао југо.

помињу своју генерацију и свој град, што ће често на овај или онај начин бити тема њихових песама.

Идоли, заједно са Електричним оргазмом и Шарлом Акробатом,  1981. године учествују на плочи “Пакет аранжман“ са четири своје песме: “Schwule Über Europa“ (срп. Гејеви над Европом) коју си потписали Шапер и Дивљан, затим Владина“Пластика“, те опет Шапер – Дивљан тандем уобличен у песми “Мальчики“, која је већ навелико била позната и последња у низу, Коларова и Владина “Америка.“ Албум је сниман током зиме 1980. године, а издат је наредне године за Југотон.

“Осим талента и посвећености музици, јако важни су људи са којима човек ради и друштво у коме се креће. Сви знамо да смо у друштву неких људи стиснути и мрки, а у друштву неких опуштени, шале иду саме од себе.Врло често то илуструјем песмом “Schwule Über Europa“– да сам у неку другу групу донео ту песму, значи ради се о рок песми на немачком, што је било апсолутни табу у то време, да су то били неки нафурани свирачи, басисти, гитаристи који желе само да покажу шта знају, не би од тога било ништа. Али у Идолима, у тој лудачкој, позитивној, еуфоричној атмосфери тако нешто је било добродошло и одмах смо је урадили.“

                                                                                                                                                                       Влада Дивљан

“Пластика“ је енергична ствар у којој су показали као мало жустрији. Спот за песму “Мальчики“ је био забрањен на телевизији и неким радијским станицама после интервенције совјетске амбасаде која је песму и спот сматрала недоличним:

Пламене зоре буде ме из сна,

фабричка јутра, дим из димњака,

песма се ори, млади радници,

челична јутра –  хитам фабрици.  

Другови моји, радни, весели,

бицикле возе, поносити сви,

другови моји, радни, весели,

победе нове носићемо ми.

Први текст који суосмислили био је: “Какане зоре буде ме из сна, какана јутра, какан сам и ја…“. Вртели су то на проби, па је Влада почео да смишља текст на на руском, који иначе као и немачки, нико у групи није знао, а тежили су да убаце клицу соц-реалистичког набоја. Песма “Америка“ је такође настала на проби. Зденко је имао спреман риф на басу, Божа палице и бубњеве, Влада глас и тако је настала песма. Понављајући “А ја кажем, а ја кажем где је Америка“ као неку мантру, Влада је изражавао своју жељу да посети исту. Био је импресиониран америчком музиком и Џејмсом Брауном (James Joseph Brown, 1933-2006.).

“Пакет аранжман је био помало “нежељено дете“, да не кажем нужно зло, за сва три бенда, на који смо на неки начин морали да пристанемо. Сви снимци су настали у студију покојног Енца Лесића и он је био њихов власник, тако да је могао да прави договоре с Југотоном и без нас. С друге стране, рекао бих да је сваком бенду било стало да се нешто објави па макар и заједно. Наравно, данас ми је изузетно драго што је та плоча изашла и мислим да су ти снимци међу најбољима које смо направили, не наравно по техничком квалитету, него пре свега по атмосфери и аутентичности. Уосталом да Енцо није отворио свој студио 1979. године и да није био такав какав је био, с једне стране послован, а с друге велики ентузијаста, питање је како би се наше музичке путешесвије одвијале. Што се тиче новог таласа као правца, као што сам већ у раније говорио, ми као главни актери било смо довољно одрасли да будемо свесни ситуације и рационализујемо своје идеје, а опет довољно млади да се не бојимо евентуалних последица. Јер не смемо заборавити да су много тема које је нови талас начео биле у то доба политички и друштвено шкакљиве.“

                                                                                                    Влада Дивљан (Rolling Stone бр. 17,  фебруар 2015.)

Бенд је имао свој први независни концерт 25. јуна 1980. године у башти СКЦ-а. Легенда каже да су тапкароши карте продавали по три-четири пута већој цени. Предгрупе су биле групе Безобразно зелено,ВИА Талас, Марко Брецељ и Фео Воларић.

Априла, наредне године, Идоли за Југотон снимају мини албум, који је садржао четири песме ипесме Чака Берија (Chuck Berry, 1926-2017.) “Come On“ у њиховој верзији “Хајде“и обраду чувене “Девојко мала“ Дарка Краљића (1920-1998.), коју је својевремено изводио Властимир Ђуза Стојиљковић (1929-2015.). Овај албум отвара песма “Док добује киша (У ритму там-тама)“, мени лично, најдража песма групе Идоли, а за коју су користили стихове из Крлетове збирке песама “О, има начина“:

              О има начина да те знам, сад,

      сад си близу ти и наше сенке, близу си…. 

  Док добује кишау ритму там-тама кроз ноћ,

      ја љубави нашој не видим крај да ће доћ’,

      док наше се сенке спајају ту изнад тла

       изгледа на свету да сами смо ти и ја.

На њу се надовезују “Зашто су данас девојке љуте“, “Девојко мала“, изванредна “Име да да“, један од највећих хитова југословенског рокенрола “Малена“ и “Хајде“. Гости на албуму су били чланови групе Филм. Младен Јуричић(Max Wilson) је свирао хармонику, а Јуриј Новоселић оргуље. Продуцент плоче је био Иван Пико Станчић. Музички уредник је био Синиша Шкарица. Омот албума је слика “Лежећи акт“ из 1917. године, сликара Амодеа Модиљана (Amedeo Modigliani, 1884-1920.). Југотон је касније реиздао плочудодавши и Филмов живи албум у Кулушићу, као компилацијски албум “Заједно“. На турнеју са Филмом, Идоли су ишли наредне године када су путовали бродом и свирали на приморју. У том периоду, нови бубњар је постао горе поменути Кокан Поповић.

“Пошто смо били клинци, Југотон нам је дао термин од седам ујутро у студију у Загребу. Када смо снимили матрицу за песму “Девојко мала“ схватили смо да не знамо тачан текст песме, коју у оригиналу пева Ђуза Стојиљковић…И онда сам у пола осам ујутро назвао Ђузу, јер је моја баба била најбоља другарица са његовом таштом, пробудио човека и замолио га да ми изрецитује стихове…. А он је, онако бунован и сам погрешио у стиховима, тако да је остала фалш верзија песме…“

                                                                                                                                                                Влада Дивљан

Бенд је почео да снима свој први албум на јесен 1981. године са Гораном Вејводом (рођ. 1956. у Лондону, Енглеска) и Душаном Михајловићем Спиром који је требало да будеасистент продуцента.

После кратког периода Михајловић је напустио пројекат и једини асистент је био Миле Милетић Пиле. Снимање албума је трајало више од четири стотине сати, чиме је постигнут рекорд у бившој Југославији. Гости на албуму су били Беби Дол (Драгана Шарић, рођ. 1962. у Београду), која је била пратећи вокал на песми “Одбрана“, као и Слободан Гроздановић, који је свирао бас гитару у песми “Сенке су другачије“. Резултат напорног рада уобличен је у плочи “Одбрана и последњи дани“, која је изашла почетком 1982. године.  Албум је добио име по истоименом роману Борислава Пекића (1930-1992.). Плочу отвара “најжешћа“ песма “Кенозоик“[1], у којој пева Крле, а текст потписује Дивљан, док клавијатуре свира Горан Вејвода. Наредна песма “Последњи дани“ је првобитно била названа “Маршал“ и била је посвећена преминулом југословенском председнику Јосипу Брозу Титу (1892-1980.), а текст је написао Влада Дивљан. Након ње следи, опет, Владина,“Моја си“ у којој се као вокали смењују Шапер и Дивљан, певајући:

На коњу стоји сам и високо су подигнути барјаци

од њега се сви опраштају и њега дуго, дуго, гледају. 

Све више зна да је остао своја једина и права прилика,

исувише дуго је волео за стварно подне што је желео. 

Анђео чувар ноћу долази и тихим крилом он га подиже

у црном перју онда станује, све птичје главе тад су његове.

 Четврта по реду песма је “Сенке су другачије“за коју текст потписује Срђан Шапер, а њу прате, опет Шаперова, “Немо“ и последња песма са А стране “Небеска тема“ за коју текст потписује Влада Дивљан. Страну Б отвара изузетна композиција “Русија“ која се временом издвојила као највећи хит са плоче и коју комплет потписује Влада Дивљан, као своју омиљену песму:

     Бакићева улица већ је заспала,

сенке се притајиле, светлост згуснула.

     Наша тиха соба се тек пробудила,

      наша тиха соба је затреперила.

У наредне две песме Срђан и Влада сарађују као текстописци. У песми“Играле се делије“, опет се Шапер искусио као певач. Низ настављају Дивљанова “Једина“,Шаперова “Одбрана“ у којој певају Шапер и Беби Дол, Владина“Где си сада цица-мацо“, “Главна птица“коју је написао Зденко Колар, а у којој пева Крле и за крај, Зденкова најдража, “Хајде сањај ме, сањај“ коју потписују опет као тандем Влада и Шапер. Као омот плоче, искоришћен је детаљ са тканине Светог Николе, а назив плоче је исписан ћириличним словима сличним онима у Мирослављевом Јеванђељу што је тада био заиста, преседан. Састав је освојио награду за најбољи албум и најбољи омот албума те, далеке 1982. године. Продуцирали су га сами. Критичари југословенског рока су 1986. године изгласали овај албум као најбољи југословенски рок албум двадесетог века. Скоро тридесет година касније, 2015. године и званично, албум “Одбрана и последњи дани“проглашен је најважнијим албумом у историји југословенског рокенрола. Ова плоча помирила је најразличитије укусе, али одлучити која плоча је најважнија у историји југословенског рокенрола незахвалан је задатак…

[1]од грчких речи kainos што значинов и zoe што значиживот. Кенозоик је геолошка ера која је почела пре око шездесет милиона година и траје и дан данас. Сам назив песме је вероватно инспирисан Владиним студентским данима на Рударско-геолошком факултету.

…наставиће се…

Извори:

Гвозденовић Ф, (2017): Криво срастање

Јањатовић П, (2006): Илустрована EX YU ROCK енциклопедија