Zaboravi ako možeš

Kako se bliže izbori tako srca Srbistanaca sve više ispunjavaju radost, sreća i veselje. Kako i ne bi kada čuju šta je gospodar Vučić planirao da srbistanska nazadna vlast uradi za njihovu dobrobit. Kako čovek da ne bude ponosan i srećan kada se suoči sa tim silnim kilometrima novih puteva, novim fabrikama koje će zaposliti na hiljade radnika i naravno turističkim atrakcijama koje će donositi neslućeni prihod, poput staklenog vidikovca na Kablaru.

Mrzitelji našeg sveznajućeg i svemogućeg vođe tvrdiće da je svojevremeno gospodar najavio i dolazak Mercedesa u blagopočivši FAP i devastirani Ikarbus, i početak rada fabrike čipova Mubadala, i proizvodnju letećih automobila… pa od toga nema ništa. Samo pri tome će smetnutni s uma da narod srbistanski uživa u bajkama i epskoj poeziji koja u poslednje vreme nešto nije u modi. Da što su bajke neverovatnije i besmislenije to su im pripovedači draži. Naročito kada čuju da mu gospodar umilnim plačnim, samosažaljivim i nadasve očinskim glasom blagoglagolja o svetloj budučnosti i ološu bivšeg režima koji bi da zaustavi naš istorijski razvoj.

E pa sad vi vidite kako je našem čačkonačelniku.

Dok na jednoj strani izgara i kao lav se bori da sve vibehatonira i od naše palanke napravi grad, na drugoj mu, kako kaže, jurišnici bivše lokalne vlasti na svakom koraku poturaju klipove u točkove. I stvarno nema dana a da se neko od njih ne obruši na našeg MrMija. Kad to čujete dođe vam da se, teškom mukom zadržavajući suze, iskreno sažalite nad zlehudom sudbinom našeg čačkonačelnika.

Samo da nije jedne male – malecke sitnice o kojoj MrMi, uzgred budi rečeno član Predsedništva nazadne stranke, očigledno nije obavešten.

Bez obzira na činjenicu da se zahvaljujući milosti gospodara Vučića u čačkonačelničkoj fotelji baškario kapitalni atenički brat Ilić magistar Vojo, biće da našeg čačkonačelnika niko nije obavestio da je okosnicu te bivše vlasti o kojoj priča činila, o svemu se pitala i svemu odlučivala SNS. Doduše može biti da ta nazadna stranka  nije ona ista čiji je MrMi član, kao što onaj Vučić iz devedesetih nema ama baš nikakve veze sa ovim danas.

A to što su MrMijevi bivši partijski drugovi i drugarice koji su ne tako davno drmali Čačkom našli utočište među narodnjacima i svim silama se trude da operu obraz i biografije glumatajući ljutu opoziciju, o tome će Čačani već dati svoj sud na nekim novim izborima.

Pod uslovom da ne podlegnu sindromu srbistanske opštenarodne amnezije i po ko zna koji put poveruju kako je krajnje racionalno kozi poveriti kupus na čuvanje.