Prethodni članak
Danas su Mitrovske zadušnice: Ovo su običaji
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Mitrovske ili jesenje Zadušnice, koje uvek padaju u subotu uoči velikog praznika posvećenog Svetom Velikomučeniku Dimitriju – Mitrovdana, koji se slavi 8. novembra.
Na Zadušnice se sećamo najmilijih koji su preminuli, obilazimo njihove grobove i palimo sveće za pokoj duše. To je dan posvećen molitvama za pokojne rođake i prijatelje.
Na Zadušnice se u crkvama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe obilaze se grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, on sveću zapali u crkvi.
Narodna verovanja i običaji
Na Zadušnice u mnogim mestima iznosi se hrana na groblje. Ta hrana se deli sa ljudima koji posećuju groblje uz pominjanje za spas duše pokojnika.
Sem što se iznosi hrana na groblje, u nekim mestima i sveštenik dolazi da drži opelo upokojenima. Tada ukućani uzimaju po neko zrno i bacaju ga na zemlju uz reči: „Večnaja pamjat, laka mu zemlja.“ U nekim krajevima ne izlazi se na groblje, već se Zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u kući, a opelo za pokojnikovu dušu i spas na onom svetu održava se u crkvi. Tom prilikom domaćin donosi na papiru zabeležena imena svojih pokojnih predaka kako bi svako od njih bio pomenut u molitvi.
Koliko se sveća nosi na groblje
Srbi običavaju da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene. Zadušnice nikad ne padaju u vreme posta, niti u posne dane u toku nedelje nego isključivo subotom. Za taj dan peku se kolači od belog brašna – prosfore, iznose se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim krajevima i žito. Na groblje se poziva i sveštenik da tamjanom okadi grob.
Na groblje se nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje. U različitim krajevima Srbije na groblje se iznosi različita hrana – ponegde su to pita, pecivo, kafa, voda, a ponegde pečenje i kuvana jaja. Valja se, kaže narod, poslužiti makar jednim zalogajem, a to važi za svu rodbinu koja je došla. Ukoliko grobu priđe neko sa strane, ponudi se da uzme hranu iako je tuđ – na taj dan se niko ne odbija. Srbi veruju da je veliki greh ako se na Zadušnice neko na groblju odbije ili, daleko bilo, otera od groba.
U Čačku je nov običaj da se na mitrovske zadušnice prave svadbe, veseli i igra uz trubače i to sve u dvorištu čačanske crkve. Ko je prolazio pored nje oko 13h sve je to mogao da vidi i čuje,a i u kolo da se uhvati.Zanima me šta na to kaže naše sveštenstvo posebno onaj ko ih je danas venčao?
Jednom prilikom slušao sam našeg sveštenika koji je deo svog radnog veka proveo izučavajući i druge vere-konfesije. Ostalo mi je urezano u sećanje da je pričao kako su Srbi bukvalno jedini narod na planeti Zemlji koji na groblje iznosi hranu i umesto da se oda poštovanje mrtvima , većina ljudi koristi zadušnice ne bi li se kvalitetno nakrkali pritom komentarišući druge kako su doneli malo, kako je na Radojkovom grobu pečenje masno, kako Milivoje nije ispoštovao pokojnog oca kako treba jer je na grobu služio neku brlju umesto rakije stare 15 godina, kako je Mileva umesto da umesi kolače, kupila one grobljanske u kutiji, kako umalo nisu slomili zub ljuskom od oraha dok su jeli baklavu i slične gluposti koje vekovima opterećuju ovaj narod. Zadušnice su pomen mrtvima i ništa više od toga. Sveća, vino i seta za onima kojih više nema.
Pa samo naš narod može da smisli pravilo da se pečenje na groblju ne jede sa hlebom već sa gibanicom..
Задушнице су део нашег СРБСКОГ колективног наслеђа и идентитета и све што се тих дана ради има духовну димензију. Задушнице су много старије од хришћанства, а и од осталих пустињских религија.
То је само један од обичаја који ми несвесно и подсвесно негујемо хиљадама година, то је наш култ предака.
Коме се не свиђа, може сам да оде у католике.
У том случају нека не дира ракију, кафу, колаче и остале понуде душама предака пошто их је напустио, а више и на гроб не треба да излази.
Поред толико научних радова који обрађују нашу прошлост, наслеђе, обичаје и веровања, нашли ста пар попова екумениста да вам соле памет.
Стварно срамота.
U pravu ste. Sramota je što rodbina,zajapurena od toliko hrane i alkohola,na grobove svojih predaka nedovede i trubače da doživljaj bude potpun. Pa i mrtvi imaju dušu.Nek sad uživaju kad ih niko nije video za života.
Slusaj, nosi se ti u svoju crkvu i tamo kleci prdi dimi i smrdi.