Crtica iz taksija

Taxi vožnje se obavljaju, većinom, bez razgovora. Da tišina ne bi bila neprijatna, tu je muzika. No, nekim klijentima muzika baš prija, pa se i zapeva…

Stariji bračni par je pevušio uz Luisa Armstronga „What a wonderful world“. Kad se pesma završila, rekli su mi  da je gospodin osvojio dotičnu gospođu tako što joj je poklonio tu ploču za rođendan.

Tri studentkinje na zadnjem sedištu su pevale uz Vladu Georgieva sa toliko falša da ih je njihov kolega sa suvozačkog sedišta zamolio da prestanu. Molba je odbijena. Srećom vožnja nije dugo trajala.

Sredovečni maneken vinjaka, upropašćen od omiljenog pića, je utovaren u auto od strane njegovog, tek koji promil treznijeg, prijatelja. Čuvši ZZ Top zaurlao je „POJAČAAAAAJ„. Dok sam ga istovario iz auta i prevukao do kuće, mrmljao je „Sharp dressed man“. Otvorio je njegov sin i uz reči „opet? E, jbg…“ preuzeo ga na dalju obradu.

Studentkinja Agronomskog Fakulteta (tu je ušla) je pevušila uz Plavi Orkestar, a potom me, kad je čula „Tko je zgazio Gospođu Mjesec“ pitala: „Izvinite, ko ovo peva“? Naravno, sa zadovoljstvom sam joj pričao o Anji Rupel i „Videosex“-u.

Vaspitačica iz jednog privatnog vrtića pevuši uvek kada čuje Cydni Lauper. Moj prijatelj Džigo kuvar je tražio da malo produžimo vožnju da bi čuo „Filigranske pločnike“ do kraja…

Uz svašta se pevušilo, pevalo, urlalo u autu, osim uz Đorđa Balaševića. Samo poneki uzdah sa zadnjeg sica. Naravno, ni ja nisam imun. Kad god krenu „Ruke“ od Darka Rundeka ili muzika iz serije „Vratiće se rode“, ja zapevam… „Od Banata prema Sremu nisko oblaci. Noć se spustila pa se ne vidi…“

Na kraju, da se zahvalim Rado Ozonu (@ozonpress) što mi uz njih brže prođe radni dan. Neću vas menjati.

@Grof_OdKaculica