Lakši zadaci popravili rezultate male mature

Iako se ovako eksplicitan zaključak ne izvodi u upravo objavljenom izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u analizi se ukazuje da su okolnosti u kojima se odvija nastava u pandemiji uticale na rezultate:

„Treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovid 19, koje su diktirale promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu. Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju, tako i po formi, na način da su pitanja „otvorenog” tipa bila prevedena u zadatke sa ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave“, navodi se u izveštaju.

Ako se uporede ovogodišnji i prošlogodišnji podaci za učenike koji su završni ispit polagali na srpskom jeziku statistika izgleda ovako: prosečan broj bodova na testu iz srpskog jezika je 13,37 (lane je bio 11,18), iz matematike 12,50 (11,02), a na kombinovanom testu đaci su u proseku imali 14,82 poena (godinu dana pre toga 14,17), od mogućih 20.

Rezultati su za nijasu lošiji ako se posmatra cela populacija, uključujući i učenike koji su maturu polagali na jezicima manjina: prosečno postignuće na testu iz maternjeg jezika je 13,31, iz matematike 12,40, a na kombinovanom testu 14, 69.

Analiza je pokazala statistički značajne razlike u postignućima, a generalni zaključak je da đaci iz većinske populacije postižu bolje rezultate od republičkog proseka na sva tri testa, u poređenju sa učenicima koji su polagali završni ispit na nekom od jezika nacionalnih manjina.

Rezultati manjinskih učenika bi verovatno bili još lošiji da se ove godine prilikom prevođenja pojedinih zadataka iz matematike na mađarski, slovački i rumunski nije desila greška, zbog čega je Republička upisna komisija odlučila da se svim učenicima priznaju kao tačni sporni zadaci.

O težini testova na junskoj maloj maturi posredno govori i podatak da je mnogo više učenika uspelo da reši zadatke kojima se proverava osnovni nivo znanja.

Naime, na testu iz matematike dečaci su u proseku rešili 84,8 odsto zadataka sa osnovnog nivoa, a devojčice 87,7 odsto, a na testu iz srpskog dečaci su znali 83,3 odsto zadataka, a devojčice 89 odsto.

Lane su, međutim, dečaci tačno odgovorili na 60,7 odsto zadataka iz srpskog koja spadaju u elementarno znanje, a devojčice na 72,1 odsto, dok su iz matematike dečaci su rešili 78,9 odsto ovih zadataka, a devojčice 78,6.

Najnovija analiza pokazuje da je više od polovine svih zadataka iz matematike rešilo gotovo dve trećine (68,4 odsto) ukupne populacije učenika, na testu iz maternjeg jezika nešto više od tri četvrtine (76,5), dok taj procenat na kombinovanom testu iznosi 86,7 odsto.

Prošle godine, oko 80 odsto učenika je uspelo da reši polovinu kombinovanog testa (postigne 10 i više bodova), dok je to bio slučaj sa 60 odsto učenika na testu iz srpskog jezika i matematike.

Treba napomenuti da se ovogodišnji podaci odnose na celu populaciju, a prošlogodišnji samo na đake koji su završni ispit polagali na srpskom. Međutim, kako je udeo učenika koji se školuju na manjinskim jezicima oko šest odsto, to ne utiče značajno na ukupnu sliku.

U najnovijem izveštaju se ukazuje da postoji korelacija između rezultata na maloj maturi i uspeha učenika, odnosno da đaci koji imaju bolji opšti uspeh u školi ostvaruju i bolje rezultate na sva tri testa.

„Osim opšteg uspeha, postignuća na završnom ispitu značajno zavise i od ocena iz sedam predmeta (maternji jezik, matematika, istorija, geografija, biologija, hemija i fizika). Tako grupe učenika koji iz predmeta imaju dvojke i trojke imaju statistički značajno manje postignuće na završnom ispitu od republičkog proseka. Sve grupe učenika koji imaju petice iz posmatranih predmeta ostvaruju statistički značajno bolje rezultate od proseka na sva tri testa. Takođe, nadprosečne rezultate na sva tri testa ostvaruju i učenici koji imaju četvorke iz maternjeg jezika, matematike, hemije i fizike. Za sve posmatrane predmete postoji pozitivna korelacija između zaključnih ocena u osmom razredu i postignuća na sva tri testa“, piše u izveštaju, u kojem se uočava da su đaci koji su osnovnu školu završili kao vukovci takođe imali nadprosečne rezultate.

Uočljivo je da u najnovijem izveštaju (koji prvi put nisu radili zaposleni u Zavodu) nema eksplicitnog zaključka koji se pojavljuje u svim ranijim analizama – da su kriterijumi ocenjivanja prilično varijabilni, zbog čega se neretko dešava da učenici sa istim ocenama pokazuju različito znanje na maloj maturi, kao i da đaci sa različitim ocenama postižu isti rezultat na testovima završnog ispita.

Takođe, izostao je i zaključak da u Srbiji neki vukovci ne uspevaju da dobace ni do republičkog proseka.

– Rezultate ispod republičkog proseka ostvaruju učenici sa dovoljnim i dobrim uspehom, dok su vrlodobri ispod (matematika i maternji jezik) ili na donjoj margini republičkog proseka (kombinovani test). Odlični učenici, ukupno posmatrano postižu rezultate iznad republičkog proseka na sva tri testa. Da li je distribucija postignuća prema opštem uspehu u skladu sa metodologijom školskog ocenjivanja, odnosno da li bi dobri i vrlodobri učenici trebalo da dostižu republički prosek je pitanje na koje je ukazano u okviru preporuka – odgovorili su za Danas iz Zavoda, napominjući da se preporuke odnose upravo na unapređenje školskog ocenjivanja, kao i da svaka škola treba da analizira postignuća na završnom ispitu, prema opštem uspehu, kako bi se sagledali razlozi eventualnog odstupanja u odnosu na republički ili okružni ili opštinski prosek, a potom i osmisli načine za ublažavanje tih razlika.

Dve trećine okruga ispod proseka iz matematike

Analiza postignuća učenika na nivou okruga ukazuje da dve trećine (20 od 30) okruga u Srbiji ostvaruje ispodprosečna postignuća iz matematike, isto toliko na testu iz maternjeg jezika, dok je to slučaj sa 19 okruga na kombinovanom testu.

Na testu iz matematike statistički značajno veće postignuće ostvaruju učenici iz sledećih okruga: Pećki, Rasinski, Kosovsko-mitrovački, Grad Beograd, Šumadijski, Pčinjski, Južnobački, Moravički, Sremski i Nišavski. Na testu iz maternjeg jezika najuspešniji su đaci iz Pećkog, Rasinskog, Šumadijskog, Grada Beograda, Kosovsko-mitrovačkog, Južnobačkog i Nišavskog okruga, a na kombinovanom najbolje rezultate imaju učenici iz Rasinskog, Šumadijskog, Pećkog, Sremskog, Pčinjskog, Grada Beograda, Kosovsko-mitrovačkog i Južnobačkog okruga.

Devojčice uspešnije

Kao i prethodnih godina, devojčice (matematika 12,69, maternji jezik 14,11, kombinovani test 14,88) su uspešnije od dečaka (matematika 12,12, maternji jezik 12,53, kombinovani test 14,50). Ako se posmatra period od 2011. do 2021, uočava se trend da se razlike u postignućima iz matematike smanjuju, a iz maternjeg jezika i na kombinovanom testu povećavaju.

Uzorak

Izveštaj o realizaciji i rezultatima završnog ispita u školskoj 2020/2021. godini odnosi se na postignuća učenika koji su ispit polagali u junskom roku. Polagalo je 64.043 učenika, od kojih je 60.020 nastavu pohađalo na srpskom.