Izborni predmeti dodatno opteretili gimnazijalce
To je ocenio Milan Selaković, profesor Gimnazije u Čačku, na predstavljanju knjige „Reforma gimnazija – bolećiva praznina“.
Knjigu je izdala Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i u njoj su skupljena izlaganja sa tribine, održane u martu 2019. godine u Gimnaziji u Čačku, koja je bila posvećena promenama u gimnazijskom obrazovanju.
Dve i po godine kasnije problemi su identični: preveliki broj predmeta, preopterećeni učenici, nejasna svrha takozvanih izbornih paketa, koji su zapravo novi izborni predmeti u gimnazijama.
Selaković je ukazao na organizacione probleme u realizaciji nastave koji su nastali zbog uvođenja tih izbornih predmeta, navodeći da u gimnaziji u kojoj radi postoji preko 120 grupa učenika od prvog do četvrtog razreda.
– Podstavlja se pitanje kako realizovati tu nastavu, gde udenutu dodatnu, dopunsku nastavu, sekcije, takmičenja i druge vannastavne aktivnosti? Koja je svrha ovakvog mučenja dece? Svaki od pokušaja reformisanja je predstavljao atentat na naš napaćeni obrazovni sistem. Ko to i sa kojim pravom svesno žrtvuje učenike radi neke velike kvazireforme? Bivši ministar prosvete je tvrdio da je broj vukovaca nerealan, pa se nameće pitanje da li ćemo sa izbornim predmetima koji se ocenjuju brojčano, i to najčešće peticama, dobiti realniju sliku uspeha naših učenika – istakao je Selaković.
On je napomeno da učenici Gimnazije u Mariboru imaju sedam predmeta, u britanskim školama od šest do osam, u Francuskoj 10, a u Kanadi od osam do 10, dok gimnazijalci u Srbiji imaju i po 18 predmeta.
Selaković je izneo zahtev Sindikata obrazovanja Čačak i školskog sindikata da se izbace izborni predmeti koji nisu u skladu sa realnim mogućnostima učenika i postojećim resursima škola, zatim da se iz programa tih predmeta izbace sadržaji koji se već realizuju kroz obavezne predmete, te da se ukine brojčano ocenjivanje izbornih predmeta jer ono ne dopinosi kvalitetu nastavnog proces i objektivnom sagledavanju uspeha učenika.
– Ne pravite vrata veća od kuće i prozore veće od očiju – poručio je Selaković resornom ministru.
Pedagoškinja u Gimnaziji u Čačku Nevenka Tolić kaže da su nastavnici očekivali da reforma bar ne bude gora od postojećeg stanja, ali da se desilo suprotno.
Ona je istakla da su pored pretrpanih planova i programa obaveznih predmeta učenici još više opterećeni, da po devet, deset časova provode u školi i da je reformom predavačka nastava još prisutnija, iako je cilj bio da se ona smanji.
Ocene iz izbornih predmeta služe za popravljanje uspeha, a ove predmete žele da predaju samo oni nastavnici kojima nedostaje fond časova.
– Nijedan nastavnik neće da uzme da predaje izborne predmete ukoliko može da dobije svoj osnovni predmet. Dakle, izborne predmete predaju samo oni koji ne mogu da biraju. Ti ljudi su ostavljeni na cedilu, nisu prošli nikakvu obuku, ne postoje udžbenici. Dosta je mladih nastavnika koji su tek izašli sa fakulteta i sada treba da se uhvate u koštac sa predmetima koji zahtevaju širinu – rekla je Tolić.
Ona je iznela podatke da u specijalizovanim gimnazijama ima manji broj predmeta nego u klasičnim, navodeći primer da, recimo, učenici u odeljenjima obdarenih za matematiku imaju od 11 do 13 predmeta, u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju od 11 do 14, za audio-vizuelne umetnosti od 13 do 16, dok „obične“ gimnazije imaju od 15 do 18 predmeta, u zavisnosti od razreda.
Sem toga, u specijalizovanim gimnazijama ne postoje izborni programi, u ovim odeljenjima ima po 20 učenika, dok je u drugim gimnazijama i preko 30 đaka.
Nenad Gugl, profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj gimnaziji u Beogradu, ocenio je da ne znamo šta je cilj obrazovanja.
– Da li su cilj premeti, da li ishodi, standardi ili da pripremimo đake za tržište? Cilj treba da budu učenici, a naš predmet je alat da nešto napravimo do tog mladog čoveka. Ako imate 18 predmeta vi ste površni jer ne možete da se udubite i nemate vremena da se svemu posvetite u dovoljnoj meri. Duh vrema je takav da mlade već tera da budu površni, a sada to rade i nastavnici – kazao je Gugl.
On je ocenio da smo došli u situaciju da škola ubija radoznalost, što je tragična istina.
– Ako mi kao škola ne uspemo da „zapalimo“ radoznalost kod učenika, nju će da „zapale“ jutjuberi i video igre, a škola će za njih da postane muka – istakao je Gugl.
O problemima sa kojima se učenici suočavaju svakodnevno iz ugla roditelja je govorila Gordana Petković, majka gimnazijalca.
Ilustrujući problem u organizaciji nastave izbornih programa, ona je rekla da se u gimnaziji koju pohađa njeno dete ti časovi organizuju u suprotnoj smeni i to onlajn, dva puta nedeljno po dva časa.
Petković je kazala da su đaci preopterećeni, da nemaju vremena ni za kakve dodatne aktivnosti posle škole i zapitala kakva je svrha predmeta ako učenik nije video profesora od početka školske godine, već se sve svodi na slanje materijala.
„Nijedan nastavnik neće da uzme da predaje izborne predmete ukoliko može da dobije svoj osnovni predmet.“
Pa neće, ali da imamo sistem kao što je na Zapadu, ne bi postojao nastavnik matematike, nastavnik fizike, nastavnik hemije, već nastavnik za predmete iz oblasti prirodnih nauka.
Ionako je situacija da po školama matematiku predaju oni koji su završili nešto drugo, jer nema dovoljno diplomiranih matematičara koji bi hteli da rade u osnovnoj ili čak srednjoj školi, a relativno malo dece i upisuje matematiku, čak i profesorski smer.
A nije ni svaki nastavnik isti. Neko predaje jasno, koncizno, naglasi deci šta je najvažnije, na odličan način objasni suštinske stvari vezane za neku oblast, a bar neko od učenika to shvati i kasnije ima manje problema da savlada to i naredno gradivo kao i druge oblasti koje zavise od tog znanja. Sa druge strane ima nastavnika koji predaju suvoparno, ne samo da čak i ne prepričavaju gradivo, nego bukvalno nauče napamet ili čak čitaju deci iz njige ili nekih svojih beleški, nego traže od dece da sve to izdeklamuju napamet. I da hoće da provere da li deca razumeju to gradivo, ne bi mogli, jer ni sami pola toga ne razumeju.
Poseban problem je potpuno pogrešan način prezentovanja gradiva, gde nedostaju mnoge važne činjenice ili čak principi koji bi deci omogućili da znatno lakše shvate ono što uče.
Primer iz fizike: deca uče rogobatne formule za izračunavanje pređenog puta kod ubrzanog kretanja sa određenom početnom brzinom, a za one koji pretenduju da imaju ocenu 5 daju se i zadaci sa više intervala u kojima je ubrzanje različito.
Umesto što deca pamte napamet te formule, jer njihovo izvođenje se ili ne radi ili se radi na deci potpuno nejasan način, dovoljno je deci objasniti da na grafiku brzine u zavisnosti od vremena pređeni put predstavlja površinu koju ograničavaju osa brzine, linija koja predstavlja zavisnost brzine od vremena i vertikalne linije koje predstavljaju početni i krajnji trenutak merenja brzine. Ovaj princip funkcioniše i kod promene smera kretanja, ako se površina dela površi ispod vremenske ose uzme sa negativnim predznakom.
Kasnije, na višem nivou obrazovanja deca će učiti diferencijalni i integralni račun, gde je pređeni put jednak integralu funkcije brzine po vremenu (da ne ulazimo ovde u detalje o određenom i neodređenom integralu i šta se kako računa), što samo predstavlja nadgradnju znanja stečenog u osnovnoj školi, a princip je potpuno isti, samo je pitanje da li se radi sa konačnim ili infinitezimalnim veličinama.
Ovako kako se danas radi, bubanje gradiva bez razumevanja suštine, predstavlja samo psihičko i mentalno maltretiranje dece.
Bolje je imati 6-7 predmeta koji se uče sa shvatanjem nego 15 predmeta koji se uče površno i napamet.
Dokaz da je tako je to što na fakultetima studenti imaju po 5 ili 6 predmeta u jednom semestru, a ne 15 ili više kao u osnovnoj ili srednjoj školi.
Bravo profesore, primljeni ste u gimnaziju. Kako ste genijalno vektore objasnili. Plaču učenici za vama.
Ako na jedan tas vrlo osetljivih terazija(na nivоу мора)ставимо 1000кg stiropora, a na drugi tas 1000kg gvožđa :
a)pretegnuće tas sa stiroporom;
b)pretegnuće tas sa gvožđem;
c)tasovi će ostati o ravnoteži.
Profesori gimnazije-sve sami xxxxxxxxx, nista im ne valja, ni deca, ni roditelji, ni predmeti, ni programi. Deca upisuju fakultete zahvaljujuci privatnim casovima, a iz Gimnazije znanje nula!
Sta ce ovaj da oceni osim pljoske??