Poplavljeni odustaju od protesta
S’ obzirom na novonastalu situaciju i na pritiske koje članovi udruženja Poplavljeni 1965 i 2014 doživljavaju poslednjih nekoliko dana, kao i preteće izjave portparola pojedinih vladajućih stranaka u medijima, udruženje je donelo odluku da odustane od mirnog protesta koje je planiralo da održi 06.06.2015. na dan kada se navršava 200 godina od bitke na Ljubiću, iako je protest potpuno legalan način izražavanja volje građana u demokratskom društvu. U ovom trenutku mislimo da je pametnije da se mi povučemo i ne dozvolimo da se situacija otrgne kontroli, jer smo dobili informacije o tome da će naš protest biti iskorišćen za nešto što mi ne želimo i da će pojedinci pokušati da iskoriste miran protest u cilju naše diskreditacije i pravljenja haosa. Kome ovakav scenario odgovara i zašto, nećemo komentarisati, ali ne shvatamo da su naši zahtevi i želja da problemi koji su doveli do poplave na Ljubić keju u maju 2014, budu otklonjeni, mogu da budu razlog ovolikih pritisaka. Pitamo se da li je čišćenje jednog kanala toliki problem onima koji su na vlasti, da sada u nama vidi pretnju, strane plaćenike ili nešto treće? Da li je moguće da smo u svakom razgovoru koji smo do sada vodili sa vlastima Čačka, dobijali odgovore da je naš problem mali, da je lako rešiv, da su za opštinu finansijska sredstva za rešavanje problema mala, a da sada , više od godinu dana nakon poplave imamo situaciju gde nas tretiraju kao terorističku organizaciju, koja je pretnja Ministru koji dolazi na proslavu? Da li vlasti grada Čačka žele da sakriju činjenicu , da na Ljubić keju ništa nije urađeno, da i sada imamo porodice kojima su kuće pune vlage, da su dve osobe u zadnjih mesec dana otkrile da boluju od karcinoma? Da li svi treba da okrenemo glavu od ovih činjenica kako to oni rade?
Za prethodnih godinu dana, problemi koji su posledica poplave na Ljubić keju, nijednom nisu bili predmet rasprave na skupštini grada, niko od nadležnih nije došao da porazgovara sa poplavljenim građanima, ali kada su se ti građani udružili i digli glas, odjednom smo postali remetilački faktor. Da bi ponovo pokazali da je udruženje Poplavljeni 1965. i 2014, skup građana koje želi da se problem koji je doveo do poplave u maju 2014 god ,trajno reši na miran i civilizovan način ,odlučili smo se na ovaj korak i rešili da odustanemo od protesta.
Gospodine Ministre koristimo ovu priliku, da Vas pozovemo da nađete malo vremena i da, kada već dolazite u Čačak, obiđete poplavljene građane Ljubić keja, porazgovarate sa članovima Udruženja Poplavljeni 1965. i 2014. i sami vidite kakvi problemi i kakva muka nas je naterala da se udružimo. Možda Vam građani Ljubić keja ne mogu napraviti doček kao što će to uraditi čelnici grada Čačka, ali nama bi Vaša podrška u rešavanju problema koje imamo, mnogo značila. Možda bi ta poseta urazumila usijane glave, smirila strasti i naterala nadležne da se najzad pomere sa mrtve tačke i da počnu da ostvaruju obećanja koja nam daju već šest godina. Na kraju želimo da naglasimo da ukoliko nam se dogodi još jedna poplava, a u ovim uslovima to je nizbežno, mi ćemo i tako , kao socijalni slučajevi, kolektivno preći u nadležnost vašeg ministarstva.
S’ poštovanjem,
Udruženje Poplavljeni 1965. i 2014.
_______________________________________________________________
Udruzili se sa Dverima. Strasno.
Како то мислите да смо се СТРАСНО удружили са Дверима? Верујте, нема ту нимало страсти. Ми смо се обратили свима редом, али су Двери међу реткима који су показали добру вољу. Остали су били надобудни, пуни предрасуда и пуни себе баш као и Ви и нису показали никакво интересовање за наш проблем. Када се већ згражавате нашим поступцима, волео бих да нас посаветујете шта би ми по Вшем мишљењу, требало да урадимо. Можда ми тумарамо по мраку – просветлите нас.
Pitate se zašto ovakav nadimak? Pa, eto, gledam nešto prste na nogama i čini mi se da mi polako rastu plovne kožice između njih. Još samo kljun da mi poraste i eto uživancije. Evo tu, na keju, pored kanala, imam lepu komfornu močvaricu, prepunu žaba i druge pripadajuće faune, neću biti gladan. I što je najlepše, sve to na 5 minuta peške od centra grada…
Trebalo bi svi da se pogledamo u ogledalo i da vidimo kakvi smo to ljudi postali. Da li ovim ljudima koji protestuju stvarno treba pomoć, mislim da da. Jer ako im je voda jednom ušla u kuće, postoji osnovana sumlja da će opet. Tamo ipak žive ljudi i ne treba ih vređati što su se usudili da se pobune i da svoju imovinu zaštite od razaranja. Zar treba sutra neko da nastrada, da bi se onda svi čudili i pitali kako je to moguće da nam se desi? Nekada smo bili pošten narod koji je u nevolji uvek skakao u pomoć, a šta smo to danas postali?
Postovani poplavljeni, s obzirom na odnos ove sablasti od vlasti prema vama i prema nama, bice da je najbolje da dignemo ruke od njih i okrenemo se sebi.Predlazem da kao poplavljeni sa iskustvom organiziujete za nas bez iskustva obuku.kako reagovati u slucaju poplave,sta od stvari spasavati, sta nositi sa sobom, sta podizati na tavan, sta imati obavezno u pripravnosti sem cizama,kako se ponasati kad se voda povuce, kako se izboriti sa stresom i sto je najvaznije kako se posle svega ponasati kao da nista nije bilo?