Đokica Jovanović: Današnja vlast je interesna grupa

Sociolog Đokica Jovanović izjavio je da je danas svaki uposlenik u sistemu kapital odnosa eksploatisan – kako rudar tako i onaj ko obrađuje polja ili onaj koji radi za kompjuterom.

Najveći problem radnika i njihovih sindikata danas je sirovi, surovi, društveno poguban kapital odnos i tiranija defektno shvaćenog tržišta i načina sticanja profita, izjavio je profesor Đokica Jovanović za portal UGS Nezavisnost.

Đokica Jovanović  Foto: MiRCN

– Današnja radnička situacija u nekim aspektima, nije ista kao negdašnja – iz naših romantizovanih sećanja. Eksploatisan je onaj ko sedi za tastaturom kompjutera, kao onaj ko radi u rudniku; onaj ko obrađuje polja na ekstenzivan način, kao i onaj koji sedi za volanom najsavremenijeg (klimatizovanog) traktora; onaj ko dobija visoku nadnicu, jer mu je lavovski deo njegovog tržišnog doprinosa… Važno je da sindikat objasni da je svaki uposlenik u sistemu kapital odnosa eksploatisan – rekao je Jovanović, penzionisani redovni profesor beogradskog Filozofskog fakulteta.

Govoreći o tome šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, Jovanović je kazao da sindikati treba da brinu o položaju svih ugroženih slojeva u društvu.  

– Sindikalne centrale bi nužno trebalo da budu uistinu zainteresovane za pitanje o položaju svih depriviranih društvenih slojeva. Ovo se odnosi naročito na sindikalne centrale na nižim spratovima organizacije. Zahtev za kritikom svega postojećeg treba da bude prvi zahtev. Bez kritike nema sindikata. Ili, gledano sa druge strane, čim se sindikat odrekne društvene kritike on prestaje da bude sindikat – ostaje samo privid.

Sociolog je ukazao i na teško nasleđa sindikata u vreme početka tranzicije i ocenio da je poljska Solidarnost bila ideološki antikomunistička; “Ne antistaljinistička, antiboljševička,… bila je en general antilevičarska, tj. antiradnička”. 

– Prihvatanjem liberalizma u samim začecima tranzicije kod nas, čak je opozicioni sindikat Nezavisnost prihvatio propagandu o tome da treba lomiti ‘komunističko zlo’ i to u vreme kada su pokrenuti nacionalistički ratovi radi otimanja društvene svojine… Umesto da su se svom snagom posvetili zaštiti i odbrani društvene svojine, koja je  eminetno radnička, brizi o društvenom položaju zaposlenih… sindikati su se, neretko, bavili (i bave se) onim što pripada raznim oblicima ideologije i propagande: nacionalizam, klerikalizam, kapital odnos (kome se tepa neoliberalizam).

Na temu odnosa države i vlasti prema sindikatima, Jovanović je citirao nemačkog sociologa Ralfa Darendorfa: Političke partije u postindustrijskom društvu nisu više klasne reprezentacije, već interesne grupe čiji se interes koncentriše oko vlasti.

foto: MC Beograd

– Partije su, dakle, vladavinska udruženja ili interesne grupe, poput vladavinskih udruženja u industriji, onih u polju institucionalizovane religije… U postindustrijskom društvu, smatra Darendorf, vlast ne potiče od svojine, već, obrnuto, svojina potiče od vlasti. Drugim rečima, vlast sebi daje neupitni mandat da druge slojeve isključi iz kontrole nad svojinom. Ovu tvrdnju potvrđuje višedecenijski tranzicijski grčeviti propagandni odijum vladavinskih udruženja, na području slomljene Jugoslavije, prema društvenoj svojini i samoupravljanju. Vrlo lako su se dojučerašnji zagovornici društvene svojine i društvene kontrole svih javnih poslova odrekli tih ‘uverenja’ – sve zarad uspostave poretka građanske ’demokratije’. Ako je socijalizam, te i naš, samoupravni, s razlogom, a često i bezrazložno, kritikovan kao sistem u kome zakazuje javna kontrola društvenih procesa, šta se, onda, može zaključiti o ’demokratskom’ poretku, kojim je srušena ’komunistička diktatura’.

Današnjim sindikatima Jovanović zamera i zbog defanzivnog odnosa prema poslodavcima koji se, pre svega, ogleda u tome da bezuslovno prihvataju tzv, neumitnosti tržišta diktirane logikom profita.

– Sadašnja akcija sindikata je sapeta saglasnošću sindikata da je logika profita neupitna. Sindikat ne može, niti sme da ugrozi kapitalizam kao takav. Otužno, sindikat sâm postavlja granice svom angažmanu. Glad i siromaštvo, ratovi i kriminal, eksploatacija, diskriminacija i rasizam… samo su epifenomeni logike profita, čiji legitimitet skoro bezuslovno priznaje današnji sindikat.

Jovanović smatra da bi sindikati trebalo da se aktiviraju na političkom polju, ali da im za to nedostaju idejno-politički kapaciteti.

– Pod politikom smatram definiciju prema kojoj je politika opšte, javno dobro (res publica). Dakle, politika nikako ne može niti sme biti monopol političkih partija. Međutim, pošto je potrebno da i sindikati budu jak politički akter, možda bi bilo dobro da sindikati konstituišu svoje idejno-političko krilo. To pretpostavlja da se političko krilo ne sme otuđiti od sindikata – zaključio je Đokica Jovanović u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Izvor: Nezavisnost.org

______________________________________________________________