Feljton: Oči u oči sa političkom korupcijom
Чачанске новине ће у склопу обележавања дана борбе против корупције – 9. децембра, објавити као фељтон поједине делове публикације „Очи у очи са политичком корупцијом“ аутора Синише Јанковића. То је прича о Радној групи МУП-а за 24 спорне приватизације и друге још спорније приче, као аутентично казивање члана Радне групе.
Публикација је реализована у оквиру пројекта „Супротстављање политичкој корупцији у Србији на примеру Радне групе МУП-а за 24 спорне приватизације“ који је реализовала организација цивилног друштва Институт за истраживање корупције Кареја из Панчева, уз подршку Фондације за отворено друштво, Србија.
Аутор публикације Синиша Јанковић био је члан Радне групе и шеф тима бр. 11 који су чинили инспектори привредног криминалитета Полицијских управа Чачак и Панчево.
„Догађаје народа нашега слабо је кад рођени Србин описивао у оно време, кад су се догађали, него после неколико стотина година“.
Вук С.Караџић, 1828.[1]
Хоће ли бити тако како Вук каже или ћемо нешто променити? Желите ли да знате истину о Радној групи за 24 спорне приватизације и борби коју је водила у периоду: септембар 2012. – октобар 2014. године?
Ако је Ваш одговор да, онда ћете бити добар саговорник.
Да ли и Ви желите да се са политичком корупцијом упознате? Ако желите, пођите за мном. Трудићу се да Вам до те мере верно опишем сва дешавања тако да осетите као да сте њихов учесник.
С.Ј. 2017.
[1] Вук Стефановић Караџић, Милош Обреновић кнез српски или грађа за Српску Историју нашег времена, Будим, 1828.
Читаоцима Чачанских новина фељтон може бити занимљив јер ће моћи да прате како су поступали њихови суграђани, инспектори привредног криминалитета из Чачка, а посебно како су откривани и хапшени криминалци са овог подручја. Наравно описана су и бројна друга хапшења.
Публикација која за читаоце опредељене за белетристику има прилично рогобатни, па и одбијајући наслов, требала је да има наслов „Мисао је крива“, по песми Милана Ракића „Мисао“. Она је у књизи цитирана на више кључних места, те је за аутора била идеја водиља. Осим ње, аутора су водиле и мисли Ракићевог деде Милана Ђ Милићевића и Вука Караџића. Такође, поједине секвенце обогаћене су Кафкиним „Процесом“ и Хемингвејевим „Старцем и морем“. Аутор је прилично вешто „разбијао“ сурову стварност криминалитета који поражава поштене људе, на тај начин што је у до детаља аутентичне описе уградио два нестварна лика – Духовника и Ведету. Тиме је публицистичко-есејистичка форма приповедења доведена на саму границу са књижевним делом. Могло би се рећи да текст наликује крими роману, с тим да су догађаји стварни и да су испричани у првом лицу једнине од стране учесника и креатора описаних догађаја.
Имајући у виду да је аутору ово прво дело, могло би се рећи да је прилично успешно савладо све изазове писања, о чему говори и чињеница да се комерцијално издање већ две године продаје у књижарском ланцу Делфи, међу којима и књижара „Владислав Петровић – Дис“ на шеталишту у центру Чачка. Такође књига се може поручити и поузећем путем линка Делфи: https://www.delfi.rs/knjige/149363_oci_u_oci_sa_politickom_korupcijom_knjiga_delfi_knjizare.html
„Очи у очи са политичком корупцијом“ имале су промоцију у двадесет градова међу којима и у Чачку: https://www.ozonpress.net/drustvo/oci-u-oci-sa-politickom-korupcijom/
– Имам ли право да за себе задржим оно што знам, посебно уколико су то сазнања о злу које систематски разједа здраво ткиво друштва? – пита се у уводу аутор, и одговара: „Да сам све задржао за себе, био бих саучесник политичке корупције, урадио бих управо оно што замерам већини“ (…)
– Ово није теорија ни оглед, ово није фикција ни фантазија, ово се не дешава другима ни далеко од нас. Ово је живи друштвени, криминалистички и политички феномен. Реално је и дешава се нама, сада и овде. Толико је реално да неки од Вас то на својој кожи мање, а неки више осећају. Наравно, добар проценат је и оних којима ово зло иде на руку те у њему остварују своје највеће успехе, благостање и личну срећу.
Рад представља личну, тиме увек субјективну, у неким деловима емотивну перцепцију људског и нељудског у вези са Радном групом. Прве белешке сачинио сам у време када сам се први пут суочио са политичком корупцијом. Нисам знао зашто то чиним, несвесно ме је нешто на то терало. Дуго ме је носила идеја да објединим белешке. Борио сам се са дилемом да ли сва моја сазнања треба да остану у уском кругу оперативаца Радне групе? Питао сам се и да ли имам право да пишем ову причу, а онда сам схватио да је то моја обавеза, без обзира на ризик у који се упуштам. Тешко је смоћи снагу, ипак, није немогуће. Многи одустају пред првом препреком, неки нису спремни да се у ризик упусте, али увек је било и биће људи који без калкулисања иду правим путем иако је тежи. У коју групу Ви спадате? У коју групу ја спадам?
– На крају – каже аутор – када прочитатe „Очи у очи са политичком корупцијом“, ако вам је лоше – онда је добро!
Од уторка, 16. новембра, читајте у Чачанским новинама.
_______________________________________________________
24 sporne privatizacije i uništenje srpske privrede.
Imao sam tu sreću odnosno danas nesreću jer sam prošao 13 seminara od toga 6 međunarodnih.Tu sam slušao eksperte sa Harvarda i divio se njihovoj ekspetnosti doduše primenjenoj u jasnim uslovima poslovanja.Danas posle gotovo dve decenije propasti privrede Srbije imamo stvarno zabrinjavajuće privredne rezultate u odnosu na 90-te.
Ako je gde Vučić potpetio tu je omašio. Pitanje? Zašto Vučić taj društveni problem ne postavi na jevnu raspravu, ili još gore zašto opozicija ne otvori ovo goruće pitanje??
Sve će se vremenom rešiti osim problem privrednog napretka.Ostavimo puteve magistrale kojima se nema ko voziti.I one ne vraćaju uložen novac. To su investicije bez dobiti. Tu nema akumulacije kapitala.
Trenutni nivo proizvodnje kod nas je za blizu 40 odsto niži od prosečne proizvodnje iz 1990. godine, tako da ćemo uz taj trend na izlazak iz tranzicionog jaza morati da čekamo 2026. godinu. Tek tada ćemo dostići nivo proizvodnje s početka poslednje decenije prošlog veka.
Razvoj naše industrije zaustavljen je još na početku 1990. godine. Po podacima iz devedesetih, udeo industrijske proizvodnje u društvenom proizvodu iznosio je 44,5 odsto, dok danas on iznosi oko 20 odsto. Pre skoro tri decenije, u srpskoj industriji radilo je više od milion radnika, a danas u ovoj grani privrede radi oko 400.000 zaposlenih.
Poslednje pitanje:
Zašto ovi štrajkači FRA ne pokrenu ova pitanja?