Čelnici Čačka masovno rasprodaju zemljište u javnoj svojini (VIDEO)

U celoj Srbiji nestaju stare četvrti gradova i niče novogradnja, neretko sa sumjivim dozvolama i ugovorima. Često slušamo šta se dešava sa objektima u starim delovima Beograda, a lokalne verzije istih stvari dešavaju se, recimo i u Čačku. U tom gradu, trenutno se gradi oko 30 višespratnica, a sve je manje zelenila, ulice su pretrpanije, vazduh zagađeniji. Čelnici grada masovno rasprodaju zemljište u javnoj svojini, najčešće u četiri oka sa investitorima, daleko od očiju javnosti.

Na poslednjoj sednici Gradskog veća našla se i odluka o prodaji tri hektara gradskog zemljišta na lokacijama u užem centru grada. I ceo posao završio bi se u tajnosti da se nije oglasila Narodna stranka upozorivši da će grad koji nema dovoljno parking prostora, ostati bez jednog parkirališta, ali i bez stočne pijace.

– Gradska vlast nije našla za shodno da obavesti ni mesne zajednice kojima ovaj prostor pripada, a ni građane. Između ostalog, ta odluka se našla između 30 i nešto tačaka dnevnog reda Gradskog veća, pa je skoro neprimetno prošla odluka, te novinari i zainteresovani građani i političke organizacije u prvom trenutku nisu ni videli – navodi Violeta Marković.

Osim tajnosti, zanimljivi su i uslovi za učešće na licitaciji koja se može obaviti ako se pojavi i samo jedan ponuđač.

– Za učešće na licitaciji je potrebno uplatiti 50 odsto depozita da bi moglo da se učestvuje. To je neuobičajeno jer u okolnim gradovima je taj prosek negde oko 30 odsto. Sam taj visok iznos učešća smanjuje krug investitora i zainteresovanih ljudi koji bi hteli da učestvuju na licitaciji, što znači da je određeno za uži krug ljudi – objašnjava Violeta Marković.

Kad je već prozvan oglasio se i gradonačelnik čija je svojevremeno prva odluka po izboru bila da zabrani prisustvo novinarima sednicama Gradskog veća pod izgovorom da većnici zaslužuju mir jer donose odluke o milionima dinara. U tom miru rode se i velike misli pa se prodaja gradske imovine  obrazloži rečima – kad građani mogu da prodaju kuće za izgradnju zgrada zašto to ne  bi radio i Grad, a usput može i dobro da se zaradi.

Prodaje se i parking u Aveniji II

– Oko million evra je početna cena za ove lokacije. Očekujem da ostvarimo 40 do 50 odsto više prihoda u budžet grada Čačka. Drugi prihod je naknada za uređenje građevinskog zemljišta koji je takođe visok. I treći prihod koji je veoma bitan je porez na imovinu. Kada izgradite stanove plaćaćete porez na imovinu. To je naša ideja, da se razvijamo što više – odgovorio je Milun Todorović.

A taj razvoj očigledno ne podrazumeva zelenilo,  nove parkove, rešavanje problema zagađenja vazduha, svakodnevnog saobraćajnog kolapsa.

– Ukoliko grad nema sredstava moglo je kroz javno privatno partnerstvo da obezbedi infratsrukturne projekte, bilo to da su javne garaže, parkovi, za šta se već odlučimo. Poenta je da to zemljište ostane u vlasništvu grada Čačka jer će na taj način obezbediti sve ono što nedostaje gradu. Ako sve to prepustite tržištu i lokalnim tajkunima, kojima su očigledno namenjene sve ove parcele, urbanistički haos u gradu će se samo produbljivati – smatra Đorđe Šipetić iz Dveri.

Prodaja gradske imovine i istorije grada traje godinama. Tako je grad ostao bez dela Narodnog muzeja koji je prodat vlasniku AutoČačka i koji se danas može gledati samo preko ograde, bioskop je kupio gradonačelnik lično, a potom ga srušio da bi izgradio stambenu zgradu. Nedavno je Institut za voćarstvo ostao bez dva hektara kako bi se gradio zatvoreni bazen.

– Mislim da nema razlike između gradskog i republičkog rukovodstva koji likvidnost budžeta i uopšte stanja u državi i gradu održava na način tako što rasprodaju nacionalne resurse, prezadužuju su, pljačkaju građane, pa tako isto i gradsko rukovodstvo u Čačku. Zbog toga smo njihovo ponašanje uporedili sa patološkim kockarom koji rasprodaje sve u kući ne bi li održao neki privid normalnosti ili izvukao iz dugova – zaključuje Šipetić.

Šta je sve prodato do sada i šta će se tek naći na dobošu teško je saznati jer se sve odluke na nivou grada donose u manjem krugu ljudi, bez učešća javnosti. Za to građani tek saznaju kada im se pojave bageri ispred kuća. Ni dugo najavljivan popis imovine sa kojom grad raspolaže nikada nije sproveden ili bar javnost nije obaveštena o tome, pa se sve češće u šali može čuti da će nekoliko tajkuna, kada sve pokupuju, na kraju i promeniti ime grada.