Oprezno pri izboru banke za keš kredit

Uzmeš sto hiljada, vratiš sto deset! Pa gde to ima?“. Ovim sloganom Eurobanke pre nekoliko meseci je započeta trka banaka za klijente voljne da uzmu mali kratkoročni dinarski kredit. Ubrzo su mnogi konkurenti prihvatili prilično vispren marketinški potez svojih grčkih kolega, pa je počela „aukcija“ naniže: uzmeš 100.000, vratiš 109.000, pa uzmeš 100.000, vratiš 108.700 i tome slično.

Stiglo se dotle da je danas moguće uzeti 100.000, a vratiti 106.620 dinara, koliko nudi Hipo alpe adrija banka ili 107.821, koliko nudi Sosijete ženeral.

Iako su sve ove kamate primetno niže od onih koje su građani bili primorani da plaćaju prethodnih godina, ipak treba biti oprezan pri izboru banke. Jasnoća primera kojom nam banke sugerišu da je kod njih najjeftinije, ponekad može i da zbuni, jer ne računaju sve banke na isti način ono „vratiš sto i kusur hiljada“. Tako u gorepomenutom primeru Hipo banka u 106.620 uračunava samo glavnicu i kamatu, što se vidi kada se sitan tekst čita pažljivo. Troškovi obrade zahteva nisu uračunati, a iznose dva odsto od visine kredita, a nije uračunata ni menica – 50 dinara.

S druge strane, 107.821 koliko „traži“ Sosijete sadrži sve moguće troškove, od menice, preko izveštaja Kreditnog biroa (246 dinara), administrativnog troška od 2.000 dinara i naravno glavnice i kamate. Kada se sve uporedi, ispada da je efektivna kamatna stopa u „skupljem“ Sosijeteu 15,53 odsto, a u „jeftinijem“ Hipou 16,45 odsto.

To ne znači da je ijedna od ove dve ponude loša, naprotiv, obe su među najboljima koje se nude u Srbiji u ovom trenutku. Ali služe kao upozorenje da reklamama ne treba uvek verovati „na prvu loptu“.

Među boljim ponudama je i Sberbanka sa „vratiš 108.395 dinara“, što odgovara efektivnoj kamati od 19,32 odsto i recimo Alfa banka sa efektivnom kamatom od 20,43 odsto.

Treba znati da ove kamate uglavnom važe samo za kredite koji se uzimaju na godinu dana, dok se za duže periode otplate uglavnom traže veće kamate. Pošto su u pitanju dinarski krediti, uglavnom sa fiksnim kamatama, to ni ne treba da čudi, jer ni banke ne znaju šta će se na duži rok dešavati sa dinarom i inflacijom u Srbiji. Na kratak rok, međutim, verovatno je da će se labavljenje monetarne politike nastaviti.

Kod nas 15 odsto, u Britaniji 3,7

Mada građanima Srbije neke od kamata koje se danas nude verovatno deluju prilično privlačno, radi jasnijeg sagledavanja situacije zgodno bi bilo uporediti uslove koje ovdašnje banke daju sa uslovima koji se nude na okolnim i razvijenim evropskim tržištima. Tako, dok se mi radujemo kamati od 15 odsto godišnje, u Hrvatskoj kamate na keš kredite redovno iznose po osam procenata i to sa trogodišnjom otplatom, koliko recimo traži Zagrebačka banka. U Bosni je teško naći odgovarajući pandan, pošto se tamo uglavnom nude krediti indeksirani u evrima, koji su i kod nas jeftiniji, ali radi ilustracije možemo navesti da jednogodišnji kredit u konvertibilnim markama tamošnjeg ogranka NLB banke, vezan za evre, košta 7,09 odsto, efektivno. I mi i Hrvati i Bosanci, međutim, po uslovima ne možemo ni da se približimo razvijenim zemljama. U Velikoj Britaniji tako brzi keš kredit HSBC banke u iznosu od 8.000 do 15.000 funti (od 11.100 do 21.000 evra) dolazi sa kamatom od 3,7 odsto. Tamo važi pravilo: uzmeš 10.000 funti, vratiš 10.952. Za pet godina.

Danas